U Srbiji uzbunjivači sve jači


14.11.2017
U Srbiji su dve i po godine primene Zakona o zaštiti uzbunjivača dale odlične rezultate ali i ukazale na neke slabosti koje su, ocenjuju stručnjaci, siguran znak da zakon zaživljava u praksi. Međutim, ono što je potrebno nije samo da zaštita uzbunjivača funkcioniše u praksi, već i da se korupcija na koju oni ukazuju kazni, jer je to i krajnji cilj uzbunjivača i njihov pokretač.

"Zakon je postavljen široko, sa ciljem da se pruži što sveobuhvatnija zaštita, što nosi rizik da ga neko tumači na način suprotan nameri zakonodavca i nameri nas koji smo učestvovali u njegovom pisanju. To je jedini zakon o zaštiti uzbunjivača u svetu u čijem stvaranju su, na zahtev Pištaljke, učestvovali sami uzbunjivači", istakla je advokat sajta Pištaljka Dragana Matović.

 

U analizi koju je taj antikorupcijski sajt napravio posle dve godine primene zakona pokazalo se da su neka zapažanja o zakonu pre primene bila i precizna i dalekovida.

 

Praksa je naime pokazala neke neusklađenosti u samom postupku prouzrokovane ustrojstvom sudova i pravosudnim sistemom i to su stvari koje se ispravljaju u hodu i u čijem usklađivanju učestvuju sudije i stručnjaci iz oblasti uzbunjivanja, ocenila je Matović za agenciju Beta.

 

"Tu je zatim problem sudskih taksi, oslobađanja od troškova suđenja, pokazalo se od ključne važnosti da sudije prolaze obuku, a onda naravno i pitanje sankcionisanja učesnika korupcije i procesuiranja koje nije obuhvaćeno ovim zakonom ali koje mora da ga prati", rekla je Matović.

 

Neophodno je takođe obučiti i lica koja su zadužena za prijem informacija u firmama i koja su često pod jednakim pritiskom kao i uzbunjivači ako svoj posao obavljaju savesno. I kanali uzbunjivanja zahtevaju manja doterivanja, smatraju u Pištaljci.

 

 

Inače, advokati Pištaljke, jedinog pravnog savetovališta za uzbunjvaće na Balkanu, savetuju i zastupaju uzbunjivače u više desetina predmeta pred sudovima. Takođe daju pravne savete brojnim građanima koju žele da znaju svoja prava u potencijalnim slučajevima uzbunjivanja.

 

Pištaljkini advokati svakodnevno dobiju više zahteva za pravni savet uz obimnu dokumentaciju o nezakonitostima a dominiraju prijave iz javnog sektora, pre svega zdravstva, prosvete i državne uprave.

 

Rezultati prevazišli očekivanja

 

Zakon o zaštiti uzbunjivača stupio je na snagu u decembru 2014. a počeo je da se primenjuje u junu 2015. godine.

 

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević ocenio je da rezultati primene Zakona o zaštiti uzbunjivača prevazilaze sva očekivanja i da je taj zakon već postigao izuzetne rezultate i doprineo da organi javne vlasti ozbiljno shvate njegovu primenu.

 

"Međutim, brzo je postalo jasno gde se nalaze rupe i slabe veze u zakonu", rekao je za agenciju Beta predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

 

Naime, kako je istakao, sudske odluke neredovno se poštuju, jer neki poslodavci prosto ignorišu činjenicu da je sud doneo odluku u korist uzbunjivača. Stoga je, rekao je Milojević, za delotvornu primenu i sprečavanje kršenja zakona potrebno uvođenje strožih kazni za kršenja prava predviđenih zakonom, a naročito za nepoštovanje sudskih odluka koje su donete u korist uzbunjivača.

 

"Takođe je nužno ustrojiti mehanizam zaštite protiv krivičnog gonjenja u znak odmazde prema uzbunjivaču", istakao je Milojević.

