SRBIJA / IZ LIČNOG ISKUSTVA – ŠTA VAS SVE ČEKA AKO U SRBIJI ŽELITE DA POSTANETE PROZJUMER? / SRBIJA / AUTOR: VLADIMIR SPASIĆ / BGEN


13.10.2019
Ana Džokić, arhitekta iz Beograda, instalirala je na krovu svoje kuće solarne panele kako bi smanjila troškove, ali i zagađenje vazduha u kraju u kojem živi. Ali, posle brojnih procedura i peripetija sa državnom administracijom morala je da limitira proizvodnju besplatne električne energije odnosno da baci ono što proizvodi, pa će joj se umesto za 16 godina investicija vratiti za 75!

Ana, koja je i jedan od inicijatora osnivanja organizacije Ko gradi grad, u razgovoru za Balkan Green Energy News je ispričala šta sve čeka one koji bi, kao ona i njena porodica, želeli da proizvode energiju za svoje potrebe, ali i da ono što je višak prodaju – da postanu prozjumeri, i proizvođači i potrošači.

“Instaliranje mini solarne elektrane odnosno solarnih panela, na krovu kuća bi trebalo da postane tako jednostavno kao kupovina peći na drva! Tako, na primer, u Holandiji možete da je nabavite u nekom od većih maloprodajnih lanaca, i instalirate”, kaže Ana, koja je svoj “slučaj” predstavila i u Skupštini Srbije, u okviru 6. sastanka  Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije (PFEPS).

Motivacija joj je bila finansijska – na duge staze niski troškovi električne energije, ali i ekološka – odgovor na sve veće zagađenje vazduha, koje je u njenom komšiluku, zbog loženja na ugalj i drva, veoma očigledno.

Naravno, i ubeđenje da su građani neophodni deo energetske tranzicije.

Početak – visoko energetski efikasan stan koji će koštati malo

U toku 2015. njena porodica završila je izgradnju potkrovlja, od 63 m2, u porodičnoj kući, na Voždovcu. Uslov je bio da od ušteđevine koju su imali izgrade visoko energetski efikasan stan koji će ih kroz godine upotrebe koštati malo.

U gradnji su primenili standard “Pasivne kuće” (max. 60 kWh/m2 godišnje za ukupnu upotrebu energije). Kako bi to postigli ugrađena je, na primer, krovna izolacija debljine 30 cm kamene vune i toplotna pumpa vazduh-vazduh – koja koristi trećinu energije klasičnih načina grejanja na električnu energiju.

Zašto sunčeva energija?

Sa puno sunčanih sati godišnje, prema njenim rečima, Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju solarne energije, a na primeru Nemačke de može videti da trend malih proizvođača obnovljivih izvora energije (OIE) raste.

Površina krova okrenutog ka jugu bila je dovoljna za 8 panela (oko 14 m2 krova), maksimalne proizvodnje 2 kWh.

Cilj nije bila energetska nezavisnost, odnosno potpuno isključenje sa elektroenergetske mreže, što bi, kako kaže, bilo veoma skupo, a i nepotrebno, već su se vodili idejom slanja viška proizvedene energije – ono što sami direktno ne koriste, u mrežu.

 

Nabavka panela i instaliranje koštali su 3.000 evra

 

Proizvodnja električne energije dovoljna za 50% potrošnje

“Danas jednostavno možete predvideti koliko energije solarni sistem može proizvesti na određenoj lokaciji, na primer upotrebom PVGIS online alata (Photovoltaic Geographical Information System). Na našoj lokaciji na Voždovcu, sa 8 panela procenjena proizvodnja je 2.390 kWh godišnje. Što danas, posle trogodišnjeg iskustva, iznosi oko 50% ukupne godišnje potrošnje”, ističe ona.

Panele je kupila za 3.000 evra, uključujući elaborat i instaliranje, koje uključuje panele i invertor i traje jedan dan.

Inače, distributer ih je rekao da priključenje solarnih panela nije potrebno prijaviti EPS Snabdevanje, koje je zaduženo za snabdevanje, ali ubrzo će shvatiti da to nije tako.

