BLIC / BIZNIS / MOJ BIZNIS / BIZNISI PUCAJU, ALI KO IMA PARE - OVDE TREBA DA ULOŽI U SRBIJI IH IMA SVE VIŠE, A ONO ŠTO DRŽAVA SADA PLANIRA TEK ĆE IM DATI VETAR U LEĐA


28.02.2021
O solarnim panelima u Srbiji ne samo da se sve više priča, nego se u njih i investira. Moguće ih je videti na sve više objekata, kuća i kompanija, a razlog je jasan - ušteda na računima za struju. Vetar u leđa sada bi mogao da bude novi predlog zakona u oblasti energetike, a koji predviđa mogućnost prodaje viška energije državi.

Ono što je prvenstveno, kako poznavaoci kažu, podstaklo ugrađivanje solarnih panela jeste pojeftinjenje solarne tehnologije. Cena instaliranja solarnih panela i prateće opreme u poslednjih desetak godina smanjena je za oko 90 odsto. I drugo, investicija u ugradnju solarnih sistema za prosečno domaćinstvo otplati se za sedam do osam godina.

 

 

FOTO: SHUTTERSTOCK

 

 

Građane, kako tvrdi Miodrag Vuković, doktor nauka i osnivač firme Conseko koja se bavi razvijanjem projekata i primenom solarne energije, najpre privlači ideja o uštedi u potrošnji struje.

 

Kako kaže, već sa dva solarna panela ugrađena na jednom domu, porodica može da uštedi čak 15 odsto mesečne potrošnje struje. Sa povećanjem broja panela, povećava se i procenat uštede na računu za struju.

Prvo što zainteresovani građani treba da znaju jeste koliko kilovat časova električne energije mesečno troše, pa da na osnovu toga mogu dalje da računaju koliko solarnih panela bi im bilo potrebno, kaže Vuković.

 

Recimo, prosečno domaćinstvo troši oko 600 kilovat časova na mesečnom nivou. Sa dva kilovata solarnih panela mogu da proizvode od 200 do 250 kilovat časova, te bi za toliko mogli da smanje utrošnju električne energije koju preuzimaju iz mreže.

 

"Taj sistem za dva kilovata je sistem bez baterija, koštao bi oko 3.000 evra. Ipak, ne mora to da bude najmanja investicija, moguće je recimo ugraditi i solarni panel od jednog kilovata, što bi bilo oko 1.600 evra", ističe naš sagovornik.

Solarni paneli mogu se ugraditi samo na kuće, fabrike, odnosno cele zgrade, dok za stanove pojedinačno to još uvek nije moguće, objašnjava Vuković.

Kako kaže, za jednu kuću se ta investicija može otplatiti za sedam do osam godina i to direktno kroz uštede, što je kako kaže, na neki način čak i povoljnije od čuvanja novca u banci.

"Čovek kada čuva novac u banci kamata mu je jedan do dva odsto godišnje, a ovde je preko 10 odsto investicije za tih recimo do osam godina. Naravno, ovde govorimo o povratu investicije u odnosu na trenutnu cenu električne energije, a jasno je da će sigurno poskupljivati pre svega zbog emisija ugljen-dioksida i obaveza da se te emisije smanje", ocenjuje Vuković.

Preduzeća su veoma zainteresovana i mnoga već imaju ugrađene oslarne sisteme, dok se neprestano ostali interesuju, dodaje naš sagovornik.

 

"Njima se više isplati jer je manja cena po kilovatu u odnosu na domaćinstva. Pored toga, privreda ima mogućnost i da za svoje investicije vrati uloženi PDV, tako da je onda to još isplativije", objašnjava Vuković.

 

Prema njegovim rečima, iz godine u godinu raste interesovanje za ugradnu solarnih sistema. Prethodnih godina, kako kaže, uglavnom su to bili investitori zainteresovani da eksperimentalno isprobaju ovu energiju, dok je sada sve više interesantno i za domaćinstva, posebno ona koja imaju veću potrošnju električne energije leti - poput korišćenja klima uređaja i slično.

Novi Zakon proizveo bi "pravi bum"

Novi zakon o energetskoj efikasnosti, čije usvajanje se uskoro očekuje, mogao bi da napravi "bum" u primeni solarnih panela, ocenili su u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Upravo PKS bi trebalo da vodi registar pružalaca energetskih usluga, a kako su naveli, tim zakonom bi se omogućilo malim privatnim vlasnicima solarnih panela da višak svoje struje prodaju EPS-u uvesti znatne promene na tržištu. Takođe, biće verovatno dozvoljeno i formiranje udruženja, odnosno zadruga, kako bi se mali proizvođači na određeni način organizovali.

Prema rečima našeg sagovornika, u periodu dana kada nema potrošnje struje, recimo, neki period dana kada niko nije kod kuće, tada se ta električna energija vraća u mrežu koju pravi njihova mini centrala, a to je deo energije koji bi se mogao iskoristiti za prodaju.

"Sada bi trebalo sačekati zakon, kada će sve detaljnije moći da se sagleda koliko će fizička lica moći da naplaćuju po kilovat času energije, odnosno da li će moći samo da umanjuju kilovat čas za kilovat čas ili će imati i pdređenu naknadu za to", kazao je Vuković.

 

 

 

28.02.2021 · BLIC / SRBIJA