Oglasi  /  Marketing  /  O nama  /  Linkovi  /  Kontakt  /  Srpski  /  English  /  Русский

Biznis Vesti
RUSI ZAINTERESOVANI ZA BUGARSKE OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE
SAMO ZA PRETPLATNIKE: BALKANSKI NEDELJNI ENERGETSKI IZVEŠTAJ BR.287

CRNA GORA
ENERGETSKI BILANAS NE MOŽE BITI IZGOVOR ZA POSKUPLJENJE ELEKTRIČNE ENERGIJE
Odluka o Energetskom bilansu Crne Gore za 2011. godinu koju je usvojila Vlada Crne Gore, na sjednici od 16. decembra 2010. godine objavljen je 20.januara na sajtu Ministarstva ekonomije. Odlukom Vlade kojom se ovaj dokument usvaja zaključeno je takođe da se dokument dopuni, što je Ministarstvo ekonomije i uradilo i poslalo ga Vladi 14. januara 2011. kao finalni dokument koji je, kao takav, danas i objavljen i koji je ušao u proceduru za publikovanje ovog akta u Službenom listu Crne Gore.Energetski bilans, međutim, ne može biti izgovor za promjenu cijena električne energije jer se radi o tehničkom dokumentu koji prati tokove električne energije i ne može se dovoditi u relaciju sa formiranjem cijena.
-------------------------------------------

RUSIJA
RUSI ZAINTERESOVANI ZA BUGARSKE OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE
Ruska kompanija Inter RAO EES planira do 2015. godine da uveća mogućnosti instalisanih kapaciteta za 2,2 puta i da oni stignu do 40 GW proizvodnih mogućnosti. Trenutno ta kompanija ima instalirane mogućnosti za proizvodnju energije snage 18 GW. Tržišna kapitalizacija Inter RAO EES na ruskoj berzi je 4,6 milijardi dolara. U nameri da poveća svoje proizvodne mogućnosti Inter RAO EES namerava da razvija proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Bugarskoj.
-----------------------------------------------------
BUGARSKA
REVIDIRANA ENERGETSKA STRATEGIJA NE INSISTIRA NA IZGRADNJI NE BELENE
- Aktuelizovana varijanta nacionalne energetske strategije dopušta mogućnost da se Bugarska otkaže od izgradnje NE Belene. Predlog nove strategije dopušta izbor između izgradnje NE Belene, ili VII i VIII bloka NE Kozloduj. Ne želimo da zatvorimo ni jednu od ove dve mogućnosti – izjavio je ministar za ekonomiju Trajčo Trajkov.
- Za dve do tri nedelje imaćemo konkretniju informaciju i biće jasnija cena izgradnje nuklearne elektrane Belene – izjavio je direktor NEK-a Krasimir Prvanov, a prenosi bugarski sajt Mediapool.
Inače, prema izveštaju Centra za proučavanje demokratije projekat NE Belene ugrožava finansijsku stabilnost zemlje.
------------------------------------------------
BUGARSKA
TRAŽI SE POSKUPLJENJE STRUJE ZBOG REVITALIZACIJE PRENOSNE MREŽE
- Nacionalna elektroprivreda Bugarske (NEK) analizira mogućnosti za poskupljenje električne energije od 1. jula. Poskupljenje za krajnje potrošače bilo bi jedna stotinka (1 lev = 100 stotinki). Ovo poskupljenje od jedne stotinke koristilo bi se za popravku prenosne mreže – izjavio je direktor NEK-a, a prenosi bugarski sajt Mediapool.
Podsećanja radi, predsednik DKEVR Angel Semerdžijev, je prošle nedelje izjavio da će struja od 1. jula poskupeti, ukoliko se pokaže da je inflacija u prošloj godini bila od 4-5%. Istovremeno, Nacionalni statistički institut je objavio da je život prošle godine bio skuplji za 4,5%.
----------------------------------------------------------
ALBANIJA
NA POMOLU NOVE AFERE SA KONCESIJAMA ZA HE
U poslednjih pet godina od kada su demokrate na vlasti u Albaniji, vlada je podelila 90 koncesionih prava sa kojima se predviđa izgradnja 220 malih i srednjih hidrocentrala. Ali ove hidrocentrale još ne proizvode električnu energiju, već samo afere o korupciji.
Prema zakonskim rokovima do sada od dodeljenih koncesija za 220 hidrocentrala, najmanje polovina je trebala da bude izgrađena. Ali, zvanični podaci Ministarstva za ekonomiju govore da je izgrađeno svega 6 malih hidrocentrala.
------------------------------------------------------------------------------------
KINA
PEKING POSTAJE SVE VEĆI KREDITOR
- Ekonomska moć Kine na globalnom nivou jača sve brže – konstatuje londonski list Fajnenšl tajms.Prema rezultatima istraživanja, koje je sproveo ovaj britanski list, Kina je u protekle dve godine pozajmila više novca zemljama u razvoju od Svetske banke. Vlade i firme u tim zemljama od Kineske banke za razvoj i od Kineske Eksport-Import banke su uzele pozajmice u vrednosti većoj od 110 milijardi dolara, odnosno 10 miijardi dolara više od Svetske banke, iako je i ona u istom periodu, dok je vladala finansijska kriza, odobrila rekordno visoke pozajmice.Peking pronalazi nove načine za jačanje, a sve u okvirima napora za smanjenje ekonomske zavisnosti Kine od zapadnih tržišta.
-----------------------------
MAKEDONIJA
PREDVIĐANJA UJEDINJENIH NACIJA: MAKEDONSKA EKONOMIJA IMAĆE RAST OD 3%
Makedonska ekonomija ove godine će rasti sa stopom do 3%, a 2012. sa stopom od 4%. Ovo su prognoze Organizacije Ujedinjenih nacija u njenom najnovijem izveštaju. UN smatraju da je u Makedoniji nezaposlenost zabrinjavajuća, ali da ona ove godine ima šanse da se smanji putem otvaranja novih radnih mesta u privatnom sektoru. I Svetska banka prošle nedelje je prognozirala da će makedonska ekonomija rasti po stopi od 3%, i da će ta stopa 2012. godine iznositi 4,5%. Makedonska vlada za ovu godinu je projektovala rast bruto društvenog proizvoda za 3,5%.
--------------------------------
ALBANIJA
ZAVRŠENA PRVA FAZA TENDERA ZA AUTOPUT TIRANA-ELBASAN
Prva faza tendera za izgradnju tunela na planinskom prevoju Kraba, koji je deo autoputa Tirana-Elbasan je okončana. Tender je organizovan 17. januara.
Druga faza se očekuje za desetak dana, i tada ćemo pozvati kompanije koje su ispunile uslove – kaže neimenovani izvor iz Direkcije za puteve.Za realizaciju ovog projekta albanska vlada je izdvojila 110 miliona evra. Ovaj tunel će imati dva ulaza i dva izlaza i dugačak je 4 km.
-------------------------
KOSOVO
KOSOVO ĆE GRADITI AUTOPUT DO GRANICE SA MAKEDONIJOM
Kosovsko Ministarstvo za transport donelo je odluku o izgradnji autoputa koji će povezivati Prištinu i Skoplje. Kosovski sajt Žurnal javlja da će autoput imati 55 km. Ta deonica će biti data pod koncesiju, tačnije njome će privređivati koncesionar koji će je izgraditi. Datum početka izgradnje još nije poznat.Trenutno, Kosovo investira u izgradnju 700-kilometarskog autoputa koji kreće od Vermice na severu zemlje do Merdara na jugu.
- Ministarstvo planira da pronađe koncesionara, kako ne bi opterećivalo budžet Kosova – kaže Dževdad Požari, portparol Ministarstva za transport. Prema planovima, ovaj autoput će imati tri tunela sa ukupnom dužinom sa 3,3 km i četiri mosta.
------------------------------------------
KOSOVO
BANKE NA KOSOVU POD ISTRAGOM
Kosovska komisija za konkurenciju će ubrzo izaći sa odlukom o sankcionisanju banaka koje rade na Kosovu, jer nakon istrage se došlo do saznanja da između banaka postoji dogovor da se ne smanji kamatna stopa,javlja kosovski sajt Telegrafi,a prenosi Energyobserver.
Predsednik ove komisije, Osman Ejupi je izjavio za lokalne medije da eksperti ove komisije razmatraju mogućnost postojanja tajnog dogovora između banaka da se ne snizi kamatna stopa.
S druge strane, predstavnici Udruženja banaka Kosova priznaju da su kamatne stope na Kosovu najveće u regionu ali, prema njihovim rečima, to je posledica nerazvijene ekonomije, a ne tajnog međubankarskog dogovora.
-------------------------------------------------------------
Kosovo:
EU poboljšava efikasnost javnih zgrada u opštinama na Kosovu
Nakon što renoviranja dve školska objekta u Prištini, sredstvima Evropske Unije, srednja škola „Djin Gazuli“ i osnovna škola „Ismailj Ćemailji“, kao i objekat porodiljskog odeljenja regionalne bolnice u Gnjilanu približeni su evropskim standardima vezanim za energetsku efikasnost. Kancelarija za vezu Evropske komisije je svečano otvorila ove zgrade zajedno sa Ministarstvom energetike i rudarstva, Ministarstvom zdravlja i zvaničnicima opštine Priština i Gnjilane.
Kaldun Sino, šef Odseka za politiku, ekonomiju i evropske integracije u Kancelariji za vezu Evropske komisije je rekao: „U vremenu kada se Kosovo suočava sa izazovima u proizvodnji energije i velikom potrošnjom energije, veoma su bitna ulaganja energetsku efikasnost novih i postojećih zgrada. Ove javne zgrade su dobar primer kako ulaganje u mere za uštedu energije pomažu životnoj sredini, kao i privredi, sa kratkim periodom isplativosti.“
Radovi na renoviranju su bili usmereni na mere energetske efikasnosti, kao što su termoizolacija spoljašnjih zidova i krovova, vodootporna izolacija krovova, ugradnja novih PVC vrata i prozora, remont postojećih kotlova, i ugradnja solarnih panela za grejanje vode.
Inace, dve skole u Djakovici su renovirane u septembru prošle godine kao deo projekta za energetsku efikasnost.
Očekuje se da će se potrošnja energije u renoviranim zgradama smanjiti za najmanje 40% i da će se toplota u ovim zgradama značajno poboljšati. Pored toga, značajno će se smanjiti zagađenje izazvano grejanjem u vidu emisije CO2.
Evropska komisija pridaje veliki značaj energetskoj efikasnosti i čistoj životnoj sredini. Pored renoviranja pet javnih zgrada, Kancelarija za vezu Evropske komisije finansira još dva projekta za poboljšanje energetske efikasnosti. Jedan projekat je za podršku Ministarstva energetike i rudarstva u uspostavljanju procesa energetske revizije u skladu sa pravnim zahtevima i Nacionalnim planom za energetsku efikasnost. Drugi projekat je kampanja za podizanje svesti građana radi promocije efikasnog korišćenja energije i obnovljivih izvora energije. Sve u svemu, sve ovo iznosi više od 2 miliona evra koje je uložila Evropska unija za čistije i zelenije Kosovo. (Izvor: EnergyObserver/Epoka e re/.
-----------------------------------------------------------------------
NEMAČKA / EVROPSKA UNIJA
VREDNOST EVRA OPALA ZA 22% ZA 12 GODINA
Zajednička evropska valuta, evro, izgubila je od uvođenja pre 12 godina 22% na vrednosti, objavili su u sredu (19. januara) mediji pozivajući se na rezultate istraživanja osiguravajućeg koncerna Alijanc (Allianz). Analitičari su ukazali da su neke druge valute, poput dolara, izgubile i više na vrednosti.
U poređenju sa januarom 1999. godine, evro danas, gledano u proseku za sve članice zone evra i kada se uporedi kupovna moć, vredi samo 78 centi.
U poređenju sa drugim zemljama, gubitak vrednosti evra u Nemačkoj je bio manji, te u odnosu na 1999. evro u Nemačkoj sada ima kupovnu moć od 82 centa. U Španiji je kupovna moć evra u poređenju sa onom iz vremena uvođenja 81 cent, a u Italiji 76 centi.
Uprkos tome što je zajednička valuta zbog dužničke krize u više zemalja došla na udar kritike, stručnjaci Alijanca smatraju da je evro doprineo stabilnim cenama i niskoj inflaciji.
U Nemačkoj, najjačoj evropskoj privredi, porast cena od uvođenja evra bio je u proseku 1,5% godišnje dok je u vreme korišćenja nemačke marke taj prosek bio 2,6% godišnje.
Uprkos gubitku vrednosti, evro je, kako su ocenili analitičari, "dobro prošao" u poređenju sa nekim drugim valutama.
Prema navodima iz studije Alijanca, američki dolar je od 1999. izgubio 25 odsto na vrednosti i vredi, kada se uporedi kupovna moć, samo 75 centi. Švajcarski franak je pak bio bolji - od 1999. je ta valuta izgubila 11 odsto na vrednosti.
Istraživanje je objavljeno u trenutku kada su neke zemlje evro zone u finansijskoj krizi, pa se špekuliše o propasti evra.
Nemačka savezna kancelarka Angela Merkel izričito je odbacila ideju da zbog krize zajedničke evropske valute ponovo bude uvedena u upotrebu nemačka marka. U intervjuu za nedeljnik Štern (Stern) kancelarka je kategorički isključila ovakvu mogućnost rekavši da "neće biti povratka na D-marku".
Po prvi put je kancelarka izričito pozitivno govorila i o francuskom predlogu stvaranja "evropske privredne vlade".
Istovremeno se u intervjuu Angela Merkel usprotivila nagađanjima da bi moglo da dođe do "cepanja" evro zone na "monetarno jaki sever i slabiji jug". "Dok sam ja na funkciji toga neće biti. U ime Nemačke jasno kažem ne. Uostalom, odnosi u Evropi uopšte i nisu tako crno-beli", rekla je kancelarka za nemački magazin.
Navela je da će Nemačka i ubuduće činiti sve što je nužno da bi se garantovala stabilnost evra.
Angela Merkel je podsetila da su šefovi država i vlada Evropske unije (EU) već u februaru prošle godine saopštili da sebe shvataju i kao privrednu vladu. "Sada se postavlja pitanje da li 17 zemalja evro-zone moraju intenzivnije međusobno da sarađuju. Ja kažem da, ali ne ekskluzivno. Ono o čemu se mi dogovorimo treba da bude otvoreno i za sve druge koji to hoće", rekla je kancelarka.
Pri tome, "tempo ne treba da diktiraju najsporiji", jer "nije stvar u tome da se sve radi na isti način osrednje, već da svaka država za sebe i Evropa kao celina treba da budu finansijski stabilniji i konkurentski sposobniji".
Privredna vlada evro-zone trebalo bi, kako smatra kancelarka, da se pozabavi "zajedničkim elementima u poreskoj i socijalnoj politici, u oblasti radnog prava i razvoja primanja u javnom sektoru". Cilj je "koordinacija među zemljama, ne da bi svuda bilo sve isto, već da bi se umanjile razlike", rekla je Angela Merkel.
Prema rezultatima istraživanja instituta Forsa, kriza zone evra je najveća briga Nemaca za 2011. godinu. Oni se toga plaše više nego od nove recesije u toj zemlji. Na pitanje šta ih najviše brine u 2011, 45% ispitanika kazalo je da je to situacija u zoni evra, dok je 40% kazalo da se plaši nove recesije.
Istraživanje sprovedeno u decembru pokazalo je da zbog krize u zoni evra brinu pre svega domaćinstva čiji su mesečni neto prihodi između 1.000 i 2.000 evra, a manje ona koja zarađuju više od 3.000 evra.
Background
Evro zonu je 1999. osnovalo 11 zemalja članica, a evro novčanice ušle su u opticaj 2002. godine. Evro zona danas ima 17 zemalja članica, a ta valuta se koristi i u nekim zemljama i teritorijama koje nisu članice evro zone. Predviđeno je da sve zemlje Unije izuzev Danske i Velike Britanije prihvate evro kada se za to steknu uslovi.
Zemlje članice EU su u decembru postigle dogovor o uspostavljanju trajnog mehanizma za pomoć zemljama evro zone koje zapadnu u krizu. U EU se uvode konsultacije i o budžetskoj politici zemalja članica, kako bi se izbegli potencijalni finansijski problemi.
Od početka ekonomske krize u svetu, dve članice evro zone su zatražile pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda – Grčka i Irska, a pojedini analitičari smatraju da bi pomoć mogla da zatreba i Španiji i Portugaliji.
Izvor: Beta i AFP
------------------------------------------------------
MAKEDONIJA
NOVI TENDER ZA HE ČEBREN I GALIŠTE NAREDNE NEDELJE
Makedonski premijer Nikola Gruevski najavio je da će se naredne nedelje raspisati po peti put tender za izgradnju hidrocentrala Čebren i Galište na reci Crna. To će biti najverovatnije javno-privatno partnerstvo. Na novom tenderu se u stvari traži investitor za projekat koji košta 700 miliona evra. Premijer Gruevski tvrdi da će tender ovaj put biti uspešan.
Skopska televizija Sitel je javila da je potencijalni kandidat Kineska razvojna banka. Navodno njihovi predstavnici već dva meseca borave u Makedoniji i već su ostvarili kontakte sa nadležnima za ovaj projekat.
Na prethodnim tenderima očekivalo se učešće RWE, Enela i austrijskog Verbunda.
- Ja sam optimista da će ovaj put tender uspeti. Ovaj projekat ima veliki značaj za Makedoniju, jer će pokrenuti građevinsku mehanizaciju, kao i rast bruto domaćeg proizvoda – rekao je premijer.
Investitor za izgradnju hidrocentrala Čebren i Galište traži se već nekoliko godina. Potencijal dveju centrala procenjuje se da može da zadovolji petinu od električne energije koju troše domaćinstva. Kao što smo rekli, u planu je da se Čebren i Galište grade po modelu javno-privatnog partnerstva, gde će država kao svoj ulog dati već postojeću hidrocentralu Tikveš.
--------------------
MAKEDONIJA
U 2011. VIŠE NOVCA ZA UVOZ ENERGENATA
Više od 634 miliona evra Makedonija će potrošiti za uvoz energenata. Prema energetskom bilansu, koje je pripremilo Ministarstvo za ekonomiju, ove godine na uvoz struje potrošiće se 80 miliona evra.
Ovo je za 7% veća količina uvezene električne energije u odnosu na 2010. godinu. Za ovu godinu se planira i veća potrošnja električne energije u odnosu na 2010. godinu. Ukupno planirana potrebna količina za 2011. godinu je 9.542 GWh, a to je za 17% veće od realizovanog u 2010. godini. Jednu trećinu od ove količine iskoristiće domaćinstva, a ostatak mala i velika industrija. U energetskom bilansu se objašnjava ovaj povećani procenat predviđene potrošnje u 2011. u odnosu na 2010. godinu povećanom potražnjom iz kompanije Skopski leguri i zbog najavljenih povećanih potreba u Jugohromu i Feni industri.
Potrošnja električne energije će biti obezbeđena iz domaće proizvodnje i uvoza. U celoj ovoj priči najbolja vest je to što državne elektrane planiraju da uključe dve kombinovane termoelektrane u sistemu, a to znači čak za 30% veća proizvodnja u odnosu na poslednje dve godine.
Pored električne energije, za ovu godinu planirana je i povećana potrošnja ostalih energenata. Primera radi, naftni derivati u 2011. godini će biti uvezeni za 4% više nego u 2010. godini. Za 7% su povećane i potrebe za ugljem. Ovo je revidiran bilans, i prilikom njegove pripreme bile su upućene primedbe od strane eksperata. Najglasniji je bio akademik Tome Boševski. On je izjavio da su podaci u bilansu pogrešni i nerealni.

