POJAČALO / RADNICI DRUGOG REDA: NESTANDARDNI RAD U SRBIJI


28.02.2021
Izveštaj koji je pred vama predstavlja doprinos razumevanju opsega nejednakosti u distribuciji slobode, sigurnosti i blagostanja među radnicima u Republici Srbiji.

Hegemonija neoliberalne paradigme, automatizacija rada, prepreke u organizovanju radničke klase, kao i implicitno ili čak eksplicitno odustajanje države da bude garant minimalnih radnih prava su samo neki od razloga koji su doveli do globalnog porasta nestandardnog zaposlenja. Radnici angažovani na ovaj način su u toliko visokom riziku od prekarnosti da je nestandardni rad praktično postao sinonim za prekaran rad. Prekarni rad se definiše kao rad koji karakterišu niske zarade, slaba ili čak nepostojeća zaštita u slučaju gubitka posla i ograničen pristup socijalnoj zaštiti i pravi - ma iz radnog odnosa uključujući i pravo na sindikalno organizovanje. Prekaran rad možda najbolje može da se razume kao negacija dostojanstvenog rada za koji se dobija odgovarajuća zarada, koji obezbeđuje sigurnost na radnom mestu, socijalnu zaštitu za zaposlenog_u i njegovu_nu po - rodicu i pruža dobre izglede za lični razvoj i društvenu in - tegraciju. Zaposleni koji rade u dostojanstvenim uslovima su takođe međusobno jednaki u tretmanu i mogućnostima, imaju slobodu da se organizuju i da učestvuju u odlukama koje utiču na njihove živote. Nestandardni rad je postao predmet interesa Međunarodne organizacije rada (u daljem tekstu: MOR) još sredinom sedamdesetih godina, a krajem osamdesetih je već prepoznat kao zabrinjavajući fenomen. MOR je 2008. godine usvojila okvir za merenje dostojanstvenog rada koji omogućava procenu odstupanja od dostojanstvenog rada kroz indikatore u nekoliko dimenzija: mogućnost zapošlja - vanja, adekvatne zarade, pristojno radno vreme, ravnoteža porodičnog i ličnog života, stabilnost i sigurnost posla, bezbedna radna okolina, socijalna sigurnost i socijalni di - jalog. 1 U Republici Srbiji je tek u poslednjih nekoliko go - dina intenzivnije počelo da se piše o nestandardnom radu, pre svega zahvaljujući autorima poput Maria Reljanovića, Sonje Avlijaš i Sarite Bradaš. U tekstu “Prekarna zaposle -

 

U izveštaju se kroz analizu zvaničnih statističkih podataka i pravnog okvira u Republici Srbiji razmatra šest tipova nestandardnog rada: rad na određeno, agencijski rad, privremeni i povremeni rad, sezonski rad, samostalna delatnost i neformalni rad. U cilju lociranja mesta prekarnosti u svakom od navedenih tipova nestandardnog rada analiziran je pristup radnim, organizacionim, ekonomskim i socijalnim pravima radnika angažovanih na ovakve načine. Rezultati analize pokazuju da je u Republici Srbiji pravna regulacija nestandardnog rada takva da pravi diskriminaciju među radnicima, favorizuje interese poslodavaca i nestandardne radnike generalno stavlja u prekaran položaj. Pored toga, zapažene su i brojne varijacije, kako u pristupu pojedinim pravima, tako i u ukupnom stepenu prekarnosti različitih tipova nestandardnih radnika. U skladu sa detektovanom heterogenošću prepreka i problema sa kojima se suočavaju nestandardni radnici, za svaki razmatrani tip nestandardnog rada je dat poseban set preporuka u cilju prevazilaženja prekarnosti i dostizanja dostojanstvenih uslova rada.

28.02.2021 · POJAČALO