UN / POD PRITISKOM SAD RAZVODNJENA REZOLUCIJA O SILOVANJIMA U RATU


25.04.2019
Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju o seksualnom nasilju u ratnim sukobima, ali tek nakon što je nacrt rezolucije, koji je predložila Nemačka, pod pritiskom SAD ozbilno razvodnjen. SAD su tražile izmenu dela dokumenta koji se odnosi na seksualno zdravlje i reproduktivna prava žrtava, pošto su to protumačile kao prećutni poziv na abortus.

Nakon što su do poslednjeg trenutka vođeni intenzivni pregovori o izmeni teksta nacrta, rezolucija je usvojena sa 13 gasova za, i dva uzdržana.

 

Uzdržane su bile Rusija i Kina.

 

Obe zemlje su istakle da se zalažu za borbu protiv seksualnog nasilja u ratu, ali su ocenile da u predlogu rezolucije ima "površnih interpretacija" i da je reč o "manipulativnoj" borbi za stvaranje novih struktura UN i suspenziju postojećih mandata, prenela je agencija AFP.

 

Pre glasanja diplomatama u Savetu bezbednosti obratili su se laureati Nobelove nagrade za mir, aktivistkina Nadja Murad iz iračke jazidske zajednice, koju su 2014. godine oteli pripadnici Islamske države i držali tri meseca u ropstvu, i kongoanski ginekolog i pastor Denis Mukvege, koji je lečio na hiljade žena koje su silovali kongoanski pobunjenici.

 

Murad i Mukvege, koji su sednici prisustvovali na poziv predsedavajućeg Saveta bezbednosti, Nemačke, najoštrije su osudili nespremnost međunarodne zajednice da deluje.

 

Murad je, govoreći o zločinima Islamske države protiv Jazida u Iraku i Siriji, rekla da niko do sada nije optužen za seksualno ropstvo i da je međunarodna zajednica kolektivno odgovorna zato što nije intervenisala.

 

Mukvege, koji je samo u prošloj godini u bolnici koju je osnovao u Demokratskoj Republici Kongo lečio 50.000 žrtava silovanja, pozvao je na formiranje nacionalnih i međunarodnih sudova koji bi sudili vinovnicima seksualnog nasilja u konfliktima.

 

Nacrt rezolucije koji je predložila Nemačka prvobitno je predviđao formiranje formalne radne grupe i uspostavljanje mehanizma koji bi pomogao da se privedu pravdi odgovorni i da se žrtve zaštite tako što bi i formalno bila priznata njihova seksualna i reprodutivna prava.

 

Kina, Rusija i SAD su se usprotivile takvom mehanizmu, zatim je izostavljen predlog da se formira radna grupa, a na kraju su SAD zapretile da će uložiti veto ako u tekstu budu spomenuta reproduktivna prava.

 

"Žalimo što su stalne članice saveta zapretile vetom kako bi osporile sve ono što je u 25 godina postignuto u korist prava žena u oružanim sukobima", rekao je posle glasanja ambasador Francuske u UN Fransoa Delatr.

 

Jedan diplomata rekao je da je rezolucija "reducirana u tolikoj meri, da više nije adekvatna i da nije mnogo preostalo". Drugi je dodao da su "Amerikanci pregovore pretvorili u taoca sopstvene ideologije" i da je to "skandalozno".

 

Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska saopštile su da "duboko žale" što je zbog američke pretnje vetom izostao deo koji se odnosi na prava žrtava.

 

Šef nemačke diplomatije Hajko Mas ipak je rekao da je rezolucija ogroman korak. On je ocenio da odsustvo pravosudnog progona za ratna silovanja stvara "nekulturu nekažnjivosti".

 

Prema njegovim rečima, jednako važna kao kažnjavanje počinilaca je i briga o žrtvama. One moraju da dobiju bolji pristup pravdi, i medicinsku i psihološku pomoć i podršku za reintegraciju u društvo.

 

Izvor: EURACTIV.rs

25.04.2019 · UN