-------------------------
BUGARSKA
MINISTAR TRAJKOV: GOSPODO NAFTAŠI SMANJITE CENOVNE APETITE
- Poskupljenje nafte još ne utiče na našu privredu, ali ukoliko se ta tendencija zadrži to će dovesti do povećanja inflacije – izjavio je ministar za ekonomiju i energetiku Bugarske Trajčo Trajkov za Bugarski Nacionalni radio.
- Tačno je da kompletnu naftu koju trošimo uvozimo, ali ja bih ipak apelovao na kompanije koje prerađuju i prodaju krajnje naftne proizvode u Bugarskoj da budu malo pažljiviji sa cenom naftnih derivata – dodao je on.
- Ja već vidim da su trenutne cene benzina na bugarskom tržištu iste kao i onda kada je barel koštao 140 dolara, a on je sada ipak oko 100 dolara. Cene goriva na bugarskom tržištu zavise uglavnom od kotiranja nafte tipa Brend. Na londonskoj berzi ona je 18. januara poskupela za 0,62 dolara na 98,41 dolar po barelu – dodao je Trajkov.

- Trajno povećanje cene nafte dovešće i do skoka cena prirodnog gasa u Bugarskoj od 1. aprila. Zbog havarija iscrpak prirodnog gasa na nalazištu kanadske kompanije Melrouz u blizini Varne je smanjen za 70% od početka godine – saopštio je izvršni direktor Bulgargaza Dimitar Gogov. Naime, bugarski gas je jeftiniji od uvoznog, ali smanjeni iscrpak će povećati rashode za kupovinu prirodnog gasa iz Rusije.

Direktor Toplifikacije Sofija, Stojan Cvetanov je obavestio da je njegova kompanija Bulgargazu platila blizu 20 miliona evra. Ta suma je deo od ukupnog duga koji iznosi 45 miliona evra. Pritisnuta ovim nenaplaćenim potraživanjima Toplifikacija Sofija je pokrenula oko 50 hiljada sudskih postupaka prema dužnicima.

-------------------------
www.energyobserver.com

BUGARSKA
IZVOZ STRUJE SE POVEĆAVA ZA 30%?

U novoj energetskoj strategiji Bugarske, koju je ovih dana predstavio Trajčo Trajkov, ministar za energetiku, Bugarska će 2020. godine izvoziti 10,4 TWh električne energije.Prema prognozama, u narednih 10 godina Bugarska će proizvoditi 49,7 TWh električne energije.
Prema planovima, do 2015. godine biće pušteno u rad 1.060 MW novih kapaciteta. Istovremeno će biti postepeno gašeni stari kapaciteti ukupne snage 2.175 MW.

Prema rečima ministra Trajkova, do kraja godine biće osnovana elektroenergetska berza, koja će napraviti realnu konkurenciju na tržištu a to će olakšati i određivanje cena električne energije. Na osnivanju strukture buduće berze trenutno rade bugarsko Ministarstvo za ekonomiju i energetiku, Elektroenergetski prenosni sistem-operater (ESO), kao i bugarski i norveški energetski regulator.

- Berza neće imati dobru likvidnost zbog nedostatka elektrana koje bi radile za slobodno tržište – izjavila je Ivanka Dilovska, predsednik Instituta za energetski menadžment.

Ministar Trajkov je dodao da će njegovo ministarstvo razmotriti strategiju u narednih nekoliko nedelja.

- U roku od dva meseca ESO i Bulgartransgaz će biti izdvojeni iz strukture Bugarskog energetskog holdinga (BEH) – dodao je Trajkov.

- Evrodirektive nalažu da ESO postane vlasnik prenosne mreže u Bugarskoj. Ova mreža trenutno se vodi kao garancija za kredite koje je podizala Nacionalna elektroprivreda Bugarske (NEK). Uskoro će započeti pregovori sa bankama koje su kreditirale NEK, kako bi mogli da prenesmo vlasništvo – objasnio je Trajkov.
- Ukoliko se ciljevi energetske strategije ispune, električna energija u Bugarskoj poskupeće za 25% u narednih 10 godina. A ukoliko se dogodi da taj dokument ostane samo na papiru, onda će električna energija duplo poskupeti – izjavila je Dilovska.
----------------------------
--------------------------------------------------------------------
RUMUNIJA
IMOVINSKI FOND: DRŽAVA SE IGRA SA ENERGETSKIM SEKTOROM
- Na čelu državnih kompanija do sada su bili ministri, ne menadžeri, a loše odluke Vlade umanjivale su profit koji su energetske kompanije mogle da postignu – kaže Greg Konieczny, direktor Imovinskog fonda, u intervjuu za Adevarul. Sva tri energetska kompleksa treba reorganizovati i prodati, a Hidroelektriku i Nuklearelektriku staviti na berzu, preporučuje šef Imovinskog fonda.
- Energetski sektor u Rumuniji mogao bi postati stub razvoja u regionu, jer ima sve što je potrebno, a to je veoma vredna imovina, koja bi mogla donositi velike prihode i resurse kao što je ugalj, gas, nafta, obnovljivi izvori energije – izjavio je Konieczny.
Prema njegovim rečima, odluke Vlade do sada su dovodile do smanjenja profita u energetskim kompanijama.
- Prema načinu na koji su se ove kompanije razvijale, vidi se da ih nisu vodili menadžeri već ministri. Trebalo bi da menadžment bude odgovoran za aktivnosti kompanija, pa da se obrati bordu, a na kraju Generalna skupština akcionara da odobri aktivnosti i da donese strateške odluke. Do sada je bilo upravo suprotno. Niko nije preuzeo odgovornost za ono što se dešava – kaže Konieczny, koji je i podpredsednik kompanije Frnaklin Templeton koja upravlja Imovinskim fondom.
Imovinski fond u svom portfelju ima 83 rumunske kompanije, a najvažnije su iz energetskog sektora. Konieczny je ukazao na to da je Vlada svojim odlukama ugrozila interese Fonda i njegovih akcionara. Jedan od primera je transakcija koja je zaključena na berzi OPCOM, a kojom Hidroelektrika isporučuje električnu energiju kompninatu ArcelorMittal Galati po ceni koja je za 25% niža od prosečne. Fond se na ovu odluku žalio Administrativnom savatu Hidroelektrike.
- Nećemo tolerisati situaciju u kojoj kompanije iz našeg portfelja prodaju svoje proizvode, u ovom slučaju električnu energiju, ispod tržišne cene, ili kupuju proizvode po višim cenama. Jasno je da to ne donosi korist kompaniji i da je veoma teško razumeti zašto se to dešava. Interes menadžera i akcionara jeste da što više uvećaju profite u kompanijama – kaže Konieczny. On je podvukao da Hidroelektrika, gde Fond ima 20% akcija, na ovaj način gubi 70 miliona leja.
- Na znam koji interes je po sredi, ali učinićemo sve kako bismo osigurali da Hidroelektrika poboljša svoju aktivnost na tržištu. Pripremamo mnoge sudske žalbe protiv ovakve prakse, kako bismo osigurali svoje interese koje imamo kao manjinski akcionari. Žalićemo se i međunarodnim organizacijama, kao što je Evropska komisija – dodao je on.
- Hidroeletrika bi mogla biti mnogo bolja kompanija nego što jeste. Svaki profit koji se sada beleži minimalan je u odnosu na njen potencijal. Hidroelektrika je procenjena na 1-2 miliona evra po svakom MW, a ona ih ima 6.400 MW, što znači da bi mogla biti vrednija od Petroma – tvrdi zvaničnik Imovinskog fonda.
On je još rekao da se razvoj energetskog sektora može nastaviti samo ukoliko se postvi privatna uprava na čelo državnih kompanija i ako na berzi budu listali paketi akcija Hidroelektrike i Nuklearelektrike.
- Zaboravite na spajanje (Elektra i Hidroenergetika), stavite akcije Hidroelektrike i Nuklearelektrike na berzu i privucite strane investitore – predlaže Konieczny. On smatra da bi listanje Nuklearelektrike privuklo neophodan novac za projekat izgradnje nuklearnih reaktora 3 i 4 u Černavodi, gde država treba da ostane većinski akcionar.
On još kaže da sva tri energetska kompleksa u Olteniji treba da se reorganizuju i da budu privatizovana, a kupci bi mogli da budu baš Hidroelektrika i Nuklearelektrika.
Prema njegovom mišljenju, osnivanje velikih energetskoh kompanija, Elektre i Hidroenergetike, dovelo bi u opasnost ceo sektor proizvodnje energije u Rumuniji. (Izvor: Energyobserver / Adevarul.ro)
------------------------------------------------------------------
RUMUNIJA
ENEL GREEN POWER OTVARA NOVI VETRO-PARK NA SEVERU DOBRUDŽE
Kompanija Enel Green Power, koja se nalazi u okviru italijanske grupe Enel, najavila je otvaranje novog vetro-parka, od 30 MW u mestu Salbatica, na severu Dobrudže. On se sastoji od 15 vetro-turbina Gamesa (model G-90), svaki od po 2 MW, stoji u saopštenju ove kompanije.
Godišnja proizvodnja u ovom vetro-parku procenjuje se na 85, 5 miliona KWh i moći će da pokrije potrebe za električnom energijom u 29.000 domaćinstava. Pritom, biće izbegnuta emisija 48.000 tona ugljen-dioksida svake godine.
Prošle godine u decembru, ova kompanija je otvorila svoj prvi vetro-park u Rumuniji, u mestu Agighiol. Snaga kompanije Enel Green Power u Rumunij, u vetro-parkovima, sada iznosi ukupno 64 MW. U ova dva vetro-parka proizvodiće se preko 180 miliona KWh godišnje, a biće pokrivene potrebe 64.000 domaćinstava. Izbeći će se emisija od oko 120.000 tona CO2.
- Stvaranje energije u Rumuniji biće nastavljeno u narednim godinama zahvaljujući projektima koji su u toku – rekao je generalni direktor kompanije Enel Green Power, Francesco Starace.
Među obnovljivim izvorima energije, energija vetra je najzastupljenija tehnologija stvaranja električne energije u Rumuniji. Prema procenama, kapacitet u vetro-parkovima u Rumuniji do 2015. godine dostići će 3.600 MW.
Grupa Enel prisutna je u Rumuniji od 2005. godine, a sada predstavlja najvažnijeg privatnog investitora u sektoru električne energije. Sa 5.000 zaposlenih i mrežom od 93.000 kilometara, opslužuje oko 2, 6 miliona klijenata. (Izvor: Energyobserver / Money.ro)
-----------------------------------------------------------------------
KOSOVO
UKRAJINSKI KOMANDANT OPTUŽEN ZA KRIJUMČARENJE NAFTE
Jedan komandant ukrajinskih mirovnih snaga koje su deo kontigenta KFOR-a, je optužen za krijumčarenje nafte koja je dopremana na Kosovu za potrebe njegovih jedinica.
Kancelarija javnog tužioca Ukrajine je saopštila da je podigla optužnicu protiv jednog komandanta ukrajinske armije koji je bio raspoređen na Kosovu u okviru međunarodnih mirovnih snaga. Saznaje se da je optuženi bio rukovodilac službe za snabdevanje gorivom ukrajinskog kontigenta na Kosovu.
-Došli smo do saznanja da je u periodu oktobar 2008.- april 2009. optuženi, u svojstvu člana ukrajinskih mirovnih snaga na Kosovu dao jednoj privatnoj kompaniji preko 1,2 miliona litara nafte, čija količina dostiže vrednost od 627.500 evra. Nafta je bila uvezena na Kosovo bez poreza i carine za potrebe ukrajinskog kontigenta. Za ovu proneveru je oficir uzeo mito u vrednosti od 60.000 evra, kaže se u saopštenju izdatom od strane kancelarije javnog tužioca.
Prema lokalnim medijima, optuženi oficir se več nalazi u pritvoru.
---------------------------------------------

