EKONOMIJE EU SE PRIBLIŽILE OD PROŠLIH EVROPSKIH IZBORA


14.05.2019
Razlike između članica EU i političkih grupa pred izbore za Evropski parlament sledeće nedelje su velike ali se blok od prethodnih izbora pre pet godina približio na ekonomskom planu, piše britanski Fajnenšel tajms ali i upozorava na sve veći problem regionalnih nejednakosti.  

Smanjenju razlika u poslednjih deset godina doprinele su istočnoevropske ekonomije, koje su kasnije postale članice EU, a koje su napredovale u približavanju zapadnoevropskim ekonomijama.

 

Podsticajno je delovalo i to što se većina zemalja sa periferije zone evra oporavila od dužničke krize i smanjuje jaz koji ih deli od severa Evrope.

 

Međutim, siromašni ruralni regioni u nekim zemalja i dalje zaostaju u odnosu na urbane oblasti i to je sve veći politički izazov za institucije EU.

 

Od prethodnih izbora za EP 28 članica EU je postalo mnogo sličnije, piše britanski poslovni dnevnik i navodi da su razlike u stopama inflacije na najnižem nivou za 20 godina i da je smanjen jaz u stopama nezaposlenosti, iako je još veći nego u vreme pre krize.

 

Približile su se i stope rasta i 2014. je 28 ekonomija beležilo mnogo veće razlike u rastu nego 2019.

 

Takođe je bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku 28 članica danas sličniji nego ikada.

 

Dugoročni trend približavanja na polju ekonomije objašnjava se bržim rastom u centralnoj i istočnoj Evropi.

 

Britanski list podseća da se EU između 2004. i 2013. priključilo 13 zemalja čije su nade će im članstvo u EU pomoći da podstaknu svoje ekonomije uglavnom ostvarene.

 

Sve te zemlje zabeležile su rast prihoda po stanovniku meren kupovnom moći i taj rast je bio brži od proseka EU, što im je pomoglo da se više približe zapadnim članicama EU.

 

U tekstu se ukazuje i na finansijsku krizu i njene posledice po približavanje evropskih ekonomija.

 

Kako se navodi, Grčka i Portugalija su 2007. već bile siromašnije od proseka EU i nastavile su da zaostaju posle krize.

 

Istovremeno su Španija i Italija 2007. bile zemlje sa visokim prihodima ali je španski BDP po stanovniku pao ispod EU proseka u 2010. a italijanski tri godine kasnije.

 

Evropska centralna banka je za probleme okrivila "kruta tržišta proizvoda i rada" koja su, kako je ocenila, "znatno produžila proces prelaska kapitala i radne snage iz sektora pogođenih krizom u one koji brže rastu".

 

Istovremeno ekonomista Centra za evropske reforme Kristijan Odendal pozitivno ocenjuje restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku i fiskalnu štednju i napominje da se "zona evra stabilizovala kada je 2012. Evropa odbacila neke dogme".

 

Portugalija je, piše dalje, počela da ide ka proseku 2013. a Španija 2014, čak je i Grčka, koja je bila najviše pogođena, počela da registruje napredak, iako je njen povratak "na normalno stanje" dug.

 

S druge strane, BDP Italije nastavio je da pada u odnosu na EU prosek od prethodnih izbora za EP. Taj pad je gotovo neprekidan još od 1995, kada su Italijani bili za 23% bogatiji od proseka EU. U 2019. će BDP Italije po stanovniku biti za 5% ispod proseka EU.

 

Fajnenšel tajms piše da je ono što trenutno više zabrinjava regionalni nivo jer u mnogim članicama iz centralnog dela i sa istoka EU nacionalni prosek podižu performanse oblasti oko glavnih gradova dok su ostali regioni veoma siromašni.

 

Na jugu EU, u nekim delovima Grčke, Italije i Španije BDP po stanovniku je za deset godina zaključno sa 2016. pao za 20-30 procentnih poena u odnosu na prosek EU.

 

Regionalne razlike su "najvažniji deo ekonomskog obašnjenja populizma", smatra Odendal.

 

"Siromašnije zemlje i regioni Evrope imaju problem da privuku, obuče i zadrže kvalifikovane ljude koji su im potrebni da izgrade visokoproduktivan sektor usluga i tehnoloških klastera", rekao je Odendal i dodao da to može da ima političke posledice.

 

Izvor: The Financial Times

14.05.2019 · EKONOMIJE_EU