REGION / EU / NAREDNI KORAK U RAZVOJU SISTEMA DALJINSKOG GREJANJA I HLAĐENJA JE DEKARBONIZACIJA / REGION/EU / AUTOR: VLADIMIR SPASIĆ


08.12.2019
Korišćenje obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja može da zameni upotrebu fosilnih goriva, i to bez povećanja troškova za kupce, i uz smanjenje zagađenje životne okoline. Solarno-termalna rešenja, geotermalna energija, toplotne pumpe, otpadna toplota, kao i biomasa, trenutno su najzastupljeniji modeli za povećanje udela OIE, a sve više se kao rešenje nameće korišćenje električne energije proizvedene u vetroparkovima i solarnim elektranama u periodima kada je ova energija višak u sistemu NAVODI BALKAN GREEN ENERGY NEWS.

Ovo su neke od glavnih poruka regionalne konferencije Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja održane u Beogradu u okviru  50. Međunarodnog kongresa i izložbe o KGH juče i danas u organizaciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Saveznog ministarstva finansija Austrije, u partnerstvu sa Međunarodnom agencijom za obnovljive izvore energije (IRENA). Na konferenciji je učestvovalo preko 250 učesnika iz regiona, Evrope i sveta.

Konferenciju je otvorio Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, koji je najavio usvajanje akcionog plana za sistem daljinskog grejanja i hlađenja početkom sledeće godine, i podsetio na dva važna projekta – proizvodnju toplote iz otpada u Vinči i gradnju toplovoda od Termoelektrana Nikola Tesla A do toplane na Novom Beogradu, čime će se smanjiti korišćenje fosilnih goriva u prestonici.

“Na taj način se smanjuje i zagađenje okoline i uticaj na klimatske promene što su naši prioriteti,” naveo je Radojičić, i dodao da je u toku i priprema Akcionog plana za zeleni grad i Akcionog plana za održivu energetiku i klimatske promene, kao i kandidature za nagradu Zelena prestonica Evrope.

Zsuzsanna Hargitai, direktorka regionalne kancelarije EBRD-a za Zapadni Balkan, podsetila je da je Banka sa Vladom Austrije osnovali Fond za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu (Renewable District Energy in Western Balkans – ReDEWeB) kako bi se u regionu ubrzala dekarbonizacija u ovim sistemima.

Da su mogućnosti za primenu obnovljivih izvora energije u daljinskim sistemima grejanja i hlađenja ogromne, ne samo u regionu nego u celom svetu, pokazao je i podatak koji je izneo Luca Angelino iz agencije IRENA da globalni udeo obnovljivih izvora u daljinskoj energetici iznosi samo 10%, a u sektoru električne energije skoro 30%.

Dekarbonizacija daljinske energetike je tehnički i ekonomski moguća, ali potrebno je da se pokrenu stvari u praksi”, istakao je on.

Kakvi su trendovi u korišćenju OIE u daljinskoj energetici u Evropi

 

Otvarajući radni deo konferencije (sve prezentacije možete pogledati ispod teksta), jedan od trojice predsedavajućih, Bojan Bogdanović, Principal Fund Manager, Renewable District Energy, EBRD, istakao je da većina građana vidi posledice klimatskih promena i zna zašto je vazduh zagađen.

“To stavlja našu industriju pred veliki izazov – kako obezbediti energiju iz OIE na održiv i njima dostupan način”, upitao je on učesnike skupa.

Dušan Macura, rukovodilac sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u Novosadskoj toplani, istakao je da pre uvođenja OIE mora da postoji strategija razvoja daljinske energetike u jednom gradu, a zatim da se obavi modernizacija mreže. Kao važan trenutak u razvoju daljinske energetike on je naveo podatak da je 2017. u EU proizvedeno više energije u vetroparkovima, nego u kogenerativnim elektranama.

Novi sistemi moraju da budu hibridni i spremni da koriste električnu energiju kada je dostupna, na primer, noću iz vetroparkova

“Novi sistemi daljinske energetike moraju da budu hibridni i spremni da koriste i električnu energiju kada je dostupna, na primer, noću iz vetroparkova, naravno ako je to jeftinije od proizvodnje iz sopstvenih pogona. U Nemačkoj i Holandiji se sve više koriste hibridne podstanice, sa toplotnim pumpama, što je još jedna posledica sve veće dostupnosti električne energije iz OIE u odnosu na druge izvore”, istakao je on.

Korišćenje energije iz vetroparkova, kako je potvrdio Paul Voss, direktor udruženja evropskih toplana Euroheat and Power, već je realnost u EU, a kao rešenje za daljinsku energetiku zainteresovalo je i novi sastav Evropske komisije.

Govoreći o ostalim trendovima u EU, on je naveo da se sada mnogo više priča o doprinosu daljinske energetike dekarbonizaciji, kao i da je vidljiva transformacija ovog sektora. Opada upotreba uglja i gasa, a povećava se korišćenje biomase, solarno-termalnih rešenja, geotermalne energije, otpadne toplote, istakao je Voss.