KOSOVO
SJAJ I BEDA TREPČE
Londonski prestižni list The Economist bavio se aktuelnom političkom situacijom na Kosovu, stavljajući poseban akcenat na privredni kompleks Trepča. Za Trepču kaže da se pretvorila u jednu metaforu. Posle konstatacije da je Kosovo imalo veliku štetu zbog manipulacije na izborima i zbog optužbi Dika Martina za vađenje organa, The Economist naglašava da Kosovo polako ostaje iza razvoja susednih zemalja.
- Sa različitom brzinom većine zemalja zapadnog Balkana pokazuje politički i ekonomski napredak, a Kosovo kaska – konstatuje The Economist.
U osvrtu na kompleks Trepča, The Economist ocenjuje da je aktuelna situacija u ovom nekadašnjem privrednom gigantu sada samo jedno tragično ogledalo.
- Nekada je Trepča bila više od jednog rudnika, a sada bukvalno nije ništa. U 1970-im godinama Trepča je imala 23 hiljade zaposlenih. Nekada je Trepči pripadalo 70% od rude koja se vadila na teritoriji bivše Jugoslavije. Sada je ovaj nekadašnji gigant pred totalnim kolapsom – zaključuje The Economist, a prenosi portal Albeu.
---------------------
ALBANIJA
PREDSEDNIK ZEMLJE AMINOVAO PROMENE U VLADI
Albanski predsednik Bamir Topi, 17. januara ove godine u popodnevnim satima je potpisao ukaz za opoziv Ilira Mete sa funkcija podpredsednika vlade i ministra za ekonomiju, trgovinu i energetiku. U isto vreme potpisao je i ukaz kojim se aktuelni ministar za spoljne poslove Edmond Hađinasto predlaže za vicepremijersko mesto. Istovremeno, Nasip Nacho dosadašnji podpredsednik parlamenta se predlaže za funkciju ministra za ekonomiju i energetiku. Oba predložena kandidata su iz partije Ilira Mete. Predlozi će sigurno proći, jer vladajuća većina ima dovoljan broj poslanika, ali zato se očekuje veoma žestoka debata između predstavnika vlasti i opozicije, u vezi skandala zbog koga je Meta podneo ostavku na funkcije u vladinom kabinetu.

-----------------------
ALBANIJA
EGNATIA-SHUSHICË – PROJEKAT KOJI JE OTERAO METU
Egnatia-Shushicë je projekat sa grupom od 30 hidrocentrala. Predviđeno je da se grade na kaskadi reke Gostim i reč je o investiciji od 56 miliona evra. Ukupna instalisana snaga ovih malih hidrocentrala je 65 MW. Kaskada se nalazi na području grada Elbasana i predviđeno je da godišnje proizvodi 313 miliona kWh godišnje, ukoliko računamo prosečni dotok vode poslednjih godina. Studiju o tehničkim elementima, zaštiti životne sredine kao i proučavanje ekonomskog i finansijskog aspekta ovog projekta su već urađeni od inostranih eksperata iz oblasti hidroenergije, seizmike i životne sredine. Predviđeno je da se izgradnja završi za tri godine. U izradi ove studije projektanska grupa je krenula sa ciljem da iznađe maksimalno tehničko rešenje za iskorišćavanje dotoka voda u rekama i ostvarivanje ekonomsko-finansijske dobiti i efikasnosti. Albanija pripada grupi zemalja koje koriste samo 30% od rezervi voda kojima raspolaže, iako je jedna od najbogatijih u poređenju sa površinama zemlje. Na video snimku iz kancelarije prethodnog ministra ekonomije i energetike Dritana Priftija vidi se da Ilir Meta daje preporuke Priftiju da ponovo razmotri ovaj projekat i da dodeli koncesiju za izgradnju hidrocentrala iz projekta Egnatia-Shushicë. U stvari vidi se da je Ilir Meta tražio od Dritana Priftija da zanemari anomalije u tenderskom procesu. Albaski list Gazeta shqiptare postavlja pitanje o kojoj je kompaniji reč i zašto projekat još nije dobio dozvole za gradnju. Prema dokumentima u centralnom registru kompanija Vlazrit Tola je osnovana 2006. godine za vršenje delatnosti izgradnje energetskih objekata i proizvodnju i distribuciju električne energije. Zakonski predstavnik je Skender Tola koji je i akcionar. U grupi akcionara nalaze se i tri mađarske kompanije i naftna kompanija ANOIL, kojom upravlja Lazar Angeli. Akcionari su istovremeno i rođaci bivšeg poslanika Demokratske partije Imera Tole.

