ESTONIJA / UZLET KRAJNJE DESNICE NA IZBORIMA U ESTONIJI


04.03.2019
 Vodeća estonska opoziciona stranka desnog centra osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima, dok je na drugom mestu glavna stranka vladajuće koalicije, Partija centra premijera Jurija Ratasa. Iako preliminarno treća po broju glasova, najveći dobitnik izbora ipak je ekstremno desničarska, ksenofobna Estonska konzervativna narodna stranka (EKRE), koja je više nego udvostručila broj glasova osvojenih na izborima 2015. godine. Procenjuje se da predstoje komplikovani pregovori vodećih stranaka o mogućim koalicijama.    

Prema preliminarnim podacima objavljenim 4. marta, opoziciona Reformska stranka koja je davala premijera od 2005. do 2016. godine i na čijem je čelu Kaja Kalas, ćerka bivše premijerke Sim Kalas, osvojila je 28,8% glasova. Ta stranka zalaže se za niske poreze, liberalnu ekonomsku politiku i minimalno učešće vlade u privredi.

 

Na drugom mestu sa 23,1% glasova je Partija centra, a na trećem sa 17,8% nacionalistička EKRE, koju vode otac i sin Mart i Martin Helme, prenela je agencija AP.

 

Antiimigrantska i evroskeptična EKRE je na izborima 2015. osvojila 8,1 odsto glasova i sedam mandata u parlamentu. Sa osvojenih 18% glasova EKRE bi imala 19 mesta u parlamentu.

 

Reformska stranka i Partija centra, vodeće u Estoniji od sticanja nezavisnosti 1991. godine, imale su zajednički cilj na izborima 3. marta, da spreče jačanje EKRE. Obe stranke su isključile mogućnost koalicije sa ekstremnim desničarima, navodeći da za populiste nema mesta u vladi.

 

Lider EKRE Mart Helme rekao je da ipak ne gubi nadu da će njegova stranka biti deo vladajuće koalicije. "Naravno da bismo hteli da budemo u koaliciji, pošto svaka partija želi da realizuje svoja obećanja i program", rekao je Helme.

 

Njegov sin Martin Helme, koji predvodi poslaničku grupu EKRE, izjavio je da uspeh partije vidi kao deo opšteg trenda u Evropi i svetu. "Mislim da se Estonija ne razlikuje od drugih zemalja u Evropi, u kojima postoji ozbiljna podrška javnosti strankama koje će se usprotiviti globalističkim planovima i sve većem transferu vlasti sa zemalja članica EU na Brisel", rekao je Helme.

 

Pravo glasa na izborima za 101 mandat u estonskom parlamentu, Riigikoguu, imalo je oko milion Estonaca. U izbornoj utakmici učestvovalo je ukupno 1.099 kandidatata, i to ispred deset političkih partija i kao 15 nezavisnih kandidata. Izborni prag od 5% prošlo je pet partija.

 

U kampanji su dominirale socijalne i ekonomske teme, uključujući poreze. Dok se Reformska stranka fokusirala na stvaranje novih radnih mesta i poboljšanje poslovne klime, Partija centra je obećavala povećanje penzija i bolju podršku mladim porodicama.

 

Tema kampanje bilo je i zdravstvo, ali i kako privoleti na povratak hiljade mladih koji su otišli iz zemlje, u prvom redu u Finsku i Veliku Britaniju, što je u Estoniji, zemlji sa oko 1,3 miliona stanovnika,  izazvalo nestašicu kvalifikovane radne snage.

 

Kao premijer, Juri Ratas (40) je od novembra 2016. godine predvodio koalicionu vladu koju su činile Partija centra, Socijalne demokrate i konzervativna partija Otadžbina. Dva manja koaliciona partnera na izborima su loše prošli i imaće manje poslanika nego do sada.

 

Jedan od prioriteta Ratasove vlade bila je reforma poreskog sistema zemlje, koji se bazirao na  jedinstvenom porezu na dohodak. Takođe, uvela je visoke akcize na alkoholna pića, što je delom pravdala zdravstvenim razlozima.

 

Predsednica Reformske stranke Kaja Kalas ocenila je uoči izbora da je narodu dosadilo to što je Ratasova vlada "napravila potpunu zbrku od poreskog sistema, akciza, poreza na dohodak".

 

Prema prvim preliminarnim podacima, izlaznost na izborima bila je 63,1 odsto, nešto niža nego 2015. godine. Taj procenat uključuje i oko 26 odsto birača koji su do 27. februara glasali onlajn, što je način glasanja koji je Estonija uvela kao prva zemlja u svetu 2005. godine.

 

Izvor: EURACTIV.rs

 

04.03.2019 · ESTONIJA / DESNICA