 

Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda, od početka primene Zakona o zaštiti uzbunjivača 2015. do 30. juna 2017. ukupno je pokrenuto 427 sudskih postupaka po tužbi u vezi s uzbunjivanjem od kojih je rešeno 364, ali Sud za sada ne raspolaže podatakom koliko je pravosnažno.

 

U 2015. godini u sudovima u Srbiji pokrenuto je ukupno 55 sudskih postupaka po tužbi u vezi s uzbunjivanjem od kojih su rešene 33 a u 2016. je pokrenuto ukupno 295 sudskih postupaka od kojih je rešen 241.

 

Podsticaj ili obeshrabrenje

 

Srpski zakon je ocenjen kao zlatni standard u svetu i to od najvećih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti, a to su pre svega Amerikanci koji imaju višedecenijsko iskustvo u ovoj oblasti, među njima pre svega Tom Divajn koji je radio i sa jednim od najpoznatijih svetskih uzbunjivača njujorškim policajcem Frenkom Serpikom, rekla je advokat Pištaljke.

 

Tom Divajn, koji se već decenijama nalazi na čelu jedne organizacije koja pruža pomoć uzbunjivačima, učestvovao je i u radnoj grupi za pisanje srpskog zakona.

 

Matović je istakla i da rešenja iz srpskog zakona prepisuju i implementiraju u svoje zakone države poput Kanade ili neke zemlje EU i da se na najznačajnijim svetskim konferencijama iz ove oblasti srpski zakon pominje kao zakon koji je sjajno napisan i čije sprovođenje ima inovacije koje se proglašavaju revolucionarnim u ovoj oblasti.

 

"Ljudi koji su pisali zakon smelo su se i dalekovido suprotstavili uvođenju pojma dobre vere u zakon, jer su shvatili da bi ulaženje u motive uzbunjivača bio nesaglediv poligon za manipulaciju. Motivi uzbunjivača nikoga ne bi trebalo da se tiču dok god je ono što oni otkrivaju tačno. Od dobre vere danas u svetu odustaju i najveći pobornici ovog rešenja - Britanci", istakla je Matović.

 

Ona je dodala i da je srpski zakon uspešno odoleo pritiscima nekih domaćih pravnika da se u njega ugrade kaznene mere prema uzbunjivačima ukoliko se proceni da je uzbunjivač zloupotrebio zakon ili se ispostavi da ono što je prijavio nije tačno.

 

"Ugrađivati takvu pretnju uzbunjivačima u zakon o zaštiti uzbunjivača, otkriva suštinsko nerazumevanje ove materije", naglasila je advokat Pištaljke.

 

Statistika

 

Statistike Pištaljke istovremeno pokazuju da viši sudovi ne poštuju rok od osam dana za odlučivanje o predlogu za određivanje privremene mere u slučajevima uzbunjivanja i da je Višem sudu u Leskovcu za to potrebno čak 82 dana a Višem sudu u Kragujevcu 72.

 

"Šampion" je Viši sud u Pančevu koji o prelodgu odluči za upola manje vremena nego što je predviđeno zakonom, odnosno za četiri dana. Istovremeno je prosečan broj dana za odlučivanje u Višem sudu u Požarevcu sedam a u Subotici osam dok je u Beogradu, Zaječaru i Novom Sadu 30 dana.

 

Podaci pokazuju i da su viši sudovi u Beogradu, Novom Sadu i Požarevcu primili 60% ukupnih zahteva za donošenje privremene mere.

 

Kako se navodi, viši sudovi usvajaju tek svaki četvrti predlog za određivanje privremene mere, odbijeno je 39% a odbačeno 20%.

 

Matović je ukazala na značaj privremene mere kojom sud ima mogućnost da efikasno zaustavi odmazdu prema uzbunjivaču, da ga vrati na posao u slučaju otkaza, ako se uzbunjivač pozove na zakon i samo pokaže da je otkazu prethodilo uzbunjivanje.

