REGION / EU /


02.03.2020
Projekat sprovodi nemački GIZ. Čelnici pet opština iz Albanije, BiH i Crne Gore obavezali su se da zaštite more od otpada, NAVODI BALKAN GREEN ENERGY NEWS.

Javni zvaničnici i međunarodni stručnjaci obećali su u najjužnijem gradu Crne Gore da će udružiti snage u brizi o zdravlju i životnoj sredini prevencijom i merama da u more stiže najmanje moguće otpada. Načelnici Finića i Lješa u Albaniji, Neuma i Trebinja u Bosni i Hercegovini i Ulcinja preuzeli su obavezu da pojačaju reciklažu i dižu svest i građana i firmi i uključe ih u napore.

Nadležne državne institucije su partneri u regionalnom projektu, u kojem su i učesnici iz Nemačke. Na radionici je potpisana Ulcinjska deklaracija o sprečavanju morskog otpada. U srži poduhvata je i integrisano upravljanje, a obuhvaćene su i plaže i reke.

Praćenje i partnerstva među zajednicama

Četvorogodišnji program traje do marta 2022. godine s budžetom od 3,5 miliona evra. Savezno ministarstvo za privredni razvoj i saradnju (BMZ) Nemačke finansiralo ga je i angažovalo organizaciju GIZ – Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit da ga sprovede.

Mere iz prekograničnog projekta uključuju monitoring odnosno praćenje količine plastike u vodotokovima i ovom delu Sredozemnog mora. Sprema se podrška za probne aktivnosti i partnerstva, na primer između opština na izvoru zagađenja i zajednica koje su nizvodno.

More trpi štetu od otpada uporedivu s posledicama klimatskih promena

Liferovanje smeća u more je jedno od glavnih i najhitnijih globalnih pitanja našeg doba, gotovo u rangu rasprava o klimatskim promenama uz predviđene rizike za živi svet, saopštili su učesnici i učesnice i ukazali na to da u prikupljenim uzorcima otpada preovlađuje jednokratna plastika. Pozvali su i na razvoj cirkularne privrede.

“Istovremeno, moramo priznati da je plastika izuzetno koristan materijal za milione predmeta u našem svakodnevnom životu. Rešenje problema morskog otpada ne može biti opšta zabrana svih vrsta plastike, tako da je situacija veoma složena”, napisali su u izjavi za štampu i istakli interese ljudi i potrebu za dobrosusedskim odnosima.

Green Home: Crna Gora zaostaje u zaštiti mora

Crna Gora je daleko od ispunjenja obaveza iz Konvencije o biološkoj raznovrsnosti u pogledu zaštite mora, upozorio je Green Home.

Potrebu za zaštitom mora i obala izazvalo je neodrživo korišćenje prirodnih resursa, dodato je u izjavi. Ova balkanska država nije unapredila status nijedne zone od 2009, kada se pridružila internacionalnom okviru, iako je trebalo da zaštiti deset odsto obale i svog dela mora, naveli su zaštitnici i zaštitnice životne sredine.

Nacionalnim strategijama su za buduća zaštićena područja određena ostrva Katič i Stari Ulcinj i rt Platamuni, dodala je organizacija. Na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, Crna Gora se obavezala da mesta na svojoj teritoriji uvrsti u mrežu Natura 2000, podseća Green Home.

Ovaj sadržaj je deo promocije biodiverziteta preko platforme BGEN uz podršku GIZ Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Sprovođenje sporazuma o biodiverzitetu (ORF-BDU), koji finansira Savezno ministarstvo za saradnju i razvoj (BMZ) Republike Nemačke i sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ).

 

02.03.2020 · BIODIVERZITET / GIZ_ORF-BDU / OTPAD / ŽIVOTNA_SREDINA