Sa odlukom vlade iz jula 2007. godine, ta firma je dobila čak i bonus od 10 poena na tenderu. Komisija za ocenu ponuda 26. novembra 2007. godine je toj firmi dala najveći broj poena, čak 87,15 poena od 100 mogućih. Drugoplasirana na tenderu je bila firma Doko sa 75,4 poena, a na trećem mestu firma Gener 2 koja je osvojila 63,54 poena. Tačno se vidi da je Vlazrit Tola bila najbolja na tenderu, ali to je trebao da potvrdi svojim potpisom i tadašnji ministar za ekonomiju i energetiku Dritan Prifti. U međuvremenu Agencija za direktne pregovore je poništila tender. I projekat Egnatia-Shushicë nije dat pod koncesiju, ali advokat kompanije koja je bila najbolja na tenderu izgleda nema nameru da odustane, jer smatra da se on koči nezakonski. Taj advokat se vidi i na video snimku kako kontaktira sa Ilirom Metom i sa Dritanom Priftijem, vidi se da je često dolazio u ministarstvo i čuje se kako kaže da je firma koju on predstavlja oštećena za 700 hiljada evra. Ispada da je neko upravo tu sumu primio kao proviziju, a istraga će pokazati ko je primio novac.
------------------------
BUGARSKA
EKSPERT: U POSLEDNJE VREME ENERGETSKI SEKTOR POSTAJE TRANSPARENTNIJI
- Energetika je jedan od najnetransparentnijih sektora godinama unazad, kako u pogledu donošenja odluka o velikim energetskim projektima, tako i po pitanju javnih nabavki – izjavio je Ruslan Stefanov, ekonomist iz Centra za proučavanje demokratije. On je dodao da je u poslednjoj godini primećen pokušaj političkih vlasti za povećanje transparentnosti u energetici. Dodao je da je to sa druge strane usporilo neke projekte i donošenje nekih strateških dokumenata.
- Nivo nepoštovanja zakona u ovom sektoru je još velik i teško može da se govori o minimalnoj kontroli nad načinom trošenja novca – komentariše Stefanov.
-------------------------
ITALIJA / BUGARSKA
ENEL JE NAŠAO KUPCE ZA TE MARICA ISTOK 3
- Italijanska energetska kompanija Enel vodi pregovore sa američkom kompanijom Contour Global i sa ruskom kompanijom Inter RAO, kako bi prodala svoj deo u bugarskoj termoelektrani Marica Istok 3 – javlja Rojters, a prenosi News.bg.
Sredinom marta prošle godine već je bilo jasno da Italijani nameravaju da prodaju svoje aktive u Bugarskoj. Sa američkom kompanijom Italijani pregovaraju već 5 meseci i trenutak dogovora je još daleko. To je rekao izvor iz Enel-a, ali je zatražio da ostane anoniman. Iz Enela su odbili bilo kakav zvaničan komentar.
Enel u TE Marica Istok ima paket vlasništva od 73%, a ostatak od 27% pripada Bugarskoj elektroprivredi (NEK). Ta elektrana ima snagu od 908 MW.
--------------------------
BUGARSKA
BUGARSKE KOMPANIJE TROŠE MNOGO VIŠE STRUJE OD EVROPSKIH FIRMI
Privreda u Bugarskoj troši 50% više električne energije u odnosu na kompanije iz drugih evropskih zemalja, a stanovništvo troši 40% više u odnosu na Evropljane. To je izjavio regionalni menadžer iz kompanije ČEZ Bugarska Petar Dokladal. On je sa predsednikom Agencije za energetsku efikasnost potpisao sporazum o sprovođenju delatnosti i mera, koje treba da povećaju energetsku efikasnost, prenosi bugarska agencija Kross.
Dokladal smatra da treba da se uspostavi novi način ponašanja korisnika. On je takođe mišljenja da je neophodno razviti nacionalnu strategiju za energetsku efikasnost i dodao je kako je ČEZ spreman da se uključi u njenoj izradi sa ekspertskog aspekta.
- Ukoliko uspemo u celoj Evropskoj uniji da smanjimo za 20% potrošnju energije, biće ušteđeno 160 milijardi evra. Istovremeno smanjuje se emisija štetnih gasova, ostajaće više novca za kvalitetniju socijalnu politiku, jer energetska efikasnost otvara i nova radna mesta – objasnio je Dokladal.
Prema njegovim rečima, mere energetske efikasnosti se preduzimaju da bi se povećala konkurentska sposobnost bugarske privrede.
Bugarska je prihvatila direktivu Evropske unije, koja podrazumeva između 2008. i 2016. godine da se uštedi ne manje od 9% energije.
----------------------------------------
SRBIJA / AKCIZNA POLITIKA NAFNIH DERIVATA
ŠKUNDRIĆ: BIĆE AKCIZE KAKO EU KAŽE
Beograd - Ukoliko Evropska komisija dokaže da za nas ne važe pravila koja važe za druge zemlje u Evropi kod kojih postoje različite akcize na različiti kvalitet derivata mi ćemo morati, u želji da ne nanesemo štetu našim daljim evropskim integracijama, to da prihvatimo - kaže u razgovoru za beogradski list Danas ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić.
*Na koji način je građane moguće zaštiti od eventualne gramzivosti naftnih kompanija koje sada mogu nesmetano da „napumpaju“ cene goriva?
- Prihvatili smo slobodno formiranje cena naftnih derivata I nadali se da će sve kompanije koje se bave proizvodnjom i prometom derivata to iskoristiti kao šansu za najbolje moguće pozicioniranje na našem tržištu. Nažalost, nisu se sve kompanije na takav način odnosile iako ne možemo reći da su svojim cenama nadmašile cene u regionu. Jedino je NIS zadržao nešto niže cene od srednjih cena u regionu zahvaljujući i tome što ima dva proizvoda za koje su akcize nešto niže nego za goriva evro kvaliteta. Važno je naglasiti da za evro kvalitet dizela i evro premijum 95 NIS ima isti nivo akciza kao i sve ostale kompanije. Dakle, nije reč o različitom položaju NIS-a i kompanija koje nemaju proizvodnju goriva u Srbiji. S druge strane, ne vidim problem u tome da država vodi računa o preduzećima koja rade i funkcionišu na njenoj teritoriji. Dok sam ja ministar učiniću sve da stvorim što bolje uslove za rad svim kompanijama u sektoru.Posebno onima koji se bave realnom proizvodnjom.
* Jeste li pročitali SSP gde se navodi da je zabranjena fiskalna diskriminacija?
- Ovde nije reč o fiskalnoj diskriminaciji. Različite akcize prema derivatima različitog kvaliteta imaju Austrija, Belgija, Bugarska, Nemačka, Estonija, Francuska i Švedska.U EU ne postoji zabrana za različite akcize za različite vrste benzina i dizela. Jedina obaveza zemalja članica EU jeste da ne određuju akcize niže od propisanog minimum. U EU akcize na bezolovni benzin ne smeju biti niže od 0,43 evra po litru a kod nas su više od tog minimum - 0,47 evra po litru. Iznos obavezne akcize za dizel u EU je 0,33 evra po litru a kod nas je takodje viši i to 0,332 za dizel D2 i 0,351 za evrodizel. Politika EU propisuje postepeno smanjenje razlike između akciznog opterećenja dizela i benzina što se desilo u Srbiji. Dakle, priča o tome da je ovom odlukom učinjeno nešto što se ne radi u EU je netačna i zlonamerna. Pogotovo kad to priča i tumači neko ko je zainteresovan i to još govori kao u ime EU.
* Da li se po vašem mišljenju onda može govoriti o liberalizaciji tržišta naftnih derivata u Srbiji?
- Akcize nisu povećane na uvozno gorivo već akcize zavise od kvaliteta goriva bez obzira da li se ono proizvodi u Srbiji ili van nje. S obzirom da NIS proizvodi i evro dizel za njega je akciza ista kao i za svaki uvezeni evro dizel proizvod bilo da je OMV-ov, Lukoilov ili MOL-ov. Isto važi i za benzine. Postoje dva benzina sa nižim akcizama koja se proizvode u Rafineriji nafte Pančevo koja su ispod evro kvaliteta između ostalog zato što je ta rafinerija bombardovana 1999. godine. Ali, to je naša rafinerija. Ovde nije reč da je neko preferiran, ali jeste reč da smo preuzeli obavezu u međudržavnom sporazumu s Rusijom koji je ratifikovan u Skupštini Srbije. Preuzeli smo obavezu da nećemo pogoršati uslove NIS-u na tržištu u vremenu trajanja rekonstrukcije rafinerije do 2012. godine.
* To znači da otvoreno štitite NIS?
- Ne štitim.To je međudržavni ugovor. Onda mogu da kažem da i vi preferirate nekog ko posebno zarađuje. Sve kompanije koje rade na našoj teritoriji i koje upošljavaju naše građane i koje redovno izmiruju i poreze i doprinose prema državi su naše kompanije. I Fillip Moris, BAT, Telenor itd. Država mora da vodi računa o njima. U 2010. kada nismo imali potpuno otvoreno tržište i slobodno formiranje cena učešće dva naftna derivata koja danas imaju niže akcize bilo je 30,8 odsto. Moje je očekivanje da će se to učešće sve više smanjivati jer NIS ide na veću proizvodnju goriva evro kvaliteta sa kojima želi da izađe i na druga tržišta. Može se očekivati da će to učešće biti još niže ove nego što je to bio slučaj prošle godine. Prema tome smatram da princip liberalizacije tržišta naftnih derivata u Srbiji nije narušen. S druge strane, mi smo zatražili mišljenje Evropske komisije o tom slučaju.
* Niste napravili jednak teren, to je problem.
- Niste u pravu, napravljen je jednak teren za taj kvalitet, a vi birate hoćete li kupiti taj kvalitet ili drugi. Niko nikoga ne tera da umesto evrodizela kupi D2, ali struktura vozila kod nas, posebno poljoprivrednih, je takva da im čak više odgovara D2, a ne evro kvalitet. Jel smatrate da treba da bude ista cena derivate bez obzira na kvalitet? Da istu cenu goriva i da isti naftni derivat treba da kupuju i vozači traktora kao i onaj što vozi Mercedes. Osnovni razlog zbog čega smo se odlučili da podignemo samo za 30 para akcize na d2 je bio da omogućimo jeftinije derivate za poljoprivredu i industriju.
* Cenovna razlika je ipak presudna vozaču.
- Vaše je pravo da odlučite koji ćete derivat kupiti. Marže prometnika na eurodizel su išle i do 25 dinara. I nadali smo se da neće doći do korekcije cena bez obzira na povećanje akciza.
* Iz Vlade nam stalno pričaju kako će konkurencija u svim oblastima doneti pojeftinjenje, a sada će samo u ovoj doneti poskupljenje.
- Ja sam i ranije skretao pažnju da svaka liberalizacija ne donosi niže cene. Činjenica je da imamo niže cene nego da smo zadržali Uredbu o formiranju cena derivata. Svako može da izračuna uzevši u obzir sve elemente koji su bili delovi uredbe , a to su cena nafte i odnos dolara i dinara da bi cena danas bila viša za 10 dinara u odnosu na trenutne cene da smo zadržali uredbu.
* Da li u toku 2011. možemo očekivati da startuju najavljene investicije u izgradnju novih proizvodnih kapaciteta? Možete li nam konkretno reći o kojim investicijama je reč?
- Generalno da. Očekujem da se u naredna dva meseca izvrši izbor strateških partnera za izgradnju dve velike termoelektrane, Kolubare B i TENT 3 i da se započne sa izradom projektne dokumentacije i pribavljanju dozvola kako bi se ušlo u proces realnog investiranja u ta dva najveća energetska kapaciteta. U 2011. počeće izgradnje dve hidroelektrane na Limu snage 60 megavata instalisane snage, vredne 140 miliona evra. Takođe, ove godine će početi deo investicija u okviru stvaranja uslova za izgradnju hidroelektrana na Ibru. Reč je o zajedničkom projektu Elektroprivrede Srbije i italijanske kompanije Sećii. Očekujem da se završi i tenderska procedura na Termoelektrani-toplani Novi Sad kapaciteta između 400 i 450 megavata. Trebalo bi ove godine da bude izgrađeno nekoliko malih hidroelektrana, kao što je bio slučaj i prošle, a očekujem da i prvi vetrogeneratori budu izgrađeni ove godine kao i da se steknu uslovi da u 2012. dobijemo i vetroparkove.
* Kada bi se moglo očekivati poskupljenje električne energije u Srbiji i da li su stvoreni uslovi za takvu vrstu korekcije? Da li će struja poskupeti jednom ili dva puta u toku godine?
- Cene su uvek predmet pažnje javnosti što je sasvim razumljivo. činjenica je da je cena struje u Srbiji najniža u Evropi. Zbog razvoja EPS-a, koji je značajan za razvoj drugih industrijskih grana u zemlji, trebalo bi da dođe do korekcije cene električne energije. Očekujem da će ta korekcija biti najverovatnije 1. marta i mislim da će biti na nivou jednokratnog povećanja.
* Da li će poskupljenje struje pratiti i restrukturiranje EPS-a?
- Kada je reč o restrukturiranju EPS-a od tog procesa ne možemo odvojeno posmatrati činjenicu da bi neke svetske kompanije želele da kupe deo ili ceo EPS u stanju u kakvom je sada kako bi prošle što jeftinije. Sa promenom cene električne energije cena kompanije se značajno menja. Ako cena struje poraste za 10 procenata, vrednost kapitala EPS-a može da se poveća za milijardu evra. I nije isto da li ćemo vršiti restrukturiranje sa cenom od 4,5 evrocenta po kilovat satu ili sa cenom od osam evrocenti. Oni koji pod restrukturiranjem podrazumevaju otpuštanje jesu u pravu, ali mi u ovom trenutku zaista nemamo gde da zaposlimo te radnike. Činjenica je da ako se EPS poredi sa razvijenim kompanijama iste veličine ima višak zaposlenih. Međutim, u ovoj situaciji ko bi mogao na sebe da preuzme tu vrstu odgovornosti, da otpusti te ljude i kaže baš me briga na primer za 10.000 porodica u Srbiji? I ti ljudi moraju da žive. Druga bi stvar bila da je cena struje visoka zbog toga što EPS ima toliko radnika. Međutim to nije slučaj jer je ta struja dvostruko ili trostruko jeftinija od one koju proizvode kompanije iste veličine koje imaju upola manje radnika. Po nekoj dinamici mi ćemo smanjivati broj zaposlenih u EPS-u ali samo tako što ćemo im istovremeno pružiti priliku da nađu posao na nekom drugom mestu i obezbede egzistenciju svojim porodicama.
* Da li i vi mislite, kao i predsednik partije Dačić, da u budućnosti ne treba isključiti mogućnost koalicije DS i SNS?
- Zahvaljujući tome što je SPS prihvatila da bude koalicioni partner u postojećoj vladi i deklaraciji o političkom pomirenju koju smo doneli zajedno sa DS stvoreni su uslovi da su političke tenzije i razlike dovedene u nivo da danas praktično svaka stranka može da se nađe u koalicionom odnosu sa svim drugim relevantnim strankama ako proceni da je to oportuno. Stoga, ne bi bilo ni čudno ni neprirodno da dođe i do koalicionog dogovora dveju najjačih stranaka. SPS nema tu vrstu problema, kao što je rekao predsednik Dačić, sa kojim se ja u potpunosti slažem, u smislu naše pozicije na političkoj sceni Srbije. SPS smatra da sa stanovišta razvoja demokratskih odnosa i institucija u državi ne bi bilo dobro da se politički sistem svede na dvopartijski sistem. Razlog je taj što on ne bi ni približno odražavao sve potrebe građana Srbije koje se danas artikulišu kroz veći broj političkih partija.
* Ima li ikakvih novosti u vezi sa rekonstrukcijom Vlade Srbije? Da li je Dačić razgovarao sa ministrima iz SPS?
- Mislim da je Vlada Srbije radila, saglasno uslovima u kojima se nalazila, efikasno i da je donosila odluke koje su bile u cilju što bržeg i lakšeg prevazilaženja ekonomske krize. Imamo pozitivnu stopu rasta, povećanje izvoza i najsnažniji iskorak u okviru evropskih integracija. U tom smislu smatram da ne stoje ocene da Vlada nije bila dovoljno efikasna u rešavanju zadataka koji su pred nju bili postavljeni. Takođe, smatram da su članovi SPS u Vladi Srbije poneli punu odgovornost za poverene im zadatke.
* Da li ipak očekujete rekonstrukciju ili mislite da je neće biti?
- Ne bih želeo da govorim u nečemu u čemu ne učestvujem. Ako bi me neko pitao za savet, rekao bih da je sada vreme da se razgovara i dogovara sa potencijalnim partnerima koji će formirati novu Vladu o organizacionoj strukturi i ključnim potezima buduće vlade. S obzirom da smo u predizbornoj godini upravo su to teme o kojima bi trebalo pričati i koje su prioritetne.
* Šta mislite o uključenju gej aktiviste Borisa Milićevića u GO SPS? Imate li ikakav problem sa tim?
- Lično sam uvek bio protiv svih vrsta diskriminacije. Smatram da postoje neka intimna ljudska opredeljenja u koja politika ne bi trebalo da ulazi. Zaista nemam problema sa osobama različitog seksualnog opredeljenja a mislim da je rukovodstvo SPS u konkretnom slučaju pokazalo da se zaista bori protiv svih vrsta diskriminacije.
Ne osećam se ugroženim
- Nemam razloga da se osećam ugroženim ukoliko dođe do rekonstrukcije Vlade. Zadovoljan sam mnogim stvarima koje sam pokrenuo u sektoru. Zadovoljan sam i ostvarenim rezultatima jer imamo najveću stopu rasta u odnosu na ostale sektore. Stoga nemam razloga da se plašim ili budem nezadovoljan time ukoliko bi vrh koalicije odlučio da sam ja neko ko treba da bude povučen sa mesta ministra. Obično vi odlučujete da li ćete vi biti ministar, sve ostalo ne zavisi od vaše volje.
Kineski kredit ili evropski partner
- Kineski kredit je pominjan kao jedna od mogućnosti finansiranja učešća Srbije u izgradnji nuklearke Belene. Međutim, u slučaju da dođe do učešća Srbije u izgradnji nukelarke i da ono ne bude veliko, ono će se finansirati sopstvenim sredstvima EPS-a. Ako pak to učešće bude veće ići će se ili na kredit Kineza ili na zajednički nastup sa nekom kompanijom iz Evropske unije.
DS poželjniji partner od SNS
- Ako analiziramo rezultate rada aktuelne Vlade Srbije, saradnju koja postoji između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije i temeljna opredeljenja te dve stranke, smatram da je DS poželjniji politički partner socijalista nakon narednih izbora. Takođe, takav je slučaj i na duge staze kada je reč o odnosima SPS i DS. Temeljni principi saradnje naše dve partije su usaglašeni i značajni su za dalju političku stabilnost i razvoj države. (Izvor:Danas / Energyobserver )
------------------------------------------------------------
SRBIJA
LDP: VLAST "LAŽE" I MOSKVU I BRISEL
Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović je zatražio redefinisanje energetskog sporazuma s Rusijom jer je, kako je naveo, politički i energetski štetan po Srbiju.
On je naveo da, zbog postojećeg sporazuma s Rusijom, građani Srbije plaćaju najskuplji gas i naftu u regionu.

Energetski sporazum, prema oceni lidera LDP-a, izaziva stalni "politički antagonizam Srbije i sa Moskvom i sa Briselom".

"Danas smo u poziciji da pre podne lažemo Moskvu, a po podne Brisel, jer međudržavni sporazum obavezuje Srbiju na fiskalne pogodnosti koje smo garantovali Rusima u energetskom sektoru, a Sporazum sa EU insistira na uspostavljanju principa tržišne ekonomije i demontaži monopola", kazao je Jovanović.

Kako je rekao, Rusija ima sva prava da traži materijalnu kompenzaciju i obeštećenje od Srbije.

On je podsetio da je LDP zatražio vanrednu sednicu parlamenta na kojoj bi se raspravljalo o izmenama Zakona o akcizama, a kojim bi se akcize na gorivo i tečni naftni gas smanjile na nivo od pre 1. januara. Na toj sednici bi poslanici razmatrali i redefinisanje energetskog sporazuma sa Rusijom, naveo je Jovanović. Jovanović je naveo da poslanička grupa LDP o tome želi da razgovara u parlamentu na sednici "koja mora biti zakazana pre nego što iz Brisela stigne još jedna packa".

"Ne možemo da žrtvujemo energetsku budućnost i evropsku budućnost tako što ćemo preplaćivati gas i naftu za jalovu podršku u propaloj kosovskoj politici", kazao je Jovanović.

