BONOMI: NEMAČKA MORA DA ŠTITI DEMOKRATSKE PRINCIPE EU U PROCESU PROŠIRENJA


02.07.2020
Predsedavanje EU Nemačke u procesu proširenja treba aktivno da brani demokratske principe i standarde, uključujući u Srbiji, gde su posle nedavnih izbora ugrožene "crvene linije" pluralizma, i time, pored ostalog, pokaže i za kakvu se budućenost Unije zalaže ta zemlja, smatra istraživač Italijanskog instituta za međunarodne odnose (IAI) Mateo Bonomi.

I dok su tokom glasanja poštovani minimalni demokratski standardi, srpska demokratija, piše Bonomi, teško je pogođena kao rezultat delimično bojkotovanih parlamentarnih izbora 21. juna.

"Demokratsko zaostajanje i kršenje vladavine prava pojačava se od 2012, kada je desničarska populistička Srpska napredna stranka osvojila vlast", navodi Bonomi u tekstu "Da li je u Srbiji pređena crvena linija? Proširenje kao još jedan ključni test za nemačko predsedavanje EU".

Nedavni parlamentarni izbori mogu predstavljati prekretnicu za srpsku demokratiju jer se čini da su "crvene linije" pređene u pogledu pluralizma i parlamentarnog predstavljanja, navodi Bonomi.

Većina opozicionih partija je bojkotovala glasanje žaleći se na nepostojanje fer uslova i pristupa medijima. Rezultat je da će samo 11 od 250 poslanika u novom sazivu Skupštine predstavaljati opoziciju, uz potencijalnu podršku iz četiri manjinske grupe, čime se potkopava parlamentarni pluralizam u naredne četiri godine.

Bonomi smatra da će izborni rezultati, koji potvrđuju gotovo neograničenu moć predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ubrzati eroziju poverenja u odnosima EU i Srbije.

"Nedavno glasanje je promenilo ravnotežu na obe strane jednačine EU proširenja - politika pokrenuta na Balkanu pre gotovo dve decenije a koja danas sve više liči na 'praznu ljušturu", naveo je istraživač IAI.

Iz perspektive Brisela i drugih prestonica EU, rezultati izbora umanjili su nadu da bi politika proširenja EU mogla postepeno da donese značajne reforme pomažući konsolidaciju demokratije u Srbiji, ocenio je Bonomi.

Kako je istakao, upravo je suprotno i postepeno usvajanje EU normi i standarda išlo je uporedo sa progresivnom erozijom demokratskih principa i političke kulture u zemlji.

To je suprotno mantri EU proširenja, da će tržišna i pravna integracija zemlje kandidata voditi političkom i ekonomskom približavanju zapadnoevropskim standardima, i otkriva da u politici proširenja EU više nema automatizma, naveo je Bonomi.

On dalje piše da, što se vidi u Beogradu i drugde na Balkanu, slaba reakcija EU na regresiju u oblasti vladavine prava i demokratskih normi šalje signal da Brisel nije ozbiljan oko svog proširenja...

Zbog takvog razvoja situacije, nemačko predsedavanje EU se poziva da pomogne da Unija rasčisti kako će ići proširenje na Balkanu jer, smatra Bonomi, jednostavna birokratska reakcija na događaje u Srbiji nije dovoljna da očuva uzajamno poverenje i spreči dalje pogoršanje odnosa.

Tako npr. odluka Komisije da se ne otvori novo pregovaračko poglavlje sa Srbijom izgleda kao veoma slabašan signal koji podseća na ono što je EU već uradila sa Turskom zbog njenih nedostataka u vladavini prava.

Bez obzira koja će politika proširenje biti primenjena na Srbiju (stara ili nova, koju je Komisija predložila u februaru), nemačko predsedavanje treba da pokaže svoje vođstvo i omogući zajednički odgovor EU na ono što Beograd radi u procesu proširenja.

Time će Berlin doprineti i da se razjasni i primeni njegova vizija budućnosti Evrope, na prvom mestu budućnosti više ili manje ujedinjene Evrope.

Zatim, traženjem ozbiljnog odgovora Beogradu, Berlin ima priliku da razjasni svoj stav o demokratskim vrednostima u Evropi i, konačno, ima priliku da podrži geopolitičke ambicije Evropske komisije predvođene Nemačkom, piše Bonomi.

Izbori u Srbiji imaju jasnu geopolitičku dimenziju, posebno zbog pitanja Kosova. "S tim u vezi nema prečica i najbolji način da se podrži rad Miroslava Lajčaka, specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine, jeste da se zaštiti puni kredibilitet pesrpektive proširenja, čak i ako bi to moglo da izazove trenutne tenzije sa Beogradom", navodi istraživač IAI.

"Članstvo u EU je zapravo jedini pravi podsticaj za postizanje dugoročno održivog rešenja i 'evropski put' za region umesto konkurentskih geopolitičkih modela", istakao je Bonomi.

On piše i da su izboru partiji predsednika Vučića doneli dvotrećinsku većinu u parlamentu za promene ustava potrebne za normalizaciju odnosa sa Kosovom.

To sada može da se uradi i bez glasova Vučićevog saveznika Ivice Dačića i njegove SPS koji se godinama povezuje sa interesima Moskve u Beogradu i koji je uvek uživao pomoć ruskog ministra spoljnih poslova u izbornoj kampanji (jasan znak, navodi Bonomi, nepoverenja Moskve u Vučića).

Oslobađanje Beograda od zavisnosti Moskve po pitanju Kosova, gde Moskva uvek može da štiti Beograd pravom veta koje ima u SB UN, doprineće dugoročnom slabljenju srpsko-ruskih odnosa.

Ipak se čini da je EU, iako i dalje dominantan partner na Zapadnom Balkanu, nesposobna da profitira od tog pomeranja uticaja u korist vanevropskih igrača, poput SAD i Kine.

"Ovaj put Berlin treba budno da prati političku dinamiku u Beogradu i, ako verodostonost EU proširenja treba zaštiti, nemačko predsedavanje EU mora da se aktivno uključi u odbranu demokratskih principa u Srbiji i pomogne Uniji da nađe pravi put za svoje proširenje", ocenio je Bonami.

Kako je zaključio, Berlin će se tako kvalifikovati i dati suštinu svojoj viziji budućnosti Evrope i pokazati koliko ujedinjena, demokratska i strateška može da bude budućnost EU.

Izvor: EURACTIV.rs

02.07.2020 · EURACTIV.rs