SRBIJA / DO KRAJA GODINE SRBIJA DOBIJA MAPU PUTA I PLATFORMU ZA CIRKULARNU EKONOMIJU / AUTOR: VLADIMIR SPASIĆ / BGEN


01.06.2019
Srbija bi do kraja godine trebalo da dobije mapu puta za cirkularnu ekonomiju, kao i platformu koju će sačinjavati predstavnici državnih institucija, organizacija civilnog društva, kao i međunarodnih organizacija, najavio je Slobodan Perović, pomoćnik ministra za strateško planiranje i projekte u Ministarstvu zaštite životne sredine na 10. Mikser festivalu – Cirkuliši!, koji je ove godine bio posvećen cirkularnoj ekonomiji.

On je, kao jedan od učesnika panela Cirkularna Srbija – Koraci ka nacionalnom planu za cirkularnu ekonomiju, rekao da je namera da se uputi predlog da platforma za cirkularnu ekonomiju bude u okviru kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić, dok bi njen operativni centar vodilo Ministarstvo zaštite životne sredine, kako bi se obezbedila bolja horizontalna koordinacija ministarstava.

Perović je istakao da u sadašnjim uslovima nema puno prostora da se obezbede finansijski podsticaji za firme kako bi se okrenule cirkularnoj ekonomiji, već je izvesnije da država podrži inovacije, istraživanja i obrazovanje kako bi na taj način ubrzali prihvatanje ovog novog načina razmišljanja i poslovanja.

“Znaćemo da smo na pravom putu kada u svim javnim politikama budemo imali cirkularnu ekonomiju, to je cilj”, istakao je on.

Na panelu Cirkularna Srbija – Koraci ka nacionalnom planu za cirkularnu ekonomiju, koji je otvorio ambasador Holandije u Srbiji Henk van den Dool, predstavljene su i mape puta Finske, Holandije i Slovenije. U diskusiji su učestvovali i Antoine Avignon iz Delegacije EU u Srbiji, Olivera Zurovac Kuzman, iz Misije OEBS-a u Srbiji, i Siniša Mitrović, iz Privredne komore Srbije.

Finska: Smanjiti prosečan ugljenični otisak građana za 4 puta

Kari Herlevi, projektni direktor u Finskom fondu za inovacije Sitra, predstavio je prvu Mapu puta za cirkularnu ekonomiju u svetu koju je ova zemlja pripremila 2016. godine.

On je podsetio da su u Evropi automobili parkirani 92-98% odsto svoga “životnog veka”, kancelarije su prazne 60% vremena, a trećina hrane se baci.

Cilj nije recikliranje, koje je bolje od linearne ekonomije, ali to nije cirkularna ekonomija, koja želi da otpad svede na nulu, istakao je on, i dodao da je ovaj koncept ključan za sprovođenje Pariskog sporazuma.

Herlevi je naglasio da cirkularna ekonomija pre svega podrazumeva promenu ekonomskog modela.

On savetuje svim zemljama da naprave mapu puta, ali, takođe, kaže da je to prilično nezgodan posao, jer su mnoge firme to doživele kao napad na njih, a ne kao šansu.

Prosečan ugljenični otisak stanovnika Finske je 10.300 kgco2e, a plan je da do 2030. bude smanjen na 2.500.

Prema anketama koje je SITRA radila, 87% građana smatra da je veoma važno da se prelaz na cirkularnu ekonomiju obavi pre 2025. Ali, takođe, prelazak građana sa reči na dela ide malo sporije jer čak 74% smatra da treba delovati kako bi se zaštitila životna sredina, ali samo 24% često pozajmljuje ili iznajmljuje stvari ili proizvode umesto da ih kupuje.

Holandija: Nacionalni sporazum o cirkularnoj ekonomiji

Pojedine ankete u Holandiji, koja je, takođe, jedan od pionira u ovoj oblasti, nisu bile toliko ohrabrujuće, pa čak 50% stanovnika Holandije nije znalo šta je cirkularna ekonomija.

Hans van Ek, sekretar u Holland Circular Hotspot, kaže da je plan ove države da do 2030. smanji korišćenje sirovina 50%.

Pioniri ideje o cirkularnoj ekonomiji u Holandiji – javne institucije, poslovna zajednica, sindikati, organizacije za zaštitu životne sredine, obrazovne i finansijske institucije, i još oko 350 potpisnika pokrenuli su uvođenje ovog modela potpisivanjem Nacionalnog sporazuma o cirkularnoj ekonomiji 2016, naveo je Van Ek.

Tranzicija je započela 2017. i trebalo bi da se završi 2050.

Kao neke od poslovnih primera on je naveo model za smanjenje, ponovno korišćenje i recikliranje organskog otpada tamo gde nastaje, zatim, tehnologiju dobijanja bioplastike od otpadnih voda, kao i korišćenje pasoša materijala kako bi se sprečilo stvaranje građevinskog otpada.

Slovenija: Uvođenje novog modela u sve strateške dokumente

Ladeja Godina Košir, osnivač i direktor organizacije Circular Change, kao glavnu motivaciju za cirkularnu ekonomiju navela je sirovine i ratove.

“Ratovi se uvek dešavaju zbog sirovina, pa je jasno da moramo da smanjimo njihovo korišćenje”, istakla je ona i navela da je Kina za samo tri godine potrošila istu količinu cementa kao SAD u celom XX veku.

Godina Košir je podsetila da popravljanje stvari, kao važan deo cirkularne ekonomije, nije nešto novo, pa se ranije sve popravljalo – veš mašine, automobili, televizore…

Ali, nije ideja da se na taj način smanji kvalitet života ljudi, nego da se poveća, ali na drugačiji način.

Godina Košir je navela da je Mapa puta Slovenije pripremljena 2018, i da je bilo veoma važno što su tri strateška dokumenta – Vizija do 2050, Strategija razvoja i Pametna specijalizacija, predviđala cirkularnu ekonomiju.

Kao glavne prepreke ona je navela ljudsko ponašanje, nedostatak dugoročnih strategija, namera da se zaštiti status kvo, implementacija na terenu i nepostojanje želje da se razmišlja izvan sopstvene oblasti delovanja.

01.06.2019 · CIRKULARNA_EKONOMIJA / MINISTARSTVO_ZAŠTITE_ŽIVOTNE_SREDINE / RECIKLIRANJE