Udeo OIE u toplanama u EU je 19,5%, dok je u Srbiji oko 0,37%. Zbog toga je dobro, kako je rekao Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja Srbije, što nekoliko gradova u Srbiji priprema projekte za uvođenje zelene energije.

Bez obezbeđivanja subvencija uvođenje OIE u toplanama je teško izvodljivo

“Mislim da je bez obezbeđivanja subvencije uvođenje OIE u našim toplanama teško izvodljivo, a posebno bi trebalo biti oprezan kod izbora energenta i tehnologije jer se mogu pojaviti veliki troškovi kad krene otplata investicije”, upozorio je Stojanović, i dodao da Svetska banka priprema studija o sistemima daljinskog grejanja u Srbiji.

Jedan od primera korišćenja OIE u sistemima daljinskog grejanja je projekat u Banjaluci, koji je predstavio Dejan Jovišević, član Upravnog odbora Eko toplana. On je rekao da su zahvaljujući prelasku na biomasu smanjene emisije CO2 i poboljšan kvalitet vazduha. Druga faza projekta biće rekonstrukcija distributivne mreže, kao i poboljšanje energetske efikasnosti i digitalizacija.

Očekuje nas razdvajanje toplovoda od proizvodnje toplotne energije, kako bi se svi izvori toplotne energije iskoristili

Miloš Banjac, pomoćnik ministra energetike i rudarstva za OIE i energetsku efikasnost, podsetio je da su toplane u nadležnosti lokalnih samouprava, ali da su se one veoma malo bavile njima, pa je republička vlast morala da se uključi iniciranjem projekata sa KfW bankom.

On je naveo da svim toplana preporučuje prelazak na OIE, i potvrdio da su toplotne pumpe, i to na nivou velikih izvora, rešenje za budućnost. Banjac je najavio i razdvajanje toplovoda od proizvodnje toplotne energije, kako bi se omogućilo povezivanje svih izvora toplotne energije i povećala konkurencija.

BigSolar projekat za Pančevo i Bor

Dejan Jovišević (Eko toplane), Miloš Banjac (Ministarstvo rudarstva i energetike) i Dušan Macura (Novosadska toplana)

Konferencija je bila prilika da se čuje nešto više o studijama izvodljivosti za solarno-termalne projekte za Bor, Novi Sad, i Pančevo, koje priprema EBRD. Predstavnici austrijske firme Solid prezentovali su studije za solarno-termalne projekte u Boru i Pančevu. Prema rečima Hrvoja Miloševića, menadžera prodaje firme Solid, cilj studija je bio da se procene najbolja rešenja za instaliranje velikih solarno-termalnih sistema za daljinsko grejanje (BigSolar).

On je istakao da ranije nije bilo mnogo interesovanja za biznis sa sistemima daljinskog grejanja, ali to se promenilo, pa se EU kupci vraćaju ovom načinu grejanja jer su toplane drastično poboljšale svoje usluge.

Solarni kolektori bi obezbeđivali 24,3 GWh, a skladište 1,9 GWh energije u Pančevu

Toplana u Pančevu trenutno proširuje svoju solarnu elektranu – jedinu u Srbiji u sistemu daljinskog grejanja, sa sadašnjih 700 kW na više od jednog MW. Dobra iskustva su ovu toplanu ohrabrila da krene da razvijaju solarno-termalni projekat, koji podrazumeva instaliranje solarnih kolektora na površini od 35.000 kvadrata, sa godišnjom proizvodnjom od 24,3 GWh, i podzemnog, sezonskog, skladišta od 150.000 kubnih metara, koje bi obezbeđivalo 1,9 GWh.

Ova tehnologija omogućava korišćenje solarne toplotne energije i leti, kada je najviše ima, ali i zimi korišćenjem letnjih viškova koji su sačuvani u sezonskom skladištu. Tako bi se između ostalih benefita, smanjila i potrošnja prirodnog gasa, koji se sada koristi.

Šabac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji je pokrenuo više projekata kako bi dostigao standarde IV generacije sistema daljinskog grejanja. Slobodan Jerotić, direktor Toplane Šabac, rekao je da su dva ključna pravca razvoja – poboljšanje sistema i povećanje energetske efikasnosti kod građana, a konačni cilj da se obezbedi energetska nezavisnost.

Toplana Šabac će po modelu ESCO firmi ponuditi građanima da obave energetsku rehabilitaciju svojih domova

Modernizacija sistema će biti nastavljena instaliranjem toplane na biomasu sledeće godine, planirana je ugradnja toplotne pumpe od 8 MW za korišćenje otpadne toplote iz postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i da se građanima ponudi usluga hlađenja.

“Ali, sve to što radimo nema efekta ako objekti kupaca nisu energetski efikasni jer će im cena energije biti visoka, pa toplana neće imati kome da proda svoju robu. Zato smo toplanu definisali kao ESCO firmu, a onda smo od EBRD-a uzeli kredit od 2,5 miliona evra, koji ćemo proslediti građanima za energetsku rehabilitaciju. Računi će građanima biti manji, i u njima će biti otplata kredita”, objasnio je on, i naveo da je toplana nedavno osnovala i prvu energetsku zadrugu u Srbiji.

