SRBIJA PRERAĐUJE SAMO 16% OTPADNIH VODA


20.06.2019
U Srbiji se godišnje prečisti samo 16% otpadnih voda, ispuštenih u kanalizaciju, a u 168 gradova i opština postoji samo četrdesetak pogona za prečišćavanje od kojih je većina zastarela. U narednim godinama biće potrebno oko pet milijardi evra za izgradnju nedostajućih kapaciteta kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje građana pitkom vodom i zaštitila životna sredina, rečeno je na stručnom skupu "Tretman otpadnih voda i vode za piće".

Uprkos tom napretku, svet je ipak nešto nemirnije mesto nego pre deset godina, pošto je od 2008. godine prosečni nivo mira u svetu opao za 3,78%.

 

Taj pad izazvan je nizom faktora, uključujući i pojačanu terorističku aktivnost, intenziviranje sukoba na Bliskom istoku, porast regionalnih tenzija u istočnoj Evropi i severoistočnoj Aziji, kao porast broja izbeglica i političkih tenzija u Evropi i SAD.

 

U istraživanju GPI, koje svake godine sprovodi tink-tenk Institut za ekonomiku i mir iz Sidneja, nisu uzeti u obzir samo postojanje ili odsustvo ratova, već je analiziran čitav niz indikatora vezanih za tri glavne tematske oblasti - za bezbednost i sigurnost, za tekuće unutrašnje ili međunarodne konflikte i za stepen militarizacije.

 

Tokom poslednje decenije, nazadovanje je zabeleženo u dve od tri oblasti - u oblasti sukoba koji su u toku za 8,69% i u oblasti bezbednosti i sigurnosti 4,02%.

 

Takvom padu najviše su doprineli terorizam i unutrašnji konflikti. Pojačana teroristička aktivnost registrovana je u 104 zemlje, dok je napredak zabeležen samo u 38, a broj poginulih u sukobima porastao je između 2006. i 2017 godine za 140%.

 

Suprotno percepciji javnosti, u oblasti militarizacije je od 2008. godine zabeležen napredak od 2,6%.

 

Broj pripadnika oružanih snaga opao je u tom periodu u 117 zemalja, a vojni budžeti izraženi kao postotak BDP smanjeni su u 98 zemalja, i to uglavnom u zemljama podsaharske Afrike, Bliskog toka i Južne Amerike, dok su u 63 zemlje povećani.

 

U svetu najnemirniji regioni ostaju Bliski istok i Severna Afrika. U tim regionima nalaze se ujedno i četiri od deset najnemirnijih zemalja u svetu, a nijedna zemlja iz tih regiona nije se na tabeli GPI našla iznad 30. mesta.

 

Evropa ostaje najmirniji deo sveta i u 2018. godini je zabeležila i blagi napredak u u parametrima mira, posle nekoliko godina nazadovanja u istraživanju GPI.

 

U Evropi je 2018. u 22 od 36 zemalja zabeležen napredak, pri čemu se najveći napredak vezuje za indikatore kao što su politički teror, posledice terorizma, izbeglice i interno raseljene osobe, i stopa ubistava.

 

Međutim, uprkos tom pozitivnom trendu, šire političko okruženje ostaje nesigurno, a jačanje nacionalizma i terorizma ostaju značajna pretnja miru u Evropi, ocenjeno je u studiji.

 

Prema istraživanju, najveći pozitivni pomak u oblasti mira registrovan je u regionu Rusije i Evroazije, gde je u osam od 12 zemalja zabeležen napredak.

 

Istovremeno, u oblasti bezbednosti i sigurnosti najveći regionalni pad je, prema istraživanju, zabeležen na severnoameričkom potkontinentu, prvenstveno zbog SAD gde je porastao broj nasilnih zločina i ubistava i pojačana politička nestabilnost.

 

U oblasti bezbednosti i sigurnosti nazadovala je i Kina, gde je porastao broj hapšenja i zatvaranja ljudi i gde se, prema proceni autora istraživanaj, trenutno u kampovima za prevaspitavanje u Sikjangu nalazi oko milion etničkih Ujgura.

 

Na tabeli GPI, Island je i ove godine zadržao mesto najmirnije zemlje u svetu, koje zauzima još od 2008. godine. Uz tu zemlju, na vrhu indeksa, u grupi zemlja sa veoma visokim nivoom mira, su i Novi Zeland, Austrija, Portugal, Danska, Kanada, Singapur i Slovenija.

 

Među prvih 20 zemalja je i Butan, koji je u poslednjih 12 godina zabeležio najveći napredak i popeo se za čak 43 mesta na 15. mesto.

 

Na začelju tabele je Avganistan, koji je sa tog mesta potisnuo Siriju na pretposlednje mestu. U poslednjoj petorci, među 16 zemalja sa veoma niskim nivoom mira, još su i Južni Sudan, Jemen i Irak. U toj grupi zemalja nalaze se i Ukrajina, Turska, Rusija i Pakistan.

 

Srbija je na tabeli na 50. mestu, između Zambije na 49. i Albanije na 51. mestu, u grupi zemalja sa visokim stepenom mira. U toj grupi su i Hrvatska, na 28, i Severna Makedonija i Crna Gora, na 65. i 66. mestu, pri čemu je Severna Makedonija od poslednjeg istraživanja ostvarila upečatljiv skok za 23 mesta.

 

U grupi zemalja i teritorija sa srednjim nivoom mira su na 81. mestu Bosna i Hercegovina i na 86. mestu Kosovo.

 

Izvor: EURACTIV.rs

 

 

20.06.2019 · VODA /