HRVATSKA ŽELI ŠTO PRE U ŠENGEN I ZONU EVRA


09.01.2020
Hrvatska, zemlja koja je poslednja postala članica EU, želi da što je pre moguće uđe u unutrašnje krugove Unije - zonu Šengena i zonu evra, rekao je premijer te zemlje Andrej Plenković.

U razgovoru sa grupom od 60 novinara iz Brisela, koji su doputovali u Zagreb na inauguraciju hrvatskog predsedavanja Savetu EU 9. i 10. januara, Plenković je istakao da su, pored prioriteta hrvatskog predsedavanja EU, dva glavna nacionalna cilja pridruživanje Šengenu i zoni evra.

Od 12 zemalja koje su ušle u EU između 2004. i 2007, van zone evra još su samo Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija i Bugarska dok ulazak u Šengen zonu "starije" članice EU nisu odobrile samo Rumuniji i Bugarskoj, iako Evropska komisija smatra te dve zemlje spremnim.

Svih 13 novih članica, uključujući Hrvatsku, imaju obavezu po sporazumu o pristupanju EU da se priključe zoni evra čim za to budu spremne ali izgleda da sve ne žure u taj klub, posebno Poljska.

S druge strane, ambicija Bugarske je da bude sledeća članica EU koja će nacionalnu valutu zameniti zajedničkom evropskom i naredni korak Sofije na tom putu je pridruživanje Evropskom mehanizmu deviznih kurseva (ERM II) na proleće.

Plenković je 8. januara rekao novinarima da je Hrvatska u maju 2018. usvojila strategiju za ulazak u zonu evra i da je u julu 2019. počela da radi na akcionom planu za ispunjavanje kriterijuma za ERM II.

"Šest hrvatskih institucija vredno radi na 19 mera i devet političkih oblasti na postizanju tih ciljeva", rekao je premijer, preneo je EURACTIV.com.

Kada je reč o zahtevu za ulazak u Šengen, Plenković je izrazio zadovoljstvo što je prethodna EK ocenila da je Hrvatska sposobna da štiti spoljne granice EU.

Pozitivno mišljenje EK, prema njegovim rečima, stiglo je posle godina konsultacija, misija, verifikacija i dobrog apsorbovanja fondova EU opredeljnih za to.

Plenković je rekao i da je migrantska kriza 2015-2016, kada je preko hrvatske teritorije prešlo 700.000 ilegalnih migranata, jedan od događaja koji je imao velike posledice na arhitekturu i raspoloženje u članicama EU.

Odgovor na to, prema premijerovim rečima, bilo je jačanje spoljnih granica EU, posebno grčko-turske i bugarsko-turske granice. Tome je dodao jačanje 1.351 kilometar duge hrvatske granice.

"Iako to tako ne deluje na mapi, naša granica sa Srbijom, BiH i Crnom Gorom je zapravo duža od rusko-finske granice", rekao je hrvatski premijer.

Plenković je istakao da Hrvatska ne želi da podiže nove zidove i rekao da značajna hrvatska populacija živi u BiH i da izgradnja novih ograda "između Hrvata i Hrvata" danas "nije prava politička poruka" koju treba poslati.

Premijera su novinari pitali i da li je današnji Šengen, u kome neke zemje ponovo uvode granične kontrole, i dalje atraktivan za Hrvatsku i da li se ta zemlja nada da će biti u Šengen zoni pre Bugarske i Rumunije.

"Šengen zona kojoj težimo je ona orginalna a ne Šengen sa unutrašnjim granicama između članica koje su gotovo zaboravile na policiju na granici", rekao je Plenković.

Hrvatski premijer je priznao da su Bugarska i Rumunija odmakle dalje od Hrvatske na putu u Šenegn ali je rekao i da su tri zemlje "na istom nivou" prema oceni Komisije.

Međutim, on veruje da je Hrvatska u prednosti jer su Bugarska i Rumunija i dalje u kontrolnom mehanizmu CVM koji je 2007. bio uslov za njihov ulazak u EU.

Hrvatska je ušla u EU 2013. bez Mehanizma za saradnju i verifikaciju (CVM) kojim se prati napredak u vladavini prava.

Neke članice EU, posebno Holandija, odbile su pokušaje Bugarske i Rumunije da uđu u Šengen i povezuju CVM i pristupanje Šengenu iako to, pravno gledano, nema veze jedno s drugim.

"Za razliku od Bugarske i Rumunije, Hrvatska nema takav mehanizam", istakao je Plenković i dodao da razume koliko je to bolno pitanje za te dve zemlje.

Plenković je oprezno odgovorio na pitanje o vremenskom okviru za prikjljučenje Hrvatske Šengenu.

"Insistiraćemo na tom cilju ali znam da u našem slučaju to neće biti pitanje koje se razmatra isključivo prema zaslugama", rekao je premijer i dodao da će Hrvatska učiniti sve da ojača svoj zahtev.

To uključuje napredak sa reformom Dablinskog sistema azila gde je glavni kamen spoticanja distribucija migranata širom EU.

Neimenovani hrvatski diplomata je za EURACTIV rekao da Hrvatska namerava da uđe u Šengen pre Rumunije i Hrvatske i da ne želi da bude "u paketu" sa tim zemljama.

Taj diplomata je istovremeno priznao da bi Slovenija mogla da bude protiv zbog bilateralnog spora oko granice u Piranskom zalivu.

Izvor: EURACTIV.rs

09.01.2020 · HRVATSKA / POLITIKA