Prema njegovim rečima, građani Srbije sa najnižim platama plaćaju najskuplje namete. "Akcizna politika je paradoksalna. U Mađarskoj je prosečna plata 750 evra, a 15 odsto su manja akcizna opterećenja na naftu i naftne derivate", kazao je Jovanović.(Izvor:Beta)
-------------------------------------------------
SRBIJA
SAVIĆ: I DRUGIMA AKCIZE NISU ISTE
Zemlje regiona imaju različite iznose akciza za različite vrste derivate, kaže stručnjak za energetiku u Privrednoj komori Srbije (PKS) Ljubinko Savić.
On navodi i da su akcize u tim državama niže na naftne derivate koji se koriste u primarnoj proizvodnji i poljoprivredi.

Naši susedi su to regulisali posebnim pravilnicima, pa ako se neki derivat koristi u industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji, akcize su niže na te derivate, a više su na derivate koji su namenjeni širokoj potrošnji, precizirao je Savić.

On je istakao da je bolje imati niže akcize za primarnu proizvodnju i poljoprivredu, jer se tako postiže niža cena finalnog proizvoda, zbog toga što su jeftiniji ulazni troškovi kao što su energenti koji se koriste u proizvodnji, što može pozitivno uticati na privredna kretanja i na inflaciju u zemlji.

Stručnjak PKS-a je naveo da su akcize na naftne derivate u mnogim zemljama preraspoređene i po kvalitetu derivata, tako da su na primer u zemljama EU akcize više na olovne benzine, što su preuzele i zemlje iz našeg okruženja.

Govoreći o liberalizaciji tržišta naftnih derivata, Savić je ocenio da puni efekti liberalizacije ne zavise od akcizne politike, već od ponude i tražnje na tržištu, što znači da li na tržištu ima dovoljno svih vrsta naftnih derivata i da li ima kupaca za njih.

Naftna industrija Srbije (NIS), kako je rekao Ljubinko Savić, je prava naftna kompanija, koja proizvodi, prerađuje i trguje naftom i naftnim derivatima, ima svoju infrastrukturu, ulaže u proizvodnju i zapošljava veliki broj ljudi.

To se može reći i za Lukoil-Beopterol, rekao je on i dodao da je na naftnom tržištu Srbije najveći broj onih koji su došli kako bi uz što manja ulaganja što više zaradili. (Izvor: Tanjug / Energyobserver)
-------------------------------------
SRBIJA
ĆIRIĆ: NE PRODAJEMO EPS I SRBIJAGAS
Elektroprivreda Srbije je veliki i strateški važan sistem i neće biti privatizovana, kaže državni sekretar za privredu i privatizaciju Srbije Nebojša Ćirić. "Privatizacije EPS u mandatu ove vlade neće biti. Ono što smo rekli da je potrebno je unapređivanje i podizanje kapaciteta EPS uz saradnju sa strateškim partnerima', kazao je on na Ekonomskom forumu Juromani u Beču.

Ćirić je naveo da su raspisani tenderi za nove termoelektrane gde će EPS uložiti zemljište i određena prava, a strani investitor će napraviti nove termoelektrane. Kako je istakao, takva saradnja sa strateškim partnerima za EPS je moguća, ali ne i privatizacija u "originalnom smislu".

Ćirić je kazao i da ne veruje da će doći do privatizacije Srbijagasa, pošto se radi se o "osetljivoj oblasti i specifičnoj delatnosti distribucije gasa".

Prema njegovim rečima, realnije je da Srbijagas za određene projekte, kao što je to na primer sa skladištem gasa "Banatski dvor", ulaže zajedno sa strateškim partnerima.

"Kao i u slučaju EPS-a, ne vidim da će doći do pune privatizacije Srbijagasa", kazao je Ćirić.

On je naveo da se u 2011. godini očekuje završetak privatizacije Telekoma Srbije i da se obezbedi odgovarajući strateški partner koji će moći da se izbori sa sve većom konkurencijom i na tržištu Srbije i na tržištu regiona.

Ekonomski forum Juromani o investicijama, finansijama i privredi u centralnoj i istočnoj Evropi, održava se danas i sutra u Beču uz učešće oko 1.000 zvaničnika, investitora, bankara i privrednika iz Evrope.

Glavne teme ovogodišnjeg foruma su fiskalni trendovi i monetarna politika u regionu i procene dokle se stiglo u ekonomskom oporavku. Učesnici Juromani foruma o centralnoj i istočnoj Evropi razmatraće stanje u bankarskom sistemu i trend rast zaduživanja država.(Izvor:Beta / Energyobserver )
--------------------------------------------------------
Rumunija
Vlada reorganizuje preostala neprivatizovana preduzeća
Vlada će izvršiti reorganizaciju preduzeća koja se bave snabdevanjem električnom energijom, Transilvania Nord, Transilvania Sud i Muntenia Nord, koje još uvek nisu privatizovane i ona će činiti jednu profilnu jedinicu, koja će funkcionisati kado filiala kompanije Elektrika.Taj dokument predstavlja nameru države u vezi kompanija koje se nalaze u portfelju Ministarstva ekonomije.
-----------------------------------------
Rumunija
Rumunija bi ponovo mogla postati jedan od glavnih proizvođača gasa u Evropi
Rumunija bi ponovo mogla postati jedan od glavnih proizvođača gasa u Evropi, ukoliko se ispostavi da su tačne procene u vezi potencijala nekonvencionalnih izvora. U procesu formiranja prirodnog gasa, organska materija koja se nalazi u tzv. matičnoj steni transformiše se u gas. To je tradicionalni gas, koji se vadi klasičnom metodom. Gas koji ostaje u matičnim stenam ili na prelazoj ruti naziva se nekonvencionalni gas. Iz ekonomskih razgola, budući da je jeftinije, ali i zbog nedostatka tehnologije, do sada su eksploatisana samo skladišta konvencionalnog gasa – izjavio je Alexandru Patruti, predsednik Nacionalne agencije za mineralne sirovine, u intervjuu za list „Adevarul“.
--------------------------------------------------------
Bugarska
Rudnik Marica Istok tokom ove godine investiraće preko 44 miliona evra.
Rudnik Marica Istok u Radnevu tokom ove godine investiraće preko 44 miliona evra. Investicioni program treba da omogući normalan razvoj rudnika za dobijanje preko 27 miliona tona uglja i za raskrivku od preko 94 miliona kubnih metara zemljane mase. Rudnik uglja Marica Istok je najveći resurs za dobijanje uglja u Bugarskoj. Na njegovoj teritoriji biće izgrađen i pretovarni punkt, kako bi ugalj što brže stizao do termoelektrane AES-Galabovo.
-------------------------------------------
Bugarska
Bulgargaz:Za nas će ruski gas biti jeftiniji
- Nadamo se boljoj naplati dugova. Inače, naplata sa godišnjeg aspekta je dobra i ona je preko 90%, ali mi bismo hteli da se ona poboljša, jer deset procenata na 750 miliona evra nije malo – kaže Dimitrija Gogova, izvršnog direktora državnog preduzeća Bulgargaz. Na pitanje da li su tih 10% dugovanja kod bugarskih toplana, Gogov je odgovorio potvrdo.Toplifikacija Sofija do 14. januara treba u etapama da plati Bulgargazu 45 miliona evra. Do sada je plaćeno preko 15,2 miliona evra. Razduživanje je počelo, da li će biti plaćen i dug za decembar videćemo, mi smo umereni optimisti. Ukoliko nam ne bude plaćeno mi smo onda u velikom problemu. Nećemo imati čime da plaćamo našim snabdevačima. U pregovorima sa Gazpromom trrudićemo se da budu ispoštovani svi ekonomski pokazatelji iz poslednjih 12 godina. Ukoliko se to dogodi možemo imati konačnu nižu cenu.
---------------------------------------------------
Švajcarska/ Brisel traži od Švajcarske da se uključi u energetsko tržište Evropsko unije
Komesar za energetska pitanja u Evropskoj uniji, Ginter Jotinger zatražio je od Švajcarske da se što pre uključi u tržište električne energije.
Jotinger je rekao da Švajcarska može postati jedan od najvažnijih centara za „deponovanje“ električne energije u Evropi, pre svega zbog dobrog geografskog položaja, dobre infrastrukture i zahvaljujući hidroenergetskim kapacitetima.

Konačni dogovor između Evropske unije i Švajcarske očekuje se da bude postignut sredinom 2011. godine.

