BALKAN / INSTITUT GAP: IZGRADNJA NOVIH TERMOCENTRALA NA BALKANU U SUPROTNOSTI SA DIREKTIVAMA EU


03.04.2019
   Blendi Hasaj, predstavnik GAP-a, prilikom prezentacije izveštaja "Uticaj državne pomoći natržište električne energije na Balkanu", istakao je da novi energetski projekti na Kosovu, u BiH i Srbiji, nisu u skladu sa direktivom EU
 Priština

Kosovo je pre više od godinu dana potpisalo ugovor sa privatnom kompanijom Counture Global o izgradnji termoelektrane “Novo Kosovo”, vredan više od milijarde eura, ali je taj ugovor u suprotnosti sa zakonom o državnoj pomoći, konstatovano je u izveštaju "Uticaj državne pomoći na tržište električne energije na Balkanu", koji je uradio Institut GAP u saradnji sa Bečkim institutom za međunarodne ekonomske studije (wiw), javlja Anadolu Agency (AA). 

Izveštaj je predstavljen na okruglom stolu u Prištini i bavi se problematikom državne pomoći u sektoru električne energije, kroz konkretne primere na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, Srbiji i u nekoliko zemalja Evropske unije.

Otvarajući okrugli sto, Nora Latifi - Jashari, izvršna direktorka Instituta GAP, istakla je da je EU odavno počela liberalizaciju energetskog tržišta i da je direktiva Evropske komisije da zemlje postignu sigurnost u snabdevanju električnom energijom, što u mnogim zemljama u razvoju znači izgadnju novih kapaciteta. Latifi-Jashari je dodala da su energetski projekti jako skupi, da je pristup finansijama veliki izazov i da povlačenje privatnih investitora iz tih projekata ostaje problematično, jer se snabdevači električnom energijom primoravaju gde da je kupuju. 

Blendi Hasaj, predstavnik GAP-a, prilikom prezentacije izveštaja istakao je da novi energetski projekti na Kosovu, u BiH i Srbiji, nisu u skladu sa direktivom EU o liberalizaciji energetskog tržišta. 

“Naš izveštaj u zaključku kritikuje politiku EU u vezi s osnivanjem odelenja za državnu pomoć unutar balkanskih zemalja, jer nije viđen centralizovani mehanizam u tom pogledu. Takođe, odelenja državne pomoći u zemljama koje su postigle ugovor imaju ograničene mogućnosti za delovanje ili nedostatak nezavisnosti u proceni slučajeva državne pomoći. Takođe, nalaz je da je uloga sekretarijata Odbora za energetiku ostala samo posmatračka i da nema zakonsku moć da zaustavi kršenje državne pomoći“, rekao je Hasaj. 

Generalni direktor Regulatornog ureda za energiju na Kosovu Petrit Pepaj naveo je da Kosovo ne uspeva da apsorbuje investicije u energetski sektor, bez kupovne garancije. 

"Uticaj na životnu sredinu, šteta koja se prouzrokuje je dobro poznata, ona je razrađena u mnogim projektima, ali koliko nas to košta u ekonomiji, u razvoju zemlje? Ako investiramo u energetsku efikasnost, to ima troškove i ne treba da prestanemo. Takođe treba da investiramo u obnovljive izvore energije i solarne panele, da svaka kuća na Kosovu ima svoje solarne panele. Ali, uprkos obnovljivim resursima, morate imati osnovni kapacitet koji pokriva potrošnju ili podržava stabilnost sistema tokom svakog sata“, rekao je Pepaj. 

Sala Berisha – Shala, predsednica skupštinske komisije za ekonomski razvoj, nije negirala prisustvo državne pomoći u ugovoru o izgradnji termoelektrane “Novo Kosovo”, ali je kazala da konačno vrednovanje treba da stigne od komisije za državnu pomoć, koja će uskoro biti funkcionalna. 

"U ovom trenutku tehnološkog razvoja, smatram da moramo biti oprezni ako se oslanjamo na izgradnju novih kapaciteta. Moramo biti oprezni u pogledu tehnologija koje će proizvoditi električnu energiju pomoću lignita. Toliko tehnologija je stiglo da se moramo usredotočiti, ako ne želimo imati energetsku zavisnost iz inostranstva. Pomenuta je energetska linija od 400 kW sa Albanijom i koliko godina ne možemo da postignemo da je funkcionalizujemo zbog političkih prepreka koje nam Srbija predstavlja u svakom segmentu života“, rekla Beriša - Shala. 

U izveštaju su, pored ugovora o izgradnji termocentrale “Novo Kosovo” kapaciteta 500 MW, razmotreni i primeri kreditne garancije Srbije za termocentralu “Kolubara” i plan Bosne i Hercegovine da dozvoli državnu pomoć za izgradnju termocentrale “Tuzla 7”. Istovremeno se Bugarska i Mađarska, zbog ozbiljnih posledica tokom faze pregovora o članstvu u EU, uzimaju kao primer posledica koje mogu nastati ako se ne postupi u skladu sa zakonima o državnoj pomoći. 



03.04.2019 · BALKAN