EPS dva puta menja brojilo jer misli da je neispravno

 

 

U prva dva meseca upotrebe (od polovine maja, do polovine jula 2016.) elektrana je proizvela 600 kWh, dok je u mrežu vratila ili “izvezla” 300 kWh, što se videlo na samom brojilu. Međutim, EPS Snabdevanje je zbunjeno očitanim rezultatima, i točkićem brojila koje se vrti unazad. Misleći da je neispravno, brojilo menjaju dva puta.

 

“A zatim dobijamo obaveštenje: “Prema uredbi elektrodistribucije nije dozvoljeno da solarni paneli budu priključeni na istu instalaciju sa koje se napaja brojilo. Molimo vas da razdvojite instalacije u suprotnom biće vam obustavljena isporuka električne energije”, prepričava Ana dopis.

Tada elektranu isključuju i kreću u sagu koja otpočinje odlaskom u odsek elektrodistribucije, koji se bavi očitavanjem brojila.

Čekanje dugo 4 meseca

U narednih nekoliko meseci su u stalnom kontaktu sa inženjerima i pravnicima EPS-a. Oni su zainteresovani da pomognu, ali nije jasno koja je procedura za priključenje male solarne elektrane na mrežu, kada je u pitanju fizičko lice.

 

“Više od 4 meseca posle podnošenja zahteva za Izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, prvog koraka u proceduri, dobijamo obaveštenje EPS-a da nam se ne mogu izdati tehnički uslovi. Umesto monofaznog, već standardno instaliranog invertora, zahteva se trofazno priključenje elektrane na distributivni sistem električne energije. Što će i sami inženjeri reći da je potpuno tehnički nepotrebno i neefikasno za elektranu jačine 2kW. Prevedeno na obični jezik, 2kW je jačina jednog fena za kosu!”, u neverici priča Ana.

Nejasno je i da li je za ovakvu vrstu instalacije neophodna građevinska dozvola, a govore im da je neophodno i osnivanje firme da bi višak proizvedene energije isporučivali u mrežu.

Od 100% energije mora da se baci 77%

 

Dobijanje statusa povlašćenog proizvođača, koji je namenjen za proizvodnju iz OIE, je nemoguće zbog nepostojanja raspoloživih kvota.

 

“Tako da je u našem slučaju za povraćaj investicije od 3.000 evra neophodno 16 godina, umesto 8 koliko to traje kod subvencionisanih proizvođača. I to sve pod uslovom da se višak proizvedene energija razmenjuje 1:1, primenom modela net meteringa, koje za sada u Srbiji ne postoji kao opcija”, navodi Ana.

U međuvremenu, kako bi koristili makar nešto solarne energije, odlučuju se na polu rešenje: zero export ili nulti izvoz. Za dodatnih 250 evra instaliraju smart meter, koji limitira isporuku proizvedene energije u mrežu, pa u trenutku kada je proizvodnja veća od potrošnje, limiter isključuje solarne panele.

“Tako sada na godišnjem nivou koristimo samo 23% potencijalne energije od solarnih panela, dok je 77% energije blokirano, iliti protraćeno. Ovo je energetski veoma neefikasno i limitirano rešenje, ali trenutno jedino moguće… Rezultat je da će investicije biti otplaćena za 75 godina!”, ističe Ana.

Šta je neohodno da bi pozicija prozjumera bila bolja?

S obzirom na sve što je prošla prilikom postavljanja solarnih panela i iskustvo koje je stekla u nameri da postane prozjumer, Ana Džokić je sastavila listu mera kako bi se situacija promenila:

  • Primena neto merenja
  • Postojanje jasnih, jednostavnih i motivišućih informacija za zainteresovane građane
  • “1 šalter” za procedure
  • Pojednostavljivanje tehničkih zahteva (kao što su: primena monofaznog invertora, mogućnost postavljanja instalacije bez posebnog brojila, kao i bez građevinske dozvole…)
  • Podrška na nivou države – feed-in tarifa, ili slično – bi pomogli da se period otplate instalacije skrati i mali solar zaživi.
  •  

13.10.2019 · ELEKTRIČNA_ENERGIJA / EPS / OIE / PROZJUMER / SOLARNA_ELEKTRANA / SOLARNI_PANELI_•