Bugarska /Afera sa prisluškivanjem premijera Borisova
Premijer Bugarske Bojko Borisov izložen je skandalu koji je izbio u Bugarskoj nakon objavljivanja transkripta prisluškivanih razgovora visokih zvaničnika. Objavljeno je da je on kazao da je potrebno da se jedan kontroverzni biznismen "zaštiti" od carinske kontrole, preneo je bugarski Dnevnik, partner mreže EurActiv. U toku je istraga o autentičnosti razgovora za koji je Borisov rekao da je montiran, a Evropska komisija je od Bugarske zatražila objašnjenje.
Srbija / Mišljenje Evropske komisije o akcizama ove sedmice
Mišljenje Evropske komisije o dvostrukim akcizama na gorivo trebalo bi u Beograd da stigne tokom narednih nekoliko dana, navode u Delegaciji Evropske unije u Beogradu. U Ministarstvu finansija u ponedeljak (17. januara) su najavili da će naredne korake preduzimati u dogovoru sa Briselom. LDP podneo predlog Skupštini za vraćanje akciza na nivo iz 2010. Kako je EurActivu rečeno u Delegaciji, zahtev srpskih vlasti za mišljenjem o akcizama poslat je u Brisel, a mišljenje o tome da li su akcize koje se primenjuju u Srbiji od 1. januara u skladu sa evropskim tandardima i Prelaznim trgovinskim sporazumom očekuje se pre kraja ove sedmice. Mišljenje će nakon prispeća biti objavljeno, navode u Delegaciji.
-------------------------------------------------------
ALBANIJA
NOVI DALEKOVOD VALONA-SARANDA
Predstavnici albanskog energetskog sektora saopštili su plan o izgradnji dalekovoda između albanskih gradova Valona-Saranda. Realizacijom ovog projekta treba da se poboljša snabdevanje sa električnom energijom u priobalnoj zoni, koja postaje turistički veoma atraktivna. Ova zona već nekoliko dana se suočava sa prekidima u snabdevanju zbog remonata na elektrodistributivnoj mreži.
Iz kompanije su saopštili da su u toku susreti sa građanima, kojima se objašnjava uticaj dalekovoda na životnu sredinu pre no što počne njegova realizacija.
Projekat podrazumeva izgradnju 110-kilovotnog dalekovoda od sela Babica kod Valone do Sarande. Ovim projektom treba da se smanji i procenat tehničkih gubitaka u mreži, koji je sada veoma visok.
-------------------
ALBANIJA
KESH POČEO UBRZANO DA VRAĆA KREDITE
Albanska elektroprivredna korporacija (KESH) saopštila je rezultate poslovanja u 2010. godini.
Engjel Zeqo je generalni direktor KESH-a. On je izjavio da je KESH postigao istorijski rekord u proizvodnji električne energije. Rekord je postignut zahvaljujući uspešnom radu hidrocentrala na kaskadi reke Drim.
Zeqo se osvrnuo i na finansijske rezultate korporacije.
- Zahvaljujući prihodima od prodaje električne energije uspeli smo znatno da poboljšamo finansije korporacije, koja je tokom 2010. godine uspela da isplati veliki deo kredita, koji je uzimala u 2007. i 2008. godini. Prošle godine ostvarili smo prihod od 200 miliona evra i imamo profit od 120 miliona evra. Od tog novca vratili smo 110 miliona evra kredita i treba da vratimo još 65 miliona evra kredita – rekao je Zeqo.
Inače, ovih dana KESH pored razloga za slavlje ima i razloge za ljutnju. Naime, ta kompanije je morala da popusti pred Regulatornim zavodom za energetiku (ERE). Regulator je svojom odlukom prinudio KESH da sadašnju cenu po kojoj prodaje struju ČEZ-u Albanija smanji za 0,55 leka po kwh, kako bi se izbeglo poskupljenje struje za albanska domaćinstva i privredu. Na ovaj način prihodi ČEZ-a će biti smanjeni za 3-4 milijardi leka na godišnjem nivou. Od ovakve odluke regulatora profitiraće samo ČEZ Albanija. KESH se žalio na odluku regulatora, ali ona je odbijena, što znači da neće imati mogućnosti da traže kompenzaciju gubitaka. Predstavnike KESH-a ne napušta optimizam jer se nadaju da će 2011. godina biti još bolja sa hidrološkog aspekta i da će hidroelektrane raditi još bolje.
-----------------------
ALBANIJA:
SVETSKA BANKA PODRŽALA ALBANSKU ENERGETIKU SA 22 MILIONA
Ministar Ekonomije, trgovine i energetike Ilir Meta se sastao s Direktorkom Svetske Banke (SB), gospođom Ngozi Okonjo-Iweala koja je u zvaničnoj poseti Albaniji, prenose mediji u Tirani.
Ministar Meta se zahvalio SB-u za pomoč razvoju glavnih sektora ekonomije Albanije, kao što su energetika, infrastruktura, poljoprivreda, itd.
S druge strane, gospođa Okonjo-Iweala je pohvalila rezultate albanske ekonomije proteklih godina, izražavajuči optimizam da če se partnerstvo s Albanijom pojačati u budučnosti.
Inače, Okonjo-Iweala je u sastanku s albanskim premijerom, Salji Berišom potvrdila da če SB pomoči Albaniji s 22 miliona dolara za poboljšanje sigurnosti brana.
------------------------------------------------
ALBANIJA
PREMIJER BERIŠA PRIHVATIO PROMENE U NJEGOVOM KABINETU
Posle korupcionaškog skandala sa sada već bivšim vicepremijerom i ministrom za ekonomiju i energetiku Ilirom Metom došlo je do promena u sastavu kabineta premijera Salija Beriše. On je prihvatio predloge koalicionog partnera Pokreta za socijalističku integraciju. Prema ovim predlozima za vicepremijera je postavljen Edmond Hadzinasto, a na mesto ministra za ekonomiju i energetiku postavljen je Nasip Nacho, aktuelni potpredsednik albanskog parlamenta. Premijer je prihvatio predloge i poslao ih albanskom predsedniku Bamiru Topiju.
Posle emitovanja TV snimka u trajanju od 10 minuta na najgledanijoj albanskoj televiziji Top-channel, na kome se vidi kako Ilir Meta ubeđuje tadašnjeg ministra energetike Dritana Priftija da prihvati proviziju od 700 hiljada evra i da obezbedi dozvole jednoj stranoj kompaniji za koncesioniranje hidroelektrana, došlo je do pravog haosa u Albaniji.
Ilir Meta prvobitno je negirao da će podneti ostavku na funkcije vicepremijera i ministra za ekonomiju i energetiku. Ali u petak je ipak podneo prvo ostavku na vicepremijersku funkciju, a dva sata kasnije istog dana je podneo ostavku i na ministarsku funkciju.
- Podneo sam ostavku zato što smatram da nije dovoljno otkazivanje od poslaničkog imuniteta za suočavanje sa pravdom. Jednostavno sam zaključio da treba da se odreknem i svih funkcija u vladi i da se pred sudom pojavim kao slobodan građanin – izjavio je Ilir Meta.
Sa novim predlozima za funkcije na kojima je bio Meta, Pokret za socijalističke integracije je prekinuo medijske spekulacije da će se sa ostavkom Ilira Mete raspasti i vladina koalicija.
----------------
ALBANIJA
ITALIJANI ODSTRANJUJU DEFEKT U TE VALONA
Odiseja elektrane Valona se nastavlja. Taj objekat je trebao da bude pušten u maju prošle godine, ali prilikom probnog rada primećeni su defekti u instalacijama za hlađenje vode i isticanju korišćene nafte. Italijani koji su gradili ovu elektranu su priznali defekt i prihvatili su da ga otklone bez finansijske nadoknade.
Elektrana Valona je izgrađena novcem Svetske banke. Taj objekat ima instalisanu snagu od 97 MW i treba da pruža sigurnost albanskom elektroenergetskom sistemu kada u toj zemlji vladaju suše.
Podsetimo, Albanija je 100% zavisna od vremenskih uslova, jer se njena energetika zasniva pretežno na hidroelektranama. Kada nema suša ta činjenica joj je prednost jer omogućava proizvodnju jeftine električne energije iz hidrokapaciteta, ali kada je suša onda je prinuđena da uvozi električnu energiju.
BIH
ELEKTROENERGETIKA
MAĐARI ZAINTERESOVANI ZA STRATEŠKE PROJEKTE EPBIH
Generalni direktor Mađarske elektroprivrede (MVM) Csaba Baji, sa saradnicima, primio je 11. janura, delegaciju Elektroprivrede BiH, koju predvodi generalni direktor Amer Jerlagić, a koja se nalazi u posjeti
Mađarskoj, novopredsjedavajućoj državi Evropske unije. Razgovarano je o kapitalnim investicionim projektima EPBiH, naročito o projektima izgradnje teroelektrana. Tom prilikom predstavnici MVM-a, kompanije u 100 procentnom državnom vlasništvu, iskazali su svoj interes za ove i druge projekte EPBiH s obzirom da Mađarska nije u mogućnosti da sama obezbijedi neophodne, dovoljne količine električne energije koju, u značajnoj mjeri, nabavlja od zemalja iz
okruženja.
Prezentacija investicionih projekata EPBiH izazvala je veliki interes kod domaćina te je zaključeno da se ispitaju sve mogućnosti učešća Mađarske elektroprivrede u njihovoj realizaciji o čemu će, konkretnije, biti govora prilikom
skorog, dogovorenog, dolaska delegacije MVM, na čelu sa generalnim direktorom, u posjetu EPBiH.
------------------------------------------------------------
BOSNA I HERCEGOVINA
GASNA PRIVREDA
BH-GAS: SMANJENA UPLATA GASA OD SVIH POTROŠAČA
Kompanija BH-Gas upozorila je danas da je u mjesecu januaru uočen trend iznimno smanjenih uplata od svih potrošača prema BH-Gasu.
Budući da nema naznaka poboljšanja ove situacije, iz BH-Gasa navode da takav pristup može rezultirati samo jednim - odgađanjem uplata prema ino partnerima.
BH-Gas u potpunosti razumije poziciju svih potrošača - korisnika prirodnog gasa, ali isto tako potrošači moraju uvažiti činjenicu da ih je BH-Gas subvencionirao u 2010. godini u iznosu od 3,4 miliona KM pokrivajući razliku između nabavne cijene, koja je bila veća u poređenju sa prodajnom, te da su na taj način svi potrošači imali preferencijalni položaj, saopćeno je iz te kompanije.
Iz BH- Gasa navode da prema važećoj dinamici uplata, imaju potpuno pravo da obustave isporuke prema svim distributivnim potrošačima, ali da se u ovom trenutku na taj korak neće odlučiti.
BH-Gas istovremeno apelira na sve potrošače da izmiruju svoje obaveze, kako opet ne bi došao u situaciju da u februaru ili martu ograničava isporuke prirodnog gasa ili čak obustavlja isporuke prema određenim distributivnim kompanijama.
BH-Gas će sistem redovnog izmirenja obaveza prema ino parterima nastojati nastaviti i u narednom periodu, te ponavlja da sve zavisi od uplata distributivnih potrošača, pritom posebno misli na Sarajevogas, kao najvećeg distributivnog potrošača u BiH.
-----------------------------------------------------
BUGARSKA
CENE GORIVA ĆE RASTI U CELOJ EVROPI
Andrej Delčev je predsednik Bugarske naftne i gasne asocijacije. Gostujući na sofijskom radiju Darik on je izjavio da će tendencija poskupljenja benzina i prirodnog gasa biti prisutna u celoj Evropskoj uniji.
Delčev je izjavio sledeće:
- Na cenu goriva utiče mnogo faktora, tržišnih i netržišnih. Tržišni su povezani sa ponudom i potražnjom, a netržišni sa porezima i drugim dažbinama koje nalaže budžet svake zemlje. Ja bih se osvrnuo prvo na ekonomske faktore. Ekonomija je krenula na bolje, evropska i svetska. To utiče na međunarodnu cenu goriva, pre svega na sirovu naftu, a zatim i na cenu naftnih derivata. Najnormalnije je kada ekonomija ima pozitivne trendove da rastu cene i obrnuto. Kada imamo negativne ekonomske trendove cene padaju, a to smo videli tokom poslednje svetske ekonomske krize. Tada je došlo do velikog pada cena, kakav se ne pamti u poslednjih 10 godina.
Na cenu goriva u Bugarskoj veoma veliki uticaj ima akcizna politika, kao i druge dažbine vezane za ekologiju. Zato smatram da ovo poslednje poskupljenje goriva za svega nekoliko stotinki nije realno. Zato očekujem dalji rast cene goriva na srednjeročnom i dugoročnom planu – ocenio je Andrej Delčev.
---------------------
TE MARICA ISTOK 2 SA REKORDOM U PROIZVODNJI STRUJE
TE Marica Istok 2 postavila je novi rekord u proizvodnji električne energije, saopštila je ta kompanija.
Tokom cele 2010. godine ova termoelektrana je radila sa sedam od osam energoblokova koliko ima ukupno.

Proizvedeno je 8 341 311 MW/h, što je za 1,2% više u odnosu na 2009. godinu. Ta termoelektrana u elektroenergetski sistem je unela za 0,4% više električne energije, a za svoje potrebe iskoristila je 13,98%. Inače, tokom prošle godine TE Marica Istok je pustila u rad i rehabilitovani blok broj 4. Ova modernizacija je deo projekta Rehabilitacija blokova od 1-4, izgradnju instalacija za prečišćavanje u blokovima 1, 2, 3 i 4 i povećanje snage blokova 5 i 6 koje je započelo 24. decembra 2009. godine.
------------------------
U ENERGETICI MNOGO OBEĆANJA, MALO AKTIVNOSTI!?
- U 2010. godini vladin kabinet je samo opipavao teren u energetici, bez napretka u energetskim projektima, kao ni bez aktivnosti u restruktuiranju državnih preduzeća. Ušli smo u drugu godinu vlasti kabineta Bojka Borisova sa istim obećanjima koje je davala prethodna. A prethodna trojna koalicija je obećavala gašenje Bugarskog energetskog holdinga (BEH) i mastodonti u njegovoj strukturi da dobiju novi i transparentniji način upravljanja. To se nije dogodilo i odloženo je za 2011. godinu. Nije ispunjeno ni obećanje da će manjinski delovi iz državnih kompanija biti ponuđeni na Bugarskoj berzi kapitala. Vlada je jedino malo pokrenula projekat Južni potok, jer je potpisala sa Rusijom mapu razvoja tog projekta. Na istom mestu je i naftovod Burgas-Aleksandropolis, navodno zato što se čeka na ekološku ocenu o njegovom uticaju na životnu sredinu. NE Belene je takođe projekat sa mnogo više pitanja nego odgovora – komentariše sofijski radio Darik, postavljajući pitanje šta će kabinet raditi u 2011. godini.
- Mnogo toga treba da se završi u bugarskoj energetici tokom 2011. godine. Mnogi zadaci koji su trebali da budu ispunjeni su odloženi za 2011. godinu. I čekamo da ih realizujemo ove godine – kaže bugarski premijer Bojko Borisov.
Inače, već nekoliko meseci u Bugarskoj kruži sledeća anegdota:
- Pitaju premijera zašto je cena gasa toliko visoka i to u situaciji kada Rusija tvrdi da nam daje dobru cenu. Borisov odgovara: Naredio sam mojim ekspertima da to provere, ali ipak smo samo godinu dana na vlasti, dajte nam još 100 dana – odgovorio je Borisov.

