FINSKA / TESNA POBEDA FINSKIH SOCIJALDEMOKRATA, USPEH POPULISTA


15.04.2019
Finska Socijaldemokratska partija (SDP) proglasila je pobedu na parlamentarnim izborima. Ta partija se nada da će, prvi put u poslednjih 16 godina, postaviti budućeg premijera. Ipak, pobeda socijaldemokrata bila je tešnja nego što su mogli da zamisle. SDP je osvojila svega 0,2% glasova, odnosno jedan mandat više od ekstremno desne, nacionalističke Partije Finaca. Najveći gubitnik izbora je Partija centra premijera Juhe Sipile.

SDP i Partija Finaca osvojili su na izborima 14. aprila gotovo isti broj glasova, 17,7% i 17,5%, pokazali su podaci Ministarstva pravde. Partija Centra osvojila je 13,8%, a njen koalicioni partner, stranka desnog centra Nacionalna koalicija 17% glasova.

 

Socijaldemokrate, koje predvodi bivši sindikalni lider Anti Rine, imaće u novom sazivu parlamenta 40 od ukupno 200 mandata, šest više nego posle izbora 2015. godine, ali samo jedan više od Partije Finaca koja će imati 39 poslanika.

 

"Prvi put od 1999. godine mi smo najveća partija u Finskoj....SDP je partija premijera", rekao je posle izbora Rine, prenela je agencija Rojters.

 

SDP je uoči izbora vodila u svim istraživanjima javnog mnjenja, koja su joj predviđala oko 19% glasova. Partija Finaca, koju vodi evroposlanik Jusi Hala-aho, uzlet doživela tek poslednjh meseci svojom kampanjom u kojoj su dominirale parole protiv imigracije i poziv građanima da "glasaju za granice".

 

Tesna pobeda će socijaldemokratama svakako otežati pregovore o formiranju vladajuće koalicije, delom i zato što je većina partija izrazila snažnu uzdržanost prema ulasku u koaliciju sa Partijom Finaca, koja je od dolaska Hala-ahoa na njeno čelo, 2017. godine, prigrlila još ekstremniji desničarski kurs.

 

Ključne teme predizborne kampanje bile su imigracija, klimatske promene i, pre svega, kako da Finska, uz sve stariju populaciju i negativni natalitet, ubuduće očuva državu blagostanja.

 

Kao deo svog programa, Anti Rine je obećao da će unaprediti položaj starijih ljudi i povišicu od 100 evra za sve penzionere sa malim primanjima. Sama njegova partija je, međutim, priznala da će to obećanje, čije bi ispunjenje državu godišnje koštalo oko 700 milona evra, biti teško ostvariti uz loše ekonomske pokazatelje.

 

Iako se rast BDP-a u Finskoj 2016. godine konačno stabilizovao posle sunovrata koji je pratio finansijsku krizu, mnogi ekonomski stručnjaci veruju da će taj rast narednih godina ponovo biti sporiji.

 

Ipak, posle četiri godine štednje pod vladom Juhe Sipile, u javnosti je porastao otpor prema novom stezanju kaiša.

 

Finska vlada u martu je podnela ostavku pošto kolicioni partneri nisu uspeli da postignu dogovor o važnom refomskom paketu u oblasti socijalne zaštite i zdravstva. Vlada će ipak na zahtev šefa države Saulija Ninistea obavljati dužnost do imenovanje naslednika.

 

Premijer Sipila već je pri kraju izbornog dana najvećim izbornim gubitnikom proglasio svoju Partiju centra, koja je izgubila 18 mandata i sada će imati 31 poslanika. Sipila je kao razlog naveo upravo "teške ekonomske odluke" koje je njegova vlada morala da donosi.

 

Negodovanje Finaca posebno su, čini se, podstakli vladini rezovi u obrazovanju."Ljudi kažu za neke rezove što je dosta, dosta je. Na primer uštede koje je vlada sprovela u obrazovanju bile su veoma kritikovane, pošto je obrazovanje nešto što mi u Finskoj veoma cenimo", rekao je za AFP politički komentator Sini Korpinen.

 

Socijaldemokrate su učestalo kritikovale politiku štednje konzervativne vlade, dok je Nacionalna koalicija, manji koalicioni partner u Sipilinoj vladi, budžetske planove SDP odbacila kao "neodgovorne".

 

Uprkos tim razlikama, analitičari veruju da bi Nacionalna koalicija sa svojih 38 poslanika mogla da uđe u vladajuću koaliciju sa SDP-om, ako ni zbog čega drugog, da bi sprečila učešće ekstremne desnice u vlasti.

 

U novom sazivu finskog parlamentu mandate će imati osam partija i dva samostalna poslanika.

 

Anti Rine je posle izbora rekao da želi da do kraja maja oformi koalicionu vladu. On ipak nije hteo da kaže da li dolazi u obzir i saradnja sa Partijom Finaca.

 

Lider Partije Finaca, Jusi Hala-aho je, priznajući da nije očekivao takav uspeh, rekao da je njegova partija spremna za vladajuću koaliciju, ali "ne po svaku cenu".

 

Partija Finaca je na izborima 2011. godine na opšte iznenađenje postala treća po snazi stranka u Finskoj. Posle novog izbornog uspeha na izborima 2015. godine ušla je u vladu desnog centra zbog čega je bila prinuđena i na određene političke ustupke.

 

Hala-aho je 2017. godine postao lider Partije Finaca i usmerio je oštro udesno, što je premijera Sipila navelo da raskine koalicioni ugovor. Veći deo poslanika Partije Finaca tada se odvojio i izrazio spremnost da ostane u vladinoj koaliciji.

 

Pod novim predsednikom Partija Finaca se od evroskeptične, populističke partije, koja je pretendovala da štiti prava radnika, pretvorila u nacionalističku stranku ekstremne desnice, koja zagovara potpuni prekid prijema imigranata u Finsku.

 

Uspehu populista na ruku je išao i niz navodnih napada muškaraca imigranata na žene u Finskoj, što je, potpomognuto medijima, izazvalo negodovanje javnosti i pitanje imigracije nametnulo kao jednu od glavnih izbornih tema.

 

Pored imigracije, Hala-aho je i žestok kritičar islama, a raspravu o klimatskim promenama njegova partija je okarakterisala kao "histeriju". Važi za sramežljivu osobu koje se ne oseća prijatno pod svetlima reflektora, ali je popularnost među istomišljenicima delom stekao zbog neuvijenog pisanja protiv islama i imigranata.

 

Međutim, čak ni evroskeptična Partija Finaca ne zagovara izlazak zemlje iz EU već samo traži reforme u oblasti imigracije, bezbednosti, porodice i ekologije.

 

Finska 1. jula od Rumunije preuzima mesto predsedavajuće EU, što je svakako bio dovoljan razlog da se izbori sa pažnjom prate i u Briselu.

 

Izvor: EURACTIV.rs

 

15.04.2019 · FINSKA / IZBORI