Oglasi  /  Marketing  /  O nama  /  Linkovi  /  Kontakt  /  Srpski  /  English  /  Русский

Biznis Vesti
RUMUNIJA
MALE PRIVATNE BENZINSKE PUMPE NA PUTU DA NESTANU SA TRŽIŠTA

Oko 30 nezavnisnih benzinskih stanica, od ukupno 400 koliko postoji na nacionalnom nivou, tokom ove godine su zatvorene. Najveći razlog je drastično smanjenje prodaje, koje je ove godine bilo više od pola u odnosu na prethodnu godinu.
 
Stručnjaci sa tržišta procenjuju da će se privatne benzinske pumpe koju budu opstale na tržištu narednih deset godina, moći izbrojati na prstima.
 
Porast broja automobila na putevima u Rumuniji i cena naftnih derivata na tržištu, podstakli su pojavu nekoliko stotina malih benzinskih pumpi, koje su nezavisne od velikih međunarodnih mreža. S druge strane, san da se postane naftaš karakterisalo je veliki broj preduzetika u post-komunističkom periodu. Čak šta više, svako ko je imao malu benzinsku pumpu, bavio se i nekim drugim poslom na lokalnom nivou.
 
Međutim, vlasnici benzinskih stanica ovakvog tipa vratili su se u surovu realnost tokom ove godine. Na njihovo poslovanje značajno je uticalo smanjenje obima prodaje. Naime, tržište derivata u Rumuniji ove godine zabeležilo je pad prodaje od  10% u prvoj polovini godine, a zatim je poslednjih meseci zabeležena nešto veća potrošnja, i postotak je korigovan na -5-7% na nivou cele godine.
 
Glavni klijenti malih benzinskih stanica su individualni vozači, pa je njihovo smanjenje kupovne moći direktno uticalo i na privatne naftaše.
 
-Za nezavisne benzinske pumpe ova godina je bila veoma teška. Prodaja je opala negde i za skoro 40%. Od ukupnog broja od 400 privanih pumpi, tokom 2009. godine zatvoreno je između 20 i 30. Prema mom mišljenu, realne šanse za opstanak na tržištu imaju privatnici koji se pored prodaje naftnih derivata bave i nekim drugim poslom, ali opet sa druge strane oni su prezaduženi kod banaka – potvrdio je predsednik Asocijacije privatnih benzinskih stanica, Jon Take.
 
Prema rečima Jon Take, nezavisne benzinske stanice su te koje prve na sopstvenoj koži osećaju oscilacije na tržištu. Velike integrisane kompanije mogu da kontrolišu cene na svojim benzinskih stanicama, dok su privatnici primorani da prodaju derivate po istoj ceni po kojoj kupuju iz rafinerija.
 
Proteklih godina, kada su velike kompanije vodile žestoku borbu za povećanje tržišnih kvota, privatnici su spas našli u prodaji benzinskih stanica ka velikim naftnim kompanijama ili u administraciji pumpi u režimu franšiza.
 
-Tokom 2008. godine, privatnici su velikim kompanijama prodali preko 20 benziskih stanica. Ove godine taj broj je pao na svega tri, četiri. Ni velike kompanije više nisu zainteresovane- dodaje Take.
 
Prognoze za narednu godinu su još pesimističnije, jer stručnjaci sa tržišta procenjuju da će potrošnja i dalje beležiti pad, a takođe se ne očekuje povećanje kupovne moći građana, što će još više ugroziti sektor prodaje.
 
Jon Take smatra da je nestanak sa tržišta privatnih benzinsih stanica fenomen koji će biti još naglašeniji tokom narednih godina.
 
-U razvijenim zemljama Evrope, poput Nemačke, Francuske, Holandije ili Italije, ove stanice su vremenom nestale sa tržišta, a trenutno postoji veoma mali broj privatnih pumpi i to isključivo u ruralnim zonama. Ovakva tendencija će biti prisutna i u Rumuniji, a za nekih deset godina privatne pumpe će moći da se izbroje na prste- tvrdi Take.
 
Drugi faktor koji negativno utiče na privatne benzinske stanice je činjenica da samo 10% od njih pruža klijentima dopunski asortiman, kao što su restorni i prodavnice. U velikim kompanijama dopunski asortiman pokriva 15-20% od ukupne prodaje na pumpi.
 
S druge strane, klijenti se žale i na kvalitet derivata na privatnim benzinskim stanicama. Nadležni su već nekoliko puta optužili privatnike za izbegavanje plaćanja porskih obaveza, tvrdeći da koriste supstance na koje se ne plaćaju akcize, koje mešaju sa derivatima, što dalje direktno uništava rad motora automobila.
 
Da bi zaradili, privatnici se oslanjaju na žurbu šofera i iz tog razloga imenuju svoje benzinske pumpe imenima sličnim velikim brendovima s tržišta. Naime, ako se na planinu putuje magistralom DN1, u blizini mesta Campina može se natočiti gorivo na benzinskoj stanici pod imenom Ogip. Nešto dalje, na ulazu u Sigišoara, postoji pumpa OVM, koja može da pređe šofera koji je u žurbi i koji očekuje austrijski kvalitet goriva. Na putevima koji vode ka moru takođe se može uočiti ovakav fenomen. Na putu između Konstance i Eforie postoji pumpa pod nazivom Ro-petrol. U Brašovu Petromija, u Targu Mureš Emol, a u Sućeavi Petroh Ve.
 
-To je caka koja može samo da pomogne. Dešava se često da vozači koji su u žurbi ni ne pročitaju pažljivo naziv pumpe i svrate da sipaju gorivo- kaže Take.
 
Dok se neki služe cakama korišćenja imena sličnim velikim brendovima, drugi koriste šaljiva imena poput ,,Ponosni Oil’’(Mandru Oil), Oil Hajduk, DG Petrol, Car Miss i drugi. (Izvor: Energyobserver / Adevarul.ro)
 
 
 
 
 
 

Najnovije vesti
Pretraživanje:

u vestima u tekstovima?
Izdvajamo
Moj stav
15.08.2014.
ČASOPIS KWH / UVODNIK
GARANCIJA ZA MIRNIJU ZIMU

Nastavak teksta
Misli!
Predstavljamo
04.11.2014.
ČASOPIS NOVA EKONOMIJA - AERODROM BEOGRAD - KAKO DOVESTI PRIRODNOG MONOPOLISTU NA GRANICU GUBITAŠA
GALANTNI POKLON ETIHADU

Nastavak teksta
Besplatne vesti
Query failed: Can't open file: 'stats.MYD'. (errno: 145)