PREMIJER CRNE GORE PRISTAO NA REKONSTRUKCIJU VLADE


22.09.2021
Povodom dešavanja na Kosovu proteklih dana, Međak je rekao da je to "neprimerena akcija" koja je izazvala tenziju, a da s druge stane "glavna stvar" iz Briselskog sporazuma, osnivanje Zajednice srpskih opština, nije urađena.

"Ako ste vi vodili pregovore, bili posrednik, sad morate to i da sprovedete", rekao je Međak na debati "Proširenje EU na Zapadnom Balkanu u vreme neizvesnosti" koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.

"Nasilne akcije moraju jasno da se osude, a ne da se kaže 'obe strane'. Taj ko je uradio mora da snosi odgovornost", rekao je Međak i dodao da su to stvari na kojima EU gubi kredibilitet.

Podsetio je i da niko nije sprečio uvođenje carina na Kosovu protivno pravilima sporazuma CEFTA, koji je sastavni deo Sporazuma o pridruživanju Kosova i EU, a da Severna Makedonija još nije otvorila pregovore iako je čak promenila ime države.

"S druge strane, ne mogu da kažem da nemam jasnu sumnju da se krize u regionu namerno izazivaju da bi se održala stabilitokratija i da bi se pokazalo da samo jaki lokalni lideri mogu da održe stabilnost", rekao je Međak.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović ocenio je da je problem Kosova ozbiljno usporio konsolidaciju cele EU, koja nije bila u stanju postići svoj cilj, a to je jedinstvena Evropa.

"Nijedna druga članica EU ne bi prihvatila niti bi se smirila da se njoj dogodio slučaj kao Kosovo, kao što ni Hrvatska nikad ne bi prihvatila nezavisnost Krajine", rekao je Jović, ocenivši da je nepoštovanjem principa o nepovredivosti granica napravljena velika greška i stvoren presedan.

Učesnici debate su se složili o nedostatku kredibiliteta i političke volje EU u procesu poširenja na Zapadni Balkan, kao i da najveću odgovornost u tome imaju države članice Unije.

"EU ima alate, mogućnosti i znanje šta treba da uradi, samo je pitanje da li hoće. Najveći problem je u državama članicama", rekao je Međak.

Prema njegovom mišljenju, moraju se napraviti veliki koraci i zemljama regiona dati pristup strukturalnim fondovima EU, a vladavina prava mora ostati ključan uslov u tom procesu.

Jović smatra da EU treba odmah da primi sve zemlje Zapadnog Balkana "ovakve kakve jesu", jer su rizici čekanja veći od rizika njihovog ulaska u Uniju.

"Korisno je za EU, ako želi biti ozbiljan međunarodni igrač, da se proširi sada, kada to još može i dokle može, ali EU u tome okleva", rekao je Jović.

Dodao je da je EU dugim oklevanjem učinila zemlje regiona "daleko više autoritarnim i nacionalističkim", a sada kada su to postale to koristi kao razlog da ih ne primi.

Primanje u članstvo jedne po jedne zemlje Zapadnog Balkana, ocenio je, ne bi podstaklo regionalnu saradnju i otvorilo bi prostor da nova članica pravi probleme i postavlja prepreke drugim državama regiona.

"Nažalost, u EU nema dovoljno političke volje i glavni teret odgovornosti za to nije toliko na samim institucijama EU nego u pojedinim članicama u kojima raste ksenofobija, nacionalizam, postoje predrasude i stereotipi", rekao je Jović.

Naučni saradnik Italijanskog instituta za međunarodne odnose Mateo Bonomi ocenio je da pored nedostatka kredibiliteta EU u regionu postoji i problem nedostatka posvećenosti procesu proširenja obe strane, ali da EU ima veću odgovonost.

Pandemija je produbila jaz koji postoji između regiona i Unije, rekao je Bonomi i ukazao da Brisel može da iskoristi vreme krize da sebi približi Zapadni Balkan umesto da održava divergenciju.

Bonomi je rekao da malo reakcija ključnih članica EU na ishod parlamentarnih izbora u Srbiji i činjenicu da u parlamentu nije pristuna nijedna opoziciona partija "na neki način otkriva da ne postoje očekivanja da će ova zemlja uskoro ući u EU".

"Dokle god EU ohrabruje nedmokratska rukovodstva u drugim zemljama i bira ih za partnere, pokazuje kakve su namere u smislu proširenja", rekao je Bonomi.

Izvor: EURACTIV.rs

 

"To je akcija kojom upravlja Moskva. Vidi se velika odlučnost. Uznemirujuće je da je Belorusija, specijalno u nameri da se taj pritisak na granice nastavi, uvela režim bez viza sa nekoliko zemalja sa velikim potencijalom nelegalne migracije. U ovoj fazi mogu da konstatujem da je to organizovani juriš na naše granice. Mi sigurno nećemo popustiti", kazao je poljski premijer 20. septembra na konferenciji za novinare u Varšavi.

Poljske vlasti saopštile su dan ranije da su na različitim lokacijama u blizini poljske granice sa Belorusijom pronađena tela troje migranata, a da je još devet ljudi smešteno u bolnicu.

Ministar unutrašnjih poslova i administracije Marijuš Kaminjski precizirao je na konferenciji za novinare sa premijerom da je Belorusija omogućila režim bez viza za državljane Pakistana, Jordana i Egipta tako da kriza na istočnim granicama EU može da traje mesecima.

Premijer Moravjecki rekao je da poljske vlasti imaju snimke sa kamera iz dronova koje, kako je kazao, potvrđuju da izbeglice i migrante iz Minska kuda stižu avionima, do pograničnih postaja prevoze beloruske granične straže i tamo dobijaju instrukcije kako da pređu nelegalno zelenu granicu u Poljsku.

"U septembru je bilo preko 4.000 pokušaja nelegalnog prelaska granice. To je masovna operacija, dobro režirana u Minsku i Moskvi". rekao je poljski premijer.

Moravjecki je naglasio da poljske vlasti nastoje da pomognu svim osobama koje pređu poljsku granicu i da spasu živote gde god je moguće a da je proteklog vikenda poljska Granična straža spasila živote osmoro izbeglica koji su u pokušaju da pređu granicu upali u močvare.

Poljske vlasti uvele su početkom septembra na mesec dana vanredno stanje u pojasu širine tri kilometra na granici sa Belorusijom.

Kako bi sprečile ilegalne migracije, i Poljska i Litvanija, pored toga što su na granici uvele privremeno vanredno stanje, grade na granici ograde sa bodljikavom žicom i povećale su broj pograničnih patrola.

Međutim, za razliku od baltičkih zemalja koje uprkos vanrednom stanju daju medijima propusnice da izveštavaju sa granice, u Poljskoj su novinari, čak i provladinih medija, nepoželjni na granici, tako da većina informacija stiže sa beloruske strane ili od poljskih vlasti i u javnosti se množe lažne vesti i dezinformacije jer se ne zna šta se na granici dešava.

"Ne znam zašto smatrate da u tako teškom trenutku kada mogu da se dešavaju izgredi novinari treba da budu na granici. Mi branimo granicu, tamo su naoružani stražari", kazao je ministar Kaminjski.

Ministar unutrašnjih poslova kazao je da će na granice stići još 500 vojnika na pomognu Graničnoj straži.

Premijer Moravjecki rekao je da će za nedelju dana u dogovoru sa predsednikom Poljske Andžejom Dudom doneti odluku da li će biti produženo dalje vanredno stanje na granici sa Belorusijom.

Izvor: Beta

 

 

22.09.2021 · BETA