BOJAN DIMITRIJEVIĆ, ČLAN FISKALNOG SAVETA ZA BIZNIS.RS / PRIORITET ODRŽIVI PRIVREDNI RAST, ALI UZ OPREZ SA JAVNIM DUGOM


28.02.2021
Iskustvo 2020. godine pokazuje da je Srbija uspela da održi javni dug ispod 60 odsto BDP, uprkos velikom budžetskom deficitu, dok je pad bruto društvenog proizvoda bio samo – 1,1 odsto, što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi, tako da se u našem slučaju pokazala dobra odluka da se u ekonomskoj politici prioritet da rastu BDP, izjavio je za portal Biznis.rs član Fiskalnog saveta dr Bojan Dimitrijević.

Za ovu godinu planiran je rast BDP od šest odsto, dok je procena MMF bila rast od pet odsto, ističe Dimitrijević i dodaje da ukoliko uspemo da ostvarimo taj rast, udeo javnog duga neće preći nivo kriterijuma iz Mastrihta od 60 odsto bruto društvenog proizvoda.

 

 

Ekonomske vlasti na globalnom nivou su se zbog pandemije korona virusa i njenim ogromnim negativnim posledicama suočili sa dilemom da li da prioritet daju očuvanju privrednog rasta ili kontroli javnog duga. Dimitrijević ističe da u ekonomiji svaki izbor košta. Nekad je ta dilema između rasta i javnog duga, nekad između efikasnosti i pravednosti.

On podseća da su u ovoj krizi i institucije EU, Evropska centralna banka, pa čak i MMF preporučili da se više vodi računa o očuvanju privrednog rasta, a manje o visini javnog duga. U praksi smo videli da je većina zemalja postupila upravo u skladu sa ovim preporukama.

Ipak treba biti oprezan sa javnim dugom

Prošle godine je udeo javnog duga u BDP velikih zemalja EU poput Italije, Francuske i Španije porastao za 12 do 13 odsto, ali to nije dramatično uticalo na njihovu ekonomiju.

Tako je na primer, javni dug Španije dostigao 110 odsto BDP, Francuske 114 odsto, Portugala 126 odsto, a Grčke čak 187 odsto njihovog bruto društvenog proizvoda, kaže Dimitrijević.

On ukazuje i da zemlje u regionu uglavnom imaju učešće javnog duga iznad 60 odsto BDP. Tako je na primer u Albaniji gde je javni dug 65 odsto, a u Crnoj Gori oko 85 odsto BDP.

 

Sa druge strane, Dimitrijević ukazuje da treba voditi računa da ne dođe do situacije da izostane privredni rast, a da dođe do velikog rasta javnog duga. On ističe da postoje povoljne okolnosti za uspešno upravljanje javnim dugom kada je Srbija u pitanju, jer su kamate niske, devizni kurs je stabilan, inflacija je takođe niska. Tako da faktori rizika koji bi mogli da utiču na povećanje tereta javnog duga nisu izraženi.

 

Isto tako, došlo je i do promene strukture javnog duga, pri čemu je sada 30 odsto u dinarima, dok je 85 odsto duga sa fiksnom kamatom, dok je kratkoročni dug na oko 15 odsto ukupnog duga. Dimitrijević naglašava i da Vlada Srbije u poslednje vreme uspešno refinansira skupe kredite sa zajmovima sa nižom kamatom. To sve govori u prilog tezi da postoje uslovi da Srbija uspešno upravlja svojim javnim dugom, čemu u prilog govori i činjenica da je Srbija u poziciji da ispunjava kriterijume iz Mastrihta (javni dug na nivou do 60 odsto BDP), dok to mnoge zemlje EU ne čine, ističe novi član Fiskalnog saveta.

Ipak treba biti oprezan, jer Srbija ima manje mogućnosti da balansira sa javnim dugom od zemalja EU ili od članica Evrozone” ističe Dimitrijević i dodaje da Srbija i dalje ima veliki udeo javnog duga u stranoj valuti, što nosi valutni rizik, kao i rizik od rasta kamatnih stopa.

On dodaje da nam iskustvo iz prošlosti pokazuje da posle velikih kriza može da dođe do rasta kamatnih stopa, kao što je to bilo početkom 70-ih godina prošlog veka, za vreme „naftne krize“. Za sada su kamate niske, i zato uvek postoji rizik od nekog kamatnog šoka, a takva situacija bi mogla da promeni situaciju kada je u pitanju javni dug.

Dimitrijević ipak smatra da je u sadašnjim okolnostima prioritet održivi privredni rast, ali naravno uz veliku opreznost kada je u pitanju nivo javnog duga.

 

 

 

28.02.2021 · BIZNIS.RS