Međutim, realnost je počela da uznemirava Bugare jer se razlikuje od pomenute anegdote. Tako, prošlog leta od visoke cene ruskog gasa na bugarsko tržištu iznenadio se čak i vicepremijer Rusije Viktor Zubkov. Tokom poslednjih pregovora sa Rusima, Bugari su dobili jeftiniji ruski gas, ali u suštini za bugarske potrošače to smanjenje je od svega 1%. Bugarski ministar ekonomije i energetike Trajčo Trajkov je međutim i dalje optimista.
Prošle godine premijer se bavio i cenom električne energije. Kaže da je nerealno visoka i obećao je smanjenje. Tada je Borisov izjavio sledeće:
- Ne vidim nikakvu logiku u činjenici da kupujem električnu energiju za 137 leva ili za 126 leva kada ga nuklearka Kozloduj prodaje po 66 leva – izjavio je premijer Borisov. I posle velike medijske halabuke i kontrole Službe državne bezbednosti u ofisima vlasnika elektrodistributivnih preduzeća, dogodilo se to da ne samo što električna energija nije pojeftinila, čak je i poskupela.
U sferi želja je i potraga za velikim evropskim investitorima u NE Belene, a vladin kabinet je pripretio da taj projekat neće biti produžen bez takvih investitora.
- Dobili smo dva evropska suinvestitora u NE Belene, ali svaka od njih neće da ulaže više od 1% i tako se Bugarska našla na istoj startnoj poziciji od koje je krenula – nuklearkom da upravljaju Bugarska i Rusija. I tada je traženje velikog evropskog investitora odloženo za 2011. godinu. Kao prazno obećanje pokazalo se i prestruktuiranje BEH-a, kao i priprema energetske strategije – konstatuje radio Darik.
O propustima vlasti u energetskoj sferi prošle godine, za radio Darik govorili su Ivan Hinovski, predsednik Bugarskog energetskog foruma i Konstantin Stamenov, predsednik Bugarske federacije industrijskih potrošača energije.
- Došlo je do kašnjenja u izjašnjavanju na svim pitanjima o projektu NE Belene. Zakasnio je proces prerade Zakona o energetici u kontekstu liberalizacionog paketa Evropske komisije, a on je trebao da bude gotov do kraja prošle godine. A što se tiče cena prirodnog gasa, to pojeftinjenje može da bude i veće, sve zavisi od nas – izjavio je Ivan Hinovski, predsednik Bugarskog energetskog foruma.
- Ja sam očekivao bržu liberalizaciju tržišta električne energije. Bili su obećali čak da ćemo dobiti i berzu električne energije tokom 2011. godine. A ministar Trajkov je čak potencirao da će to biti kraj 2011. godine. Na žalost sada vlasti pričaju neke druge priče, nagoveštavaju varijante o spajanju Nacionalne elektroprivrede Bugarske (NEK), NE Kozloduj i TE Marica Istok 2. Ukoliko se ovo zaista planira to znači da se liberalizacija tržišta električne energije odlaže na duži period i ostaje rizik od male transparentnosti u energetici – objasnio je Konstantin Stamenov, predsednik Bugarske federacije industrijskih potrošača električne energije.
- U 2011. godini biće završena Energetska strategija, koju treba da odobri Parlament. Kada se to dogodi dobićemo i Zakon o energetici, koji će obuhvatati energetski paket Evropske unije, koji liberalizuje ne samo elektroenergetska tržišta već i gasne teme u Evropi. Na kraju ćemo restruktuirati i Bugarski energetski holding, a to će se dogoditi najkasniije do marta – izjavio je Valentin Nikolov, poslanik vladajuće partije Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB).
Prema njegovim rečima, ove godine će konačno biti jasno da li će se graditi NE Belene i čijim parama.
- Do kraja marta konsultant koji je bio izabran za NE Belene će se izjasniti sa ponudom o strukturi finansiranja. To nam je neophodno, a moram da pomenem da još nismo postigli dogovor sa ruskom stranom o konačnoj ceni izgradnji NE Belene. Očekujem da će cena pasti između 5 i 6 milijardi evra – izjavio je Nikolov.
Moguće pojeftinjenje ruskog gasa za bugarske potrošače prema vladajućoj partiji je još izvesno.
- To će zavisi od međusistemskih gasnih veza sa Turskom, Grčkom, Srbijom i Rumunijom. Tada ćemo imati mnogo veće adute pred Rusima, a pritom imamo i njihovo usmeno obećanje ruskog premijera Vladimira Putina da će eliminisati posrednike. Dogovor Overgaza, jednog od posrednika ističe ove godine i već očekujemo da on bude eliminisan, a to će zaista dovesti do smanjenja cene ruskog gasa. Ali šta da vam kažem, prognoze u energetici za ovu godinu su kontradiktorne, cena prirodnog gasa pada, ali cena električne energije raste – objasnio je Nikolov, dodajući da nije optimista po pitanju cene električne energije, jer u nju će biti uključene i subvencije koje u stvari plaćaju svi potrošači. I zato očekujem malo poskupljenje električne energije i malo pojeftinjenje prirodnog gasa – komentariše Nikolov.
-------------------------------------------------
U FABRICI ZA STOČNU HRANU OTKRIVEN RADIOAKTIVNI OLOVNI KONTEJNER
Bugarska policija u jednoj fabrici za stočnu hranu u blizini Asenovgrada otkrila je radioaktivni olovni kontejner koji sadrži cezijum. Kontejner sa cezijumom je težak 190 kg i ima prečnik od 40 cm. Prema saznanjima policije on je u fabriku stigao iz Ukrajine. Inače, još nije poznato kako je radioaktivni kontejner prešao carinsku kontrolu prilikom ulaska u Bugarsku i zašto je duže vreme stajao u fabrici za stočnu hranu.
Cezijum se koristi za izradu fotokatoda za fotografske ćelije, a njegov radionukleid Cezijum-137 se koristi za radioterapiju. U saopštenju policije kaže se da su tri osobe uhapšene zbog sumnje da su oni vlasnici radioaktivnog kontejnera.
Fabrika za stočnu hranu u kojoj je pronađen pomenuti kontejner nalazi se u industrijskoj zoni kod Asenovgrada, koji se nalazi u južnom delu Bugarske.
-----------------------
BUGARSKA NA SPISKU ZEMALJA KOJIMA PRETI BANKROT
Bugarska se našla na listi 20 zemalja kojima preti bankrotstvo. Na toj crnoj listi ona je na 20-om mestu. Pomenutu listu napravila je agencija za merenje rejtinga „Kredit market analizis“ i ona se odnosi na poslednji kvartal prošle godine. Istraživanje obuhvata 65 zemalja u celom svetu. Ta rejting agencija koristi kao osnovu za svoja istraživanja poskupljenje osiguranja državnih hartija od vrednosti, koje su jedan od najboljih pokazatelja u kojoj meri se jedna zemlja nalazi pred rizikom od nemogućnosti da plaća svoja zaduženja. Inače, ostale agencije kao merilo o riziku obično koriste dug i deficit određene zemlje, tačnije uobičajene pokazatelje u Evropskoj uniji.
Prema ovoj agenciji, verovatnoća da se u Bugarskoj pojavi kriza dugova je 16,2%.
- Iako se Bugarska nalazi u prvih 20 zemalja, njena likvidnost se ipak poboljšava – ističe pomenuta rejting agencija.
Na vrhu ove neslavne liste je Grčka. Među evropskim zemljama koje se na pomenutoj listi nalaze među prvih deset su Irska na trećem mestu, Portugalija na četvrtom mestu, i Španija i Mađarska koje zauzimaju sedmo i deveto mesto. Najmanji rizik od bankrotstva ima Norveška, Finska, Švedska, Švajcarska i SAD.
----------------------
BUGARSKA / ENERGETIKA
E.ON BUGARSKA HOĆE DA DRŽAVA OSTANE MANJINSKI AKCIONAR
E.ON Bugarska već nekoliko puta je saopštavao kako nema ništa protiv da bugarska država zadrži svoj manjinski vlasnički udeo od 33% u elektrodistributivnim preduzećima koje je on kupio. Nemci su mišljenja da će se na taj način obezbediti veća transparentnost u delatnostima kompanija. Iz tih razloga E.ON Bugarska neće iskoristiti pravo prednosti da kupi državne akcije kada se one pojave na berzi. E.ON Bugarska je ovaj svoj stav ponovila i na pitanje bugarskog sajta Profit.
Bugarski ministar finansija i principal bugarske berze Simeon Đankov izjavio je prošle nedelje da dugo očekivana prodaja manjinskih državnih paketa u elektrodistributivnim kompanijama može biti realizovana na proleće.
Prema informacijama bugarskog sajta Profit, na berzi među prvima može se naći i državni paket u E.ON Bugarska.
Na pitanje kako majka firma E.ON Bugarske gleda na perspektivu da ta kompanija državno preduzeće Nemci su odgovorili:
- E.ON je jedna od najvećih privatnih energetskih kompanija, prisutnih na nemačkoj berzi. E.ON AG je jedna od 30 kompanija koja je uključena u glavni indeks akcija – DAX. Znači mi kao deo grupacije E.ON raspolažemo sa ograničenim nohow i iskustvo u upravljanju javnim preduzećima koje ima država nam je korisno i radićemo prema svim evropskim i bugarskim zakonima.
---------------------------
POJEDINE BENZINSKE STANICE JOŠ IZBEGAVAJU PLAĆANJE POREZA
U Bugarskoj ima 2.600 benzinskih stanica. Od njih oko 360 još nije montiralo dopunsku opremu na svojim kasama kako bi se povezali sa Poreskom službom Bugarske. Inače, 1. januara je istekao krajnji rok za montiranje ovih sprava, a Nacionalna agencija za prihode produžila je rok za još 10 dana.
Ova dodatna akcija poreskih službi u kontroli rada bugarskih benzinskih stanica treba da poveća državni budžet za oko 125 miliona evra. Objekti koji ne budu ugradili ovu dodatnu opremu će biti zatvoreni. To je izjavio Krasimir Stefanov, direktor Nacionalne Agencije za prihod.
Bugarska naftna i gasna asocijacija u sastavu ima oko 1.300 benzinskih stanica. Ta asocijacija objedinjuje najveće prodajne lance naftnih derivata u Bugarskoj. To su Luk Oil, Petrol, Šel, OMV, Helenik petroleum i Rompetrol. Te kompanije pokrivaju 70% od bugarskog tržišta goriva na malo.
Preostalih 1.300 benzinskih stanica su u vlasništvu oko 600 firmi, od kojih svaka ima po jednu, dve ili najviše pet benzinskih stanica. Od ovih benzinskih stanica između 25 i 30% je ispunilo naređenje, prenosi sofijski list Dnevnik. Inače, ove benzinske stanice pokrivaju zajedno jedva 5% od prometa goriva u Bugarskoj.
------------------------------------------------------------------------
BUGARSKA / ENERGETIKA
MIMOILAŽENJA OKO PRISTUPA GASNOJ MREŽI
Već postaje jasno da pristup gasnoj mreži neće biti koncipiran na način kako ga je zamislio Bulgartransgaz, operater gasovoda. Svi konkurenti monopoliste Bulgargaza su složni u ovoj oceni. Oni konkurišu Bulgargazu u sektoru snabdevanja industrijskih potrošača prirodnim gasom.
- Nova pravila nisu dovoljno jasna i praktično ne uređuju procedure za pristup mreži Bulgartransgaza – izjavili su predstavnici Bugarske asocijacije Prirodni gas. Dalje se kaže da je neophodno da se uredi procedura za uspostavljanje odnosa između prenosnog preduzeća i korisnika mreže. Tu se pre svega misli na proceduru kako će se najavljivati zahtev za pristup i kako će se vršiti odabir kandidata koji će dobijati pristup mreži. Ovo su izjavili predstavnici Crnomorske tehnološke kompanije prilikom predstavljanja ovog projekta. Prezentaciju je organizovala Državna komisije za regulisanje energetike i vodoprivredne (DKEVR).
Overgaz je ćerka firma Gazproma i ona je jedna od posredničkih kompanija preko kojih bugarski potrošači dobijaju ruski gas. Predstavnici Overgaza zatražili su da se naprave pravila za potrošače, jer u predlogu su samo nabrojana pravila koja su se u praksi pokazala kao neefikasna. Overgaz je prošle godine odbijen od Bulgartransgaza da prenosi ruski gas do bugarskih potrošača, preskačući Bulgargaz.
Deksija je kompanija za trgovinu prirodnim gasom. Njeni predstavnici imali su zamerke na način kako je regulisano korišćenje slobodnog kapaciteta podzemnog skladišta gasa Čiren. Pol Najdenov je predstavnik firme Deksija. On je izjavio sledeće:
- Ja se ne slažem sa predlogom da tokom godine imamo pravo samo jednom da podnosimo zahtev za korišćenje kapaciteta skladišta, jer ispada da takav zahtev možemo podneti samo u periodu od 21. do 28. februara. Faktički imamo pravo samo jednom tokom godine da podnosimo zahtev. Mislim da treba da dobijemo pravo nekoliko puta tokom cele godine u određenim vremenskim periodima da podnosimo zahteve. Smatram da je nedopustivo da Bulgargaz zadrži garancije trgovaca, kada se oni otkažu od prenosa gasa ali zbog krivice operatera, jer operater ne može da udovolji njihovim zahtevima po pitanju količina – kaže Najdenov.
Bulgartransgaz je imao obavezu ova pravila za pristup mreži da izloži regulatoru do 30. marta 2010. godine ali on je to učinio tek u junu, a rasprava po predloženim pravilima održana je tek 11. januara ove godine. Bugarska ima obavezu do kraja marta ove godine da liberalizuje energetsko tržište i da osigura ravnopravni pristup prenosnoj mreži svim učesnicima na tržištu. To je direktiva Evropske unije koju ona mora da ispoštuje. Predsednik regulatorne komisije Angel Semerdžijev je obećao kompanijama da će ozbiljno razmotriti njihove kritike upućene na račun Bulgartransgaza.
Agropolihim je jedna od kompanija koja troši velike količine gasa. Direktor Agropolihima je Vasil Aleksandrov. U izjavi za sofijski list Dnevnik on je rekao sledeće:
- Pravila ima i sada ali problem je u tome što ih Bulgartransgaz ne poštuje nego radi po nekim njegovim uslovima – istakao je Aleksandrov.
- Agropolihim od leta 2009. godine čeka Bugarski energetski holdinga da odobri sporazum o prenosu gasa koji su sklopili Bulgartransgaz i Deksija. Na kraju smo ipak počeli da se snabdevamo iz Deksije bez odobrenog sporazuma, ali zahtev nam je smanjen sa 100 miliona kubika gasa na 40 miliona – objasnio je Aleksandrov.
- Svima vama je jasno da smo mi ćerka firma Bulgartransgaza i da nas interesuje samo ona – prokomentarisao je Rumen Ognjenov iz Bulgartransgaza.
Podsetimo, do izdvajanja Bulgartransgaza iz Bulgargaza je došlo zbog direktiva Evropske unije.
------------------
NAFTOVOD BURGAS-ALEKSANDROPOLIS
KONAČNA ODLUKA SE ODLAŽE IZ EKOLOŠKIH RAZLOGA
- Donošenje konačne odluke o realizaciji projekta naftovoda Burgas-Aleksandropolis se odlaže zbog ispravki u ekooceni – javlja bugarski sajt Medijapool, pozivajući se na Ministarstvo za životnu sredinu bugaske. Nagoveštava se da će se konačna odluka znati sredinom jula 2011. godine. Ranije je bilo planirano da se Ministarstvo za ekologiju izjasni do kraja februara da li odobrava ili ne ekoocenu koju je dostavila firma Transbolkan pajplajn. Ekoocena je bila odbijena već jednom u novembru prošle godine. Tada je Ministarstvo za životnu sredinu objasnilo da ona nije u skladu sa zaštićenom zonom Natura 2000. Naime, predviđeno je da deonica naftovoda Bugras-Aleksandropolis kroz Bugarsku prolazi i na teritoriji zaštićene ekološke zone. Tada je bugarskom odeljku kompanije Transbolkan pajplajn dat rok od dva meseca da poboljša svoju ekoocenu. U stvari Transbolkan je sam zatražio u novembru prošle godine produženje roka za doradu alternativnih varijanti na prvobitni predlog da se tankeri sa sirovom ruskom naftom pretaču na bovama u moru. Tada je ministarstvo produžilo rok sa zahtevom da se tačno navede uticaj na morsku sredinu ukoliko prilikom pretakanja dođe do izlivanja nafte u more. Ekoocena je po drugi put vraćena na doradu. Ako se to dogodi još jedanput o njoj se više neće ni raspravljati.
---------------------------------------------------------------------------------
ČEZ SE SPREMA ZA INVESTICIJE U TE VARNA
ČEZ Bugarska od 2006. godine je vlasnik TE Varna. Prvi blok te termoelektrane je izvađen iz funkcije 1. januara 2010. godine, jer nije odgovarao evropskim ekološkim zahtevima. Drugi blok je zatvoren 1. januara 2011, a na redu je zaustavljanje i trećeg bloka. Vlasnik namerava da spasi ostala tri bloka i trenutno analizira mogućnosti za investicije u ekološke instalacije.
- I ne znamo koliko će koštati. Mi u stvari planiramo za ekoinvesticije oko 100 miliona evra u TE Varna, jer će to produžiti život ta tri bloka do 2023. godine – izjavio je pred novinarima Petar Dokladal, koji je došao na mesto bivšeg direktora ČEZ Bugarska. Inače, Petar Dokladal ima diplomatsku karijeru i bio je ambasador Češke u Sofiji u vreme kada je ČEZ postao vlasnik bugarskih elektrodistribucija u zapadnoj Bugarskoj.
Dokladal je istakao da ČEZ još nije povratio uloženih 206 miliona evra u Bugarsku, jer obećana liberalizacija energetskog tržišta se nije odvijala prema prvobitnom planu.
TE Varna ima i ulogu hladne rezerve što znači da je obavezna da pruža podršku elektroenergetskom sistemu prilikom velikih opterećenja. Tačnije ona čini 60% od rezervnih kapaciteta Bugarske. Državna komisija za regulisanje energetike i vodoprivrede (DKEVR) je rezervisala značajan deo od struje koju proizvodi TE Varna za regulisano tržište, na kome se struja prodaje po nižim cenama od realnih.
- ČEZ želi da se odredi konkretan režim za rad TE Varna, očekujemo da se organizuju aukcije za električnu energiju i da možemo da je izvozimo – rekao je Dokladal.
Dokladal je dodao da čekaju sporazum sa vladom o pomenutoj ekoinvesticiji od 100 miliona evra u TE Varna.
On je podsetio da imaju podršku Evropske komisije i bugarskih ministarstava da TE Varna radi sa limitiranim režimom, tačnije za regulisano tržište električne energije 20 hiljada sati do završetka ekoloških aktivnosti. Ranije je ČEZ Bugarska pominjao da će na lokaciji tri bloka koji će biti izvađeni iz eksploatacije izgraditi gasnu centralu. Taj projekat je trenutno zamrznut, jer nema garantovanih dugoročnih isporuka prirodnog gasa i još nije jasna cena prirodnog gasa. Ugovori koji imaju sa Gazpromom dva bugarska posrednika i Bulgargaz ističu sukcesivno do kraja 2012. godine, a uslovi o ceni budućih isporuka gasa još nisu poznati jer su pregovori sa Rusima u početnoj fazi. ČEZ očekuje da se rasčiste mnoge stvari kako bi znao kako će se razvijati cena električne energije u narednim godinama i da na osnovu toga donese odluku o investicijama. Ranije je bilo medijskih spekualcija kako ČEZ traži kupca za TE Varna. Dokladal tim povodom kaže da se nikad nije razgovaralo o prodaji TE Varna, već se tražio strateški partner za njen razvoj i dodao da to pitanje trenutno nije na dnevnom redu.
Direktor Dokladal je rekao da čekaju sa vladom da potpišu novi memorandum o stvaranju fonda za investicije u obnovljive izvore energije i podsetio da je reč o starom projektu koji je bio deo privatizacije TE Varna. Tada je ČEZ trebao da investira 40 miliona evra i zajedno sa državom da odlučuje koje projekte da finansira.
Na pitanje da li će ČEZ otkupiti i manjinski državni paket u elektrodistributivnoj mreži, Dokladal je odgovorio da su zadovoljni sa partnerstvom države. On je u stvari stavio do znanja da njegova kompanija, barem javno, ne namerava da postane 100% vlasnik. Isto tako je pomenuo da smatra kako je pametnije da se profit u 2010. godini reinvestira umesto da se dele dividende.
-------------------------------------------