Beogradske toplane će, takođe, početi da koriste alternativne izvore toplotne energije zahvaljujući projektu izgradnje postrojenja za proizvodnju energije iz otpada i elektrane na deponijski gas na lokaciji Vinča. Vladimir Milovanović, direktor firme Beo čista energija, koja sprovodi projekat, naveo je da su ciljevi projekta da se smanji uticaj otpada na životnu sredinu i klimatske promene i ispune ciljevi Strategije upravljanja otpadom Beograda, koji se odnose na cirkularnu ekonomiju.

“Kogenerativna elektrana na otpad i mobilna elektrana na deponijski gas zadovoljiće 5% potreba za električnom energijom Beogradu i 9% potreba za toplotnom energijom. Smanjenje emisija CO2 je 307.000 godišnje kada se spaljivanje otpada uporedi sa korišćenjem prirodnog gasa”, istakao je Milovanović.

Šta predviđa Akcioni plan za daljinsku energetiku Grada Beograda do 2040.

Pod pokroviteljstvom IRENA održana je i sesija Capacity Building Renewable Energy Applications for District Heating and Cooling in Cities, na kojoj je predstavljena i studija slučaja za Grad Beograd pripremljena u okviru Inicijative za daljinsku energetiku u gradovima, koju vodi UN Programu za životnu sredinu (UNEP). Materijale za studiju pripremale su firme Enova, OPTIT, kao i Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu i RES Fondacija.

Dugoročni plan predviđa gradnju kogenerativnih elektrana i integraciju mreže toplovoda

Dejan Ivezić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, govorio je o Akcionom planu za daljinsku energetiku Grada Beograda u narednih 20 godina. On je naveo da kratkoročni plan, do 2030. predviđa projekat u Vinči, toplovod između TE Nikola Tesla A i toplane na Novom Beogradu, zatvaranje neefikasnih kotolarnica, gradnju kogenerativnih elektrana, integraciju mreže toplovoda… A, na drugoj strani, dugoročni plan, od 2030-2040, predviđa transformaciju sistema Beogradskih elektrana u sistem IV generacije, korišćenje solarne energije, geotermalna energije, otpadne toplote, toplotnih pumpi, kao i uvođenje hlađenja kao usluge…

Kako bi izgledalo instaliranje solarnog-termalnog projekta na lokaciji toplane Cerak u Beogradu predstavio je Romanas Savickas, ekspert iz UNEP DTU partnerstva.

“Ako je ovakav projekat moguć u Danskoj moguć je i u Srbiji. Jasno, tečhnički je moguć, ali da li je ekonomski isplativ, to je bilo pitanje. Odgovor je da je isplativ”, naveo je on.

Matteo Pozzi, iz firme OPTIT, predstavio je rezultate primene aplikacije za razvoj interekonekcija u sistemu daljinskog grejanja Beogradskih elektrana. Cilj ove studije bio je da se odgovori na pitanje koji plan razvoja mreže će obezbediti najveći povraćaj ulaganja.

Analizirano je više od 100 scenarija, i najbolja rešenja za interkonekcije u sistemu su detaljno obrazložene, istakao je on.

Prezentacije

Presentations

Dejan Stojanović, Udruženje toplana Srbije

Hrvoje Milošević, Solid, Austrija: Large solar thermal projects in Bor and Pančevo – green energy at lower costs
than fossil fuels

Nis Bertelsen, Aalborg University:Developing an effective strategic heating/cooling plan: What key success factors?

Annamaria Nador, Mining and Geological Survey of Hungary; How can geothermal resource assessment and mapping influence decision-making for district heating: Experience from Hungary and the Danube Region

Jan Eric Thorsen, Danfoss: Experience with smart operation of ULTDH Booster – Substation for multifamily building

Paul Voss, Euroheat & Power 

Jakob Zinck Thellufsen, Technical challenges and solutions for the integration of low-grade heat sources into existing networks and buildings Belgrade

Slobodan Jerotić, Toplana Šabac 

Vladimir Milovanović, Beo Čista Energija: Vinča Complex, JPP between City of Belgrade and Beo Čista Energija

Petar Vasiljević, consultant 

Ljubiša Vladić, Beogradske elektrane: Solar thermal potential in the district heating system of Belgrade City 

Dejan Ivezić, Increasing Investments in District Energy, Systems in Cities – a SE4AII, Energy Efficiency Accelerator – City of Belgrade 

 

 


08.12.2019 · BIOMASA / DALJINSKA_ENERGETIKA / EBRD / EMISIJE / GEOTERMALNA_ENERGIJA / OTPADNA_TOPLOTA / OTPADNA_TOPLOTNA_ENERGIJA / SISTEMI_DALJINSKOG_GREJANJA / SOLARNA_ENERGIJA / TOPLOTNE_PUMPE