 

"Uzbunjivač ne treba ništa da dokazuje, već samo da pokaže da je odmazda usledila posle uzbunjivanja. Privremena mera treba da se donese u roku od osam dana ... i kada uzbunjivaču obezbedite egzistenciju do završetka sudskog postupka, odnos snaga se bitno menja. Uzbunjivač tek tada dobija šansu da se bori sa neuporedivo nadmoćnijim suparnikom", istakla je Matović i dodala da je tako primenjena privremena mera takođe srpski izum koji je ocenjen kao izuzetno efikasan u zaustavljanju odmazde prema uzbunjivaču i to ni jedna druga zemlja u svetu nema.

 

Pištaljka navodi da je prva pravosnažna presuda doneta za godinu i 10 meseci od početka primene zakona i to je za sada jedina pravosnažna presuda.

 

U nekim slučajevima radni sporovi trajali su nešto manje od godinu dana u postupcima za uzbunjivanje. Prva privremena mera, kako je rekla Matović, doneta je četiri meseca od početka primene zakona. Treba znati da je prva privremena mera u Americi doneta tek posle dve godine od primene zakona a jedan od procesa u ovoj zemlji traje već 11 godina i ne nazire mu se kraj.

 

Ipak, u Pištaljci smatraju da bi pravi epilog ovih procesa bilo tek procesuiranje umešanih u korupciju i njihovo kažnjavanje.

 

Građani Srbije do sada se nisu obraćali Evropskom sudu za ljudska prava u vezi sa uzbunjivanjem.

 

Foto-robot uzbunjivača

 

U Srbiji su sedam od deset uzbunjvača muškarci a gledano prema teritoriji, gotovo 40% slučajeva je u nadležnosti Apelacionog suda u Beogradu.

 

Podaci Pištaljke, prvog sajta za istraživanje korupcije i zaštitu uzbunjivača, pokazuju i da tri četvrtine uzbunjivača dolazi iz javnog sektora i da uzbunjivači najčešće ukazuju na zloupotrebu položaja (42%) a zatim na korupciju (22%) i kršenje ljudskih prava (15%).

 

Nepravilnosti na koje ukazu uzbunjvači najčešče su iz oblasti privrede (19%) a slede uprava (16%), prosveta (14%) pravosuđe i policija (po 11%).

 

Istovremeno kršenje propisa uzbunjvači u Srbiji najčešće prijavljuju inspekcijiskim službama (22%), zatim poslodavcu (18%) i po 13% Agenciji za borbu protiv korupcije, sudu i javnom tužilaštvu.

 

Obuke

 

Iz Vrhovnog kasacionog suda su za agenciju Beta rekli da je obuku i pripremu za primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača prošlo 1.100 sudija i oko 200 sudijskih savetnika.

 

Pištaljka pak od početka 2017. uz podršku Evropske unije sprovodi projekat "Glasna Pištaljka" za obuku 1.000 sudija i 100 advokata.

 

Kako su rekli u Pištaljci, te obuke su potpuna novina i u EU, jer se nikada do sada nije desilo da jedna organizacija civilnog društva obučava državni aparat za primenu nekog zakona koristeći iskustva stečena radom u ovoj oblasti.

 

Odziv sudija na obuke je veoma dobar, oni dobijaju licencu za suđenje u tim sporovima, a razmena iskustava je neprocenjiva i pokazuje se od izuzetne važnosti za sprovođenje zakona. Očekuje se da se taj način obučavanja primenjuje i ubuduće prilikom implementacije nekih drugih zakona.

 

Inače, srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača je jedini zakon u svetu za čiju primenu je preduslov da sudije budu obučene i licencirane.

Ovaj tekst je napisan u okviru partnerstva sa Osservatorio Balcani e Caucaso za potrebe Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF), a koji sufinansira Evropska komisija. Sadržaj ovog članka je isključivo odgovornost Bete i ni na koji način se ne može interpretirati kao stav Evropske unije.

 

Izvor: Beta

Foto: Freeimages.com

14.11.2017 · Euraktiv