SRBIJA / ZELENA STRANKA PREDLAŽE MORATORIJUM NA GRADNJU MALIH HIDROELEKTRANA / AUTOR: SVETLANA JOVANOVIĆ / BGEN


25.03.2019
Zelena stranka i aktivisti koji se bore protiv izgradnje malih hidroelektrana (MHE) predstavili su plan u pet tačaka za „nekontrolisanu najezdu malih hidroelektrana“, saopštila je stranka. Ključna tačka plana je zaštita pijaćih voda Ustavom, a dok se to ne desi, uvođenje moratorijuma na izgradnju MHE.

Zaštita voda Ustavom, moratorijum na izgradnju MHE, formiranje komisije za preispitivanje do sada izgrađenih objekata, povećavanje uloge lokalnog stanovništva u donošenju odluka koje se tiču lokalne prirode i unapređenje energetskog sistema bez ugrožavanja reka predstavljaju pet tačaka plana Zelene stranke – „Set rešenja za spas stanovništva, reka i prirode Srbije od neplanske gradnje mini-hidroelektrana“, saopštila je Zelena stranka.

Na konferenciji na kojoj je predstavljen plan zaključeno je da Srbija podstiče prevaziđena rešenja i odobravanjem gradnje više od 800 MHE na rečicama i potocima visokog kvaliteta vode za piće, u trenutku kada Amerika i zemlje Evropske unije uklanjaju stare brane i MHE zbog izuzetno male koristi i veoma pogubnog uticaja na životnu sredinu, navodi se u saopštenju.

 

 

„Plan Zelene stranke predstavlja u ovom momentu jedinu zvaničnu branu, jedinu političku prepreku nerazumnom napadu na poslednje netaknute reke u Evropi. Zato, kao ključnu meru, Zelena stranka predlaže da se pijaća voda zaštiti Ustavom. Pijaća voda postaje resurs kog sve manje ima na planeti. Niko u Srbiji nema pravo da se ponaša neodgovorno i ugrožava nasleđe budućnosti“, rekao je Goran Čabradi, predsednik Zelene stranke i narodni poslanik.

 

Pošto građani Srbije nemaju vremena da čekaju da se završi procedura izmene Ustava, Zelena stranka zahteva moratorijum na gradnju MHE, navodi se u saopštenju.

„Srbija, kao i u svemu drugom, i u ovoj oblasti kasni za razvijenim svetom, i oberučke prihvata odbačena i prevaziđena rešenja, kojih su se na zapadu odrekli pre najmanje tri decenije. Zbog izuzetno štetnih efekata po prirodu i male ekonomske koristi u proteklih 20-25 godina, najmanje 5.000 malih elektrana, brana i propusta uklonjeno je sa reka u Francuskoj, Švedskoj, Finskoj, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Pošto energetski sektor Srbije mora da se razvija, i da koristi sve više „zelene energije“, Zelena stranka nudi rešenje koje će efikasno zameniti MHE i unaprediti zaštitu životne sredine“, rekao je Čabradi.

Predlog da se MHE zamene energetskom vrbom

Zelena stranka predlaže da se štetne mini-hidroelektrane zamene energetskom vrbom koja će omogućiti prečišćavanje otpadnih voda i rešiti probleme sa kanalizacijom u svim naseljima, povećati energetsku stabilnost, podstaći razvoj lokalnog stanovništva i privrede, i obezbediti enormne uštede u državnom i lokalnim budžetima, navodi se u saopštenju.

 

„Energetska vrba kao brzorastuća biljka daje veliki godišnji prirast i može da se koristi za proizvodnju peleta, što bi omogućilo prebacivanje lokalnih toplana sa mazuta, i domaćinstava sa uglja, na energent bez štetnih posledica po zdravlje i životnu sredinu. Dobit koja bi se ostvarila premašuje 180 miliona evra i manju upotrebu 900.000 tona uglja i 450.000 tona mazuta svake godine“, rekao je inženjer Rade Milutinović, predsednik Savet za energetiku i vodne resurse Zelene stranke.

 

Aleksandar Drašković, ekološki aktivista iz Jošaničke Banje, prisutnima na konferenciji se obratio i kao čovek koji živi neposredno uz mini hidroelektranu. Pored svih drugih, mnogo poznatijih negativnih efekata posledica rada mini hidroelektrane, istakao je i buku koju iste proizvode.

„Buka od oko 85-95 decibela, koja traje 24 sata dnevno, 365 dana godišnje, neizdrživa je i jedan je od uzroka napuštanja naselja u kojima su mini hidroelektrane već napravljene“, istakao je Drašković.

„Brojna kršenja i zaobilaženja zakona“

Dr Blagoje Pejić, stručnjak iz oblasti zaštite prirode, osvrnuo se na zakonsku regulativu Republike Srbije i istakao da u oblasti MHE postoje brojna kršenja, kao i „zaobilaženja“ zakona. On je napomenuo i da se za potrebe izgradnje mini hidroelektrana devastiraju velike površine pod šumama, kako za vodozahvate i mašinske hale turbina, tako i za cevovode, i dalekovode. Takođe, napomenuo je i da postoji ozbiljno kršenje Zakona o vodama, jer se protivno Zakonu, cevovodi postavljaju u korito za male vode i tako postaju velika pretnja u slučaju sve izraženijih bujica.

Na konferenciji je istaknuto i da bi zaštita voda omogućila bolje pozicije Srbije u pregovorima za pristupanje EU.

„Okvirna direktiva Evropske unije o vodama propisuje da voda nije komercijalni proizvod kao drugi, već nasleđe koje mora biti štićeno, branjeno i tretirano kao takvo, i mi kao društvo moramo tako i da se ponašamo ili ćemo nestati“, rekao je Čabradi.

Zelena stranka je ranije podnela predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, kojim traži obaveznu procenu uticaja za sve male hidroelektrane (MHE).

 

25.03.2019 · MALE_HIDROELEKTRANE / MHE / ZELENA_STRANKA