FRANCUSKA / SLATKO-KISELI ODGOVOR BERLINA NA MAKRONOVE PREDLOGE


11.03.2019
 Predlozi francuskog predsednika Emanuela Makrona za suzbijanje posledica mondijalizacije, nekontrolisane imigracije i uskogrudih nacionalističkih težnji, što sve ugrožava Evropsku uniju, naišli su na ograde, samo delimičnu podršku i "slatko-kiseli" odgovor Berlina, ocenjuju evropski i posebno francuski mediji. Šef države i vodeći francuski političar je takođe zatražio da se kroz ujednačavanje socijalnih sistema i minimalnih plata stvori neka vrsta "evropskog socijalnog štita", što je protumačeno kao odgovor na zahteve pobunjenih "žutih prsluka" u Francuskoj.  

Makron je dobio i pohvale, ali i pokude za svoje zamisli, a zaključci analitičara su da njegov apel za spasavanje EU nesumnjivo pada na plodno tlo, iako je očigledno da je to i platforma njegove partije-pokreta "Republika u pokretu" za majske izbore za Evropski parlament.

 

U osvrtima na odgovore na Makronove predloge za "renesansu-preporod Evrope" koje je u listu Velt am zontag iznela šefica nemačke vladajuće Demohrišćanske stranke CDU Anegret Kramp-Karenbauer, i na njena viđenja koraka za temeljitu reformu EU, mediji u EU najviše podvlače njeno protivljenje "centralizaciji, etatizaciji" Unije.

 

Anegret Kramp-Karenbauer, za koju komentatori navode da je "štićenica" kancelarke Angele Merkel, podvlači da "Evropa mora postati jača" i odbraniti "evropski životni put" s društvenim i političkim modelom različitim od Kine, SAD i Rusije.

 

Ali, ona istovremeno odbacuje ono što u Makronovim predlozima vidi kao "kolektivizaciju dugova" članica evrozone, upostavljanje jednakih socijalnog sistema i minimalnih plata na nivou EU.

 

Reč je, kako to vide komentatori, o nemačkom protivljenju bilo kakvom prenošenju na Nemačku i nemačke obveznike odgovornosti za dugove i budžetska izdvajanja pre svega članica evrozone, ali i cele Unije.

 

Makron traži zajedničku akciju da se otkloni najveća pretnja EU otkako je okončan Drugi svetski rat, predlaže i ugovor svih članica o zajedničkoj odbrani, ali i da EU izdvaja ista sredstva kao SAD za razvoj, inovacije i osvajanje novih tehnologija da bi Evropljani mogli da se nadmeću s ključnim svetskim takmacima, SAD, Kinom, Rusijom.

 

Za pohvalu je, smatraju analitičari, što šef francuske države traži, ali se pitaju kako naći novac za Evropsku klimatsku banku, Evropsku agenciju za bezbednost hrane, Evropski savet za unutrašnju bezbednost.

 

Šefica CDU i viđeni kandidat za naslednicu Angele Merkel na položaju kancelarke, uglavnom podržava takve Makronove predloge i kaže da EU mora imati poseban budžet za finansiranje osvajanja novih tehnologija, ali podvlači da se mora zaustaviti neplaćanje poreza i uvesti taksa na digitalna poslovanja.

 

Anegret Kramp-Karenbauer, koju već uveliko zovu po skraćenici AKK, ide dalje od francuskog predsednika i traži stvaranje unutrašnjeg bankarskog sistema EU koji će evropskom biznisu obezbediti sigurne izvore i uslove finansiranja.

 

Komentatori smatraju da Angela Merkel nije želela da neposredno odgovori na Makronove predloge, već je to prepustila šefici CDU koja je dobrim delom podržala zamisli francuskog predsednika o temeljitoj reformi politike imigracije i mnogo snažnijoj zaštiti spoljnih granica Unije.

 

Ali je još više naglasila da se, uz "suzbijanje ilegalne imigracije u korenu"- dakle uz saradnju s afričkim i azijskim državama - mora obezbediti veća solidarnost i podeljena odgovornost članica Unije kad je reč o prihvatanju azilanata.

 

Anegret Kramp-Karenbauer iznosi i poseban sve naglašeniji zahtev Berlina da "ubuduće EU bude zastupljena zajednički kao članica Saveta bezbednosti UN".

 

Nemački portal Dojče vele posebno ukazuje na to da AKK smatra da jeste dobrodošao Makronov poziv za sazivanje "Evropske konferencije" za usvajanje temeljitih reformi, ali naglašava u to moraju biti uključene sve članice Unije, a ne samo "briselska elita".

 

Francuski dnevnik Opinion, koji  odgovore AKK vidi kao "slatko-kisele", takođe ukazuje da šefica CDU naglašava da će se demokratski legitimitet nove Evrope dobiti samo ako svi budu uključeni u raspravu i da se ograđuje od Makronove podele na "Evropljane" i "nacionaliste".

 

Pariski list Figaro ocenjuje da je šefica CDU odbacila zamisao o "nekoj evropskoj super-državi i zaštitnici, suprotstavljajući joj načelo odgovornosti i sopstvenih zasluga".

 

Briselski portal Politiko misli da su Makronovi zahtevi "nerealni u odnosu na stanje stvari", dok je španski dnevnik Periodiko mišljenja da se "mora uspostaviti onaj društveni ugovor posle Drugog svetskog rata, što ide dalje od Makronovog 'socijalnog štita'".

 

"Jer to", kako naglašava Periodiko, "zahteva da se smanje nejednakosti, siromaštvo, poreska nejednakost i posustajanje i pad kupovne moći većine stanovništva… što je upravo uzrok nezadovoljstva u Francuskoj".

 

Izvor: Beta

 

11.03.2019 · FRANCUSKA_I_NEMAČKA