SVET / ALA JE LEP OVAJ SVET, ONDE POTOK, OVDE CVET…


27.02.2021
Šta je prvo što vam padne na pamet kada spomenemo Veliku Britaniju? Mnogo toga, reći ćete: crveni autobusi, specifičan britanski humor, fudbal i nepregledna prostranstva predivnih livada. Nažalost, moraću da vas razočaram.

Tih livada, bogatih divljim cvećem i mnoštvom različitih životinjskih vrsta, danas gotovo da i nema u Britaniji. Zapanjujući podatak da je u 20. veku uništeno čak 97 odsto livada u Britaniji naveo je žitelje ove ostrvske države da se zamisle i pokušaju da poprave štetu.

 

Ali, šta su, za ime sveta, jadne livade skrivile pa da dođe do njihovog masovnog uništavanja?

Verujem da već naslućujete odgovor – u veku u kom se eksploatisalo sve što se moglo eksploatisati, livade više nisu imale ekonomsku vrednost. Helena Bazkovska, koja se danas bori za obnovu livadskih predela, navodi da su u 20. veku farmeri sve više uvodili koncentrat umesto livadskog sena za ishranu stoke, pa su se livade postepeno pretvarale u obradive površine za uzgoj žitarica. To je na kraju dovelo do toga da je samo 3 odsto livada izmaklo toj efikasnoj, i često dželatskoj, ruci naše civilizacije.

Ali zašto je uopšte važno očuvati livade?

Nisu li te zaparložene površine pune kojekakvih travki, nebitnih divljih čak i ružnjikavih cvetića? Zar nije bolje da ih pretvorimo u polje ječma, pšenice, u voćnjak i povrtnjak, naročito danas kada je gladnih u svetu sve više?

Pa, na pogrešnom ste tragu. Spremite se da saznate zašto je suštinski važno boriti se za opstanak livada, a priznajem da su i za mene ove informacije bile potpuna novost.

Da li ste se ikada zapitali koliko različitih vrsta biljaka krasi vaše dvorište i koliko bubica tu stanuje? Naravno da niste (osim ukoliko vam u duši ne čuči Dejvid Belami) jer koga je briga za travu koju svako malo treba kositi! Ipak, za svako parčence zemlje, a naročito jednu livadu, izuzetno je važna raznovrsnost (ili diverzitet, ah ta lepa srpska reč) biljaka i životinja a evo i zašto: stoka koja pase na livadi bogatoj raznim biljem unosi ne samo mnoštvo minerala i hranljivih sastojaka, već i lekovite travke koje sprečavaju ili pak leče mnoge stočne bolesti bez odlaska veterinaru. Takođe, na livadama stanuje oko 1.400 vrsta beskičmenjaka, kao i mnogi gmizavci i glodari, pa je očuvanje livada važno za opstanak ovih vrsta. A kada u dolinama Britanije kiša obilno pada i preti da poplavi okolna područja, livade su te koje zadržavaju višak vode pa otuda i naziv „vodene livade“.

Ima nešto i u lepoti oka

 

Najzad, spomenimo i  očiglednu estetsku vrednost livada. Zamislite piknik na mirisnoj livadi punoj ljupkog divljeg cveća! Dok se travke ritmički njišu na vetru i savijaju pod težinom halapljivih bumbara, pored vas proleće leptir kakvog nikad ranije niste videli. Divno, zar ne? Slika je toliko privlačna da bismo mogli i da je oživimo. A evo i kako.

Trevor Dajns, specijalista za botaniku u humanitarnoj organizaciji Plantlajf, odlučio je da napravi svoju livadu na maloj parceli blizu svoje kuće. Na tom zemljištu je dugo bujao korov, pa je Dajns najpre uklonio čitav sloj tretirane zemlje koja je hranila samo agresivne vrste biljaka sprečavajući, s druge strane, razvoj nežnog livadskog cveća. Tako ogoljenu zemlju zatim je prekrio sveže pokošenim senom sa obližnjih livada koje je bilo bogato semenima raznih vrsta divljeg cveća i trava.  Ovakav postupak zasejavanja livade dao je neverovatne rezultate! Dejns je na svojoj maloj oglednoj parceli zabeležio prisustvo čak 98 vrsta biljaka i oko 2 miliona stabljika cveća što je dovoljan izvor hrane za čak 83.000 pčela.

