NA-DANASNJI-DAN / NA DANAŠNJI DAN 9. APRIL


09.04.2020
2014 Umrla je poznata književnica i članica Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Svetlana Velmar Janković, dobitnica brojnih nagrada za književnost (Knjiga za Marka, Lagum, Bezdno, Vračar).     ****

1553 Umro je francuski književnik Fransoa Rable (Francois Rabelais), jedna od najistaknutijih ličnosti francuske renesanse. Njegov satirični roman "Gargantua i Pantagruel" ubraja se medju najznačajnija renesansna dela.


1626 Umro je engleski državnik i pisac Frensis Bekon (Fransis Bacon). U vreme vladavine kralja Džejmsa I Stjuarta bio je lord kancelar od 1618. do 1621. ("Unapredjenje nauke", "Novi organon", "Nova atlantida", "Eseji ili saveti etički i politički").

1683 Francuski istraživač Rober Kavalije de la Sal (Robert Cavelier, Salle) proglasio je deo teritorije u Americi francuskim posedom i nazvao je Luizijana u čast kralja Luja XIV.

1807 Austrijska vojska savladala je Ticanovu bunu, ustanak sremskih seljaka, koji je počeo 3. aprila pod vodjstvom Teodora Avramovića Ticana. U pobuni je učestvovalo 15.000 seljaka iz 45 sela. Tican je uhvaćen i pogubljen krajem 1807. godine.

1821 U Parizu je rodjen jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka Šarl Bodler (Charles Baudelaire). Njegovu zbirku pesama "Cveće zla" mnogi književni kritičari smatraju najvećim lirskim delom 19. veka.

1865 Završen je četvorogodišnji gradjanski rat u SAD nakon što se general konfederalnih snaga Robert Li (Lee) predao komandantu armije Unije Julisizu Grantu (Ulysses). U ratu je poginulo više od 600.000 ljudi.

1906 Velika Britanija i Francuska su potpisale konvenciju o nezavisnosti Sijama (Tajland).

1926 Rodjen je Hju (Hugh) Hefner, američki publicista, izdavač magazina "Plejboj" koji je pokrenuo u decembru 1953. sa tada nepoznatom Merlin Monro (Marilyn Monroe) nagom na naslovnoj strani.

1928 U Turskoj, nakon reformi Kemala Ataturka, islam je prestao da bude državna religija.

1940 Nemačke trupe napale su Dansku i Norvešku u Drugom svetskom ratu.

1948 Jevrejska milicija napala je arapski grad Deir Jasin na području današnjeg Izraela. Ubijeno je 100 Arapa, a ostali su prisiljeni da napuste grad.

1959 Umro je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt (Frank Loyd Wright), jedan od tvoraca moderne funkcionalne arhitekture. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton. Projektovao je Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel "Imperijal" u Tokiju.

1969 Francusko-britanski supersonični putnički avion "Konkord" obavio je prvi let, od Bristola do Ferforda u Engleskoj.

1974 Indija, Pakistan i Bangladeš potpisali su sporazum o repatrijaciji ratnih zarobljenika.

1977 Komunistička partija Španije legalizovana je nakon 38 godina zabrane delovanja u vreme Frankovog režima.

1988 Li Peng je imenovan za premijera Kine.

1990 Posle 40 godina vladavine komunista, na izborima u Madjarskoj pobedio je Madjarski demokratski forum.

1991 Gruzija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.

1991 Savet bezbednosti UN doneo je odluku o slanju 1.440 pripadnika mirovnih snaga za nadgledanje iračko-kuvajtske granice i povlačenja američkih snaga iz južnog Iraka.

1992 Sali Beriša izabran je za prvog nekomunističkog predsednika Albanije posle Drugog svetskog rata.

1995 Peruanski predsednik Alberto Fudžimori (Fujimori) osvojio je drugi petogodišnji mandat na prvim mirnim predsedničkim izborima u Peruu od 1980. godine.

1998 U paničnoj jurnjavi islamskih hodočasnika u Saudijskoj Arabiji poginulo je 119 vernika iz više zemalja.

1999 Pobunjeni vojnici su na aerodromu u Nijameju ubili predsednika Nigera Ibrahima Barea Mainasaru (Mainassara).

2002 Pod snažnim pritiskom SAD Izrael se povukao iz dva palestinska grada, a sukobi su nastavljeni u izbegličkom kampu u Djenini, u Zapadnoj Obali.

2003 Američke snage su ušle u centar Bagdada i preuzele kontrolu nad glavnim gradom Iraka.

2005 Britanski princ Čarls (Charles) i Kamila Parker Bouls (Camilla Bowles) venčali su se u Gildholu u Vindzoru. Ovo je prvi put da jedan naslednik britanske krune sklapa civilni brak. Kamila je udajom postala njeno visočanstvo vojvotkinja od Kornvola.

2011 Slavni Američki reditelj Sidni Lamet preminuo je u 86. godini u Njujorku. Snimio je više od 40 filmova, a Oskara za životno delo dobio je 2005. godine: Dvanaest gnevnih ljudi (12 Angry Men), Pasje popodne (Dog Day Afternoon) i Mreža (Network, 1976), Ubistvo u Orijent ekspresu (Murder on the Orient Express), Serpiko (Serpico), Dugo putovanje u noć (Long Day’s Journey Into Night).

2017 U dva odvojena samoubilačka bombaška napada na hrišćanske crkve u Egiptu poginulo je 45 ljudi, a oko 100 je povredjeno. Egipatdki predsednik El Sisi proglasio je vanredno stanje, a odgovornost za napade preuzela je Islamska država.
/ BETA.RS

09.04.2020 · NA-DANASNJI-DAN__/_NA_DANAŠNJI_DAN_9._APRIL