Nemačka razmatra besplatni javni prevoz


14.02.2018
Nemačka je iznenadila svoje evropske susede radikalnim predlogom o uvođenju besplatnog javnog prevoza radi smanjenja drumskog saobraćaja, u nastojanju da ispuni ciljeve EU koji se odnose na zagađenje vazduha. Berlinu prete sudski postupci i novčane kazne ako ubrzo ne ograniči emisiju štetnih gasova, a glavno pitanje u vezi s predloženom merom je kako će se finansirati.

Ideja je predstavljena više od dve godine posle skandala s lažiranjem testova izduvnih gasova u nemačkoj kompaniji Folksvagen.

 

"Razmatramo besplatni javni prevoz u cilju smanjenja broja privatnih automobila", navela su tri nemačka ministra u pismu komesaru EU za životnu sredinu, u koji je agencija Frans pres imala uvid.

 

Predlog će biti testiran "najkasnije krajem 2018. godine" u pet gradova širom zapadne Nemačke, uključujući Bon i industrijske centre Esen i Manhajm.

 

"Efikasna borba protiv zagađenja vazduha bez daljeg nepotrebnog odlaganja je najviši prioritet Nemačke", napisali su ministri, među kojima i ministarka za životnu sredinu Barbara Hendriks.

 

Takav predlog se smatra radikalnim potezom u nemačkoj politici. Među drugim predlozima su veća ograničenja emisija štetnih gasova za službena vozila, autobuse i taksije, uvođenje zona niske emisije gasova i podrška sistemima deljenja automobila.

 

Poslednji rok

 

Nemačka treba što pre da preduzme neke mere, jer je zajedno sa još osam članica EU, među kojima su Španija, Francuska i Italija, prekoračila rok da ograniči emisiju azot-dioksida i sitnih čestica štetnih po ljudsko zdravlje.

 

Rok je istekao 30. januara, a evropski komesar Karmenu Vela dao je tim zemljama dodatno vreme da predstave mere kojima će ograničiti zagađenje ili će protiv njih biti pokrenuti pravni postupci.

 

Zagađenje koje ugrožava živote ljudi pogađa više od 130 gradova u Evropi, prema podacima Evropske komisije. Zagađen vazduh se smatra uzrokom smrti oko 400.000 ljudi godišnje u zemljama EU, a zdravstveni troškovi nastali usled zagađenog vazduha iznose 20 milijardi evra godišnje.

 

Protiv država koje ne ispune ciljeve EU biće pokrenuti postupci pred Evropskim sudom pravde, koji može da im odredi novčane kazne zbog nepoštovanja ograničenja emisije štetnih gasova.

 

Čak i bez pritiskanja iz Brisela, poboljšanje kvaliteta vazduha je postao jedan od prioriteta Nemačke, koju je 2015. posebno potresao skandal s izduvnim gasovima u vodećem proizvođaču automobila.

 

Folksvagen, kao i kompanije BMW i Dajmler, pristali su da uplate oko 250 miliona evra u fond za poboljšanje lokalnog saobraćaja.

 

Organizacija Grinpis je pozvala vladu da osigura da proizvođači automobila finansiraju hitnu meru uvođenja besplatnog prevoza. Grinpis predlaže i skuplje putarine i karte za parkiranje kao način da se smanji gradski saobraćaj.

 

Nedostaci plana

 

Javni prevoz je veoma popularan u Nemačkoj, a broj vožnji se tokom proteklih 20 godina stalno povećavao i 2017. ih je bilo 10,3 milijarde.

 

U poređenju s drugim većim evropskim zemljama, prevoz u Nemačkoj je relativno jeftin. Jednokratna karta u Berlinu košta 2,90 evra, dok za londonski metro ista karta košta 5,50 evra.

 

Besplatan gradski prevoz zahteva, međutim, još planiranja.

 

"Ne znam nijednog proizvođača koji bi mogao da isporuči onoliko električnih autobusa koliko bi nam trebalo" da odgovorimo na povećane zahteve u slučaju besplatnog prevoza, izjavio je gradonačelnik Bona Ašok Zridaran agenciji DPA.

 

Predsednik Uduženja nemačkih gradova  Helmut Dedi rekao je da ta asocijacija očekuje "jasno saopštenje" o tome kako će federalna vlada finansirati bespaltan prevoz.

 

Drugi pokušaji u svetu da se uvede besplatan javni prevoz su propali, kao što je bilo u Sijetlu u SAD.

 

Komentarišući taj predlog, nemački list Velt je napisao da bi ministri trebalo "ponovo da razmisle tokom vožnje na U6 (linija metroa) u Berlinu u 7.30 ujutru".

 

"Zaključak bi bio jasan: više vozila, više osoblja i možda čak i više linija bi bilo potrebno. Odakle bi došle milijarde za to?".

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com

14.02.2018 · Euraktiv