Dakle, ako ste ljubitelj livadskog meda, a imate okućnicu ili plac van grada, evo još jednog razloga za sadnju livadskih biljaka. 

Još jedan interesantan način za obnovu ovih predela je stvaranje takozvanih šumovitih livada (woodmeadow). Reč je o kombinaciji niskog drveća, žbunastih voćaka, divljeg cveća i drugih biljaka kao i šumskog drveća, koja može biti savršeno rešenje za parkove i rezervate prirode. Rozalind Forbs Adam je baš jednu ovakvu šumovitu livadu pod nazivom Three hagges zasadila 2012. godine na porodičnoj farmi. Danas njenom livadom zuji 34 vrste pčela, 26 vrsta leptira i 43 vrste osolikih muva koje su takođe važni oprašivači i regulatori štetnih insekata. Budući da se ranije ni jedna od ovih vrsta nije mogla uočiti na ovom području, očigledno je ovo način na koji nam priroda kaže jedno veliko hvala! Međutim, ova dama se nije zaustavila na jednoj šumovitoj livadi već je, inspirisana uspehom, pokrenula humanitarnu organizaciju the Woodmeadow trust koja daje uputstva desetinama organizacija i zajednica kako da realizuju svoje projekte i naprave šumovite livade.

 

Ukucavši u pretraživač naziv Three hagges, naišla sam na mesto za čiji opis jednostavno ne postoje reči. Ovu livadu pažljivo održavaju volonteri, ipak sam predeo deluje netaknuto, kao da ga nije dodirnula ljudska ruka. Kao da je priroda sve sama uredila, a da je čovek tu samo da udahne i oseti tu lepotu. Na sajtu se može videti raspored aktivnosti, od festivala do edukacije o prirodi, pa je lokacija na kom se nalazi livada Three hagges savršena za piknike, školske izlete ili jednostavno beg od gradskog meteža u drugi, bajkoviti – a opet savršeno prirodan – svet.

Da su se Britanci ozbiljno zauzeli za obnovu livada govori i podatak da je humanitarna organizacija Plantlajf od 2013. godine čak 5.000 hektara odenula u livadsko ruho, dok je 2020. godine vladina fondacija Green Recovery još 500 hektara pretvorila u livade. Britanci su, po svemu sudeći, na odličnom putu da se divlje rastinje na livadskim predelima, kao njihov nekadašnji zaštitni znak, vrati u život.

Hajde sada da se vratimo sa ovog izleta u Britaniji na naše prostore

 

Malo sam istraživala i zaista se širom Srbije vodi računa o pašnjacima ključnim za ishranu stoke, ali šta je sa gradskim sredinama? Najviše me interesuje mogućnost da javne površine pretvorimo u livade ili, još bolje, šumovite livade. Odmah sam pomislila na zapuštene parkove (nekoliko takvih je i u mom gradu) i požutelu travu u školskim dvorištima. Britanci su nam dali ideju kako da uz minimalan trošak i puno volje ovom tužnom prizoru vratimo boje. Usled skromnog bužeta, manja mesta u Srbiji ne mogu da priušte kupovinu sadnica i cveća za parkove, ali priroda nas ne ostavlja na cedilu već nam nudi predivno divlje rastinje.

 Zato, ukoliko želite da svoj lokalni park, gde se smenjuju ispucala zemlja i po koji očerupani busen trave, pretvorite u mirisnu oazu punu života, vreme je da pustite da u vama proradi entuzijazam i preduzimljivost.

Verujem da u saradnji sa lokalnim udruženjima za zaštitu sredine i mi možemo polako da učimo o livadama, o tome kako da ih zasadimo i očuvamo, ne bi li naši i dalje neuredni parkovi i zapuštene javne površine najzad oživeli.

Milena Maglovski / ENERGETSKI PORTAL SRBIJE

 

27.02.2021 · ENERGETSKI_PORTAL_SRBIJE