GRČKA
GRČKA SVE BLIŽA BANKROTU
- Ova godina će biti godina duboke recesije za trgovce u Grčkoj – piše list Niki, upozoravajući na opasnost od zatvarnja velikog broja firmi u zemlji.
- Trgovačka preduzeća u Grčkoj nalaze se na raskrsnici, kretanje na tržištu posle praznika je anemično, a sezonsko sniženje roba je poslednja nada za trgovce – piše Niki. Za samo jednu godinu 27 hiljada zaposlenih u trgovini su ostali bez posla a zatvoreno je 27.500 firmi.
Ranije je saopšteno da je zbog prošlogodišnje krize prodaja u Grčkoj smanjena za 30%. Istovremeno 2011. godina započinje sa novim povećanjem cena, jer je početkom godine povećan PDV sa 11 na 13%.
------------------------------------------------------------------------------
IZRAEL ZAINTERESOVAN ZA GRČKU ENERGETIKU
Energetska saradnja između Grčke i Izraela našla se u fokusu intersovanja prilikom posete Grčkoj izraleskog ministra spoljnih poslova Avigdora Liebermana.
Tokom dvodnevne posete Atini krajem prošle nedelje Liberman se susreo sa grčkim predsednikom Karoljasom Papuljasom i sa premijerom Jorgosom Papandreuom.
U razgovoru sa grčkim ministrom odbrane Evangelosom Venizelosom bilo je reči o nastavku programa saradnje na obuci kadra za vazdušne snage.
----------------------------------------------------------------
GRČKA / EVROPSKA UNIJA
Krajem prošle nedelje Evropska Komisija preko Direkcije za konkurenciju, podržala je ravnopravnu trampu termoelektrana Grčke elektroprivrede (PPC) sa drugim evropskim firmama.Reč je o predlogu grčkog Ministarstva za životnu sredinu,energiju i klimatske promene, kako bi se ubrzao proces liberalizacije grčkog tržišta, gde je sada u proizvodnji električne energije dominantna kompanija PPC.Na ovaj način PPC će biti u prilici da snagu domaćih termoelektrana, koje će ustupiti stranim kompanijama, nadomesti kupovinom termoelektrana izvan Grčke, kako već operativnih tako i kapaciteta koji će se tek graditi. Nakon konzultacija, a na temelju komentara i sugestija koje će biti dostavljene Europskoj uniji, sledi novi krug razgovora sa Evropskom Komisijom o zaštiti konkurencije,a zatim i konačno uobličavanje predloga grčke vlade.
Ključni elementi predloženih mjera sa grčke strane su:
U okvirima strukturalnih promena,PPC će preko razmene kapaciteta postati vlasnik termoenergetskih objekata, koji će raditi i posle 2020.godine.Kapaciteti koji će ići u razmenu sa evropskim energetskim kompanijama imaju snagu od 457 MW.Reč je o TE Agios Dimitrios 5,Meliti, Megalopoli 3,Megalopoli 4.Pritom dolazi u obzir eksploatacija ove četiri termoelektrane kao jedna celina,a ne pojedinačno.
U pismu grčke vlade nabrojani su i specifični uslovi koji pojačavaju detalje prava na pristup termoenergetskim kapacitetima.Tako,učesnici u takmičenju za razmenu novih objekata neće imati pravo na veće vlasničko učešće od 40 %.To su pravila za prvi krug razmene,a grčka strana opisuje i rezervna rešenja u slučaju da se ugovor o razmeni ne ostvari.

Na određeno vreme PPC putem trampe stiče pravo da raspolaže i inostranim kapacitetima koji će raditi do 2020.Njihov ukupni kapacitet iznosi 1043 MW, i oni mogu odmah da se razmene u vlasništvu ne većem od 40%.U ovu grupu objekata, koje bi PPC trampio za objekte drugih evropskih kompanija spadaju TE Agios Dimitrios 3, TE Agios Dimitrios 4, TE Agios Dimitrios 5, TE Amindeo 1, TE Amindeo 2,TE Kardja 1, TE Kardja 2,TE Kardja 3, i TE Kardja 4. U slučaju da se zakasni sa vađenjem pomenutih objekata iz ekspoatacije, tada nosilac prava na njihovo korišćenje automatski ga produžava do novog datuma prestanka rada,ali samo za sve pomenute objekte u paketu.U slučaju hitnosti, za ove objeke može da se zanemari princip trampe, odnosno dolazi u obzir i klasična prodaja.
-------------------------------------------------------------------------------
FITCH SMANJIO REJTING GRČKE DO „JUNK“
Rejting Grčke je ponovo smanjen. Agencija za kreditni rejting Fitch je smanjila rejting te zemlje do „junk“, znači ispod investicionog nivoa. To govori o rezervama da će ta zemlja uspeti da se izvuče iz dužničke krize – javio je Rojters.
Rejting zemlje je smanjen sa BBB-c na BB+ i to govori o negativnoj perspektivi, odnosno o mogućnosti o daljem smanjenju rejtinga, ukoliko ta ekonomija ne pokaže znake oporavka. Na ovaj način grčke obligacije imaju rejting ispod investicionog nivoa od tri najveće svetske kreditne agencije.
Iako su ekonomske i fiskalne performanse Grčke premašile očekivanja na mnogo načina, veliki javni dug čini fiskalnu solventnost zemlje veoma ranjivom na udare, navodi se u saopštenju agencije Fitch. Iz Fitch-a ističu da je cilj Grčke da se vrati na međunarodno tržište kredita iako je okružena visokim stepenom neizvesnosti.
----------------
HRVATSKA
CENE ENERGENATA I PRIVREDNA KRETANJA
Rast cijena na svjetskom tržištu posljednjih se mjeseci prelio i na Hrvatsku, gdje su i inače cijene hrane paprene i dostižu 93 posto europskog prosjeka. Tako su kod nas već poskupjeli kruh, voće, povrće, konditorski proizvodi, kava, šećer, pšenica i ulje, a ima najava da će uskoro poskupjeti i mlijeko. Za razliku od 2010. koju karakterizira ispodprosječna inflacija s porastom cijena tek 1,1 posto, Hrvatska narodna banka (HNB) procjenjuje da će zbog prelijevanja svjetskih cijena ove godine inflacija ubrzati na prosječnih 2,5 posto. U situaciji kada padaju i plaće i zaposlenost, to će svakako biti novi udar na standard građana.
Plaća je ove godine realno pala između 3 i 4 posto, a standard je opterećen velikim izdacima stanovništva za kredite te sužavanjem ostalih prava: uvođenjem dopunskog zdravstvenog, ukidanjem olakšica za prijevoz, školarinama i slično. HNB je procijenio prosječni rast cijena od 2,5 posto uz pretpostavku da se druge cijene energenata (struja ili grijanje) neće povećavati, za što nema jamstva da se neće dogoditi. Jasminko Umičević, vlasnik Oil&Gas Consultinga, kaže da je sadašnja cijena sirove nafte najveća cijena u posljednje tri godine. Gura je i činjenica da je zapad izišao iz recesije, Kina i Indija pak nastavljaju gospodarski rast pa je i potražnja veća.
Zdeslav Šantić, glavni ekonomist Splitske banke, dodaje i to da su na poskupljenje benzina utjecale i više trošarine koje je Vlada podigla lani potkraj kolovoza, a stupile su na snagu od 1. rujna. Tada je trošarina na bezolovne motorne benzine povećana za 25 lipa po litri, sa 1,65 kuna na 1,90 kuna. Zbog činjenice da smo u izbornoj godini, analitičari vjeruju da Vlada ipak neće dopustiti da cijena benzina preskoči 10 kuna ako se takvi pritisci prenesu iz svijeta. Ipak, ove zime očekuje se 10-postotno poskupljenje tog energenta za kućanstva, plin je građanima već lani bio poskupio 20 posto (15 posto prelilo se kućanstvima, 5 posto je subvencionirala Vlada). HEP je struju još lani htio dići 15-ak posto, ali je Vlada odbila taj njihov zahtjev jer su imali rekordnu dobit od milijardu kuna.
- brašno poskupjelo 100 % u godinu dana, s obzirom na rast pšenice, rast će i dalje
- pšenica dva puta skuplja nego krajem 2009.
- kukuruz, soja i uljarice već početkom ove godine 60-70 posto skuplji nego lani
- kruh lani poskupio 5 do 10 posto, s obzirom da cijene pšenice te brašna i dalje rastu, očekuju se nova poskupljenja 5 do 10 posto u ovoj godini, ali zasad nema najava
- ulje poskupjelo i 30 posto krajem godine, cijene uljarica i dalje divljaju na burzama
- kava 5 do 10 posto u prodaji poskupjela, a na burzama zbog špekupanata i 25 posto - očekivanja da će i u ovoj godini poskupjeti najmanje 10 posto
- svinjetina jeftinija 20 posto od četverogodišnjeg prosjeka, iako cijene na svjetskim burzama konstantno rastu
- junetina oko 15 posto niža tržišna cijena nego prosječna cijene 2008. i 2009., s obzirom da se viškovi smanjuju, očekuje se rast cijena u ovoj godini
- mlijeko i mliječni proizvodi - već dvije godine deflacija cijene oko 5 posto, s obzirom na veliki uvoz, ali s obzirom na već započete trendove u svijetu, signali su da će i ti proizvodi poskupjeti kod nas, najmanje 5 posto.
------------------------------------------------------------
HRVATSKA
DUGOVI I PRIVREDNA KRETANJA
DOMAĆE TVRTKE KASNE S OTPLATOM MILIJARDU EURA INOZEMNOG DUGA
Dok su se slovenska poduzeća do kraja listopada 2010. godine u stranim bankama dodatno zadužila za gotovo 300 milijuna eura, dosegnuvši ukupan iznos kredita od 3,79 milijardi eura, hrvatska su privatna poduzeća u prvih osam mjeseci prošle godine zaduživanje u stranim bankama smanjila za 2 posto, na 9,36 milijardi eura ukupnog iznosa kredita. Javna su poduzeća pak usporila stopu rasta zaduživanja u stranim bankama na 15,9 posto pa je ukupan iznos njihovih kredita dosegao 5,28 milijardi eura.
Domaći oporavak
Istodobno je ubrzana stopa rasta kredita domaćih banaka tvrtkama: nakon što su u 2009. porasli manje od dva posto, u prvih osam lanjskih mjeseci porasli su 6,47 posto, na 105,1 milijardu kuna.
Zato što su povećala svoje zaduživanje u stranim bankama, javna su trgovačka društva, prema podacima HNB-a, do kraja kolovoza povećala bruto inozemni dug za 14,8 posto, na 5,94 milijardi eura, a ostala trgovačka društva za 1,33 posto, na 10,63 milijarde eura.
Statistika pokazuje i drastičan rast problema s otplatom glavnice i kamata za inozemni dug: javna su poduzeća u prvih osam mjeseci stvorila 29,5 milijuna eura novih obveza za neplaćenu glavnicu, a ostala poduzeća čak 280,5 milijuna eura. Naime, privatnici su krajem kolovoza imali ukupno 769,5 milijuna eura obveza za neplaćenu glavnicu, što je 57,4 posto više nego krajem 2009., dok su neplaćene obveze javnih poduzeća skočile 75,1 posto, na 68,8 milijuna eura. Kod privatnika je skočio i iznos neplaćene kamate, i to 34,2 posto, na 152,1 milijuna eura. Kad se tome doda neplaćena kamata javnih poduzeća od 3,6 milijuna kuna, ispada da domaća poduzeća imaju 994 milijuna eura neplaćenih dospjelih obveza prema stranim vjerovnicima.
Ekonomski analitičar Damir Novotny kaže da su slovenskim tvrtkama strane banke dostupnije zato što je Slovenija dio eurozone, što utječe na porast njihova zaduživanja u stranim bankama. Dodaje, međutim, da je slovenski bankarski sustav prilično rigidan. Kako su Njemačka i Austrija zbog krize u svoje banke „upumpale“ znatan dodatni kapital, za razliku od Slovenije, banke u tim dvjema zemljama „gladne“ su klijenata i spremnije na rizik pa nude povoljnije kredite. Finance pišu da i povoljniji uvjeti kreditiranja u stranim bankama potiču slovenske tvrtke na podizanje kredita u njima pa je udjel kredita podignutih u stranim bankama u ukupnim kreditima poduzeća narastao sa 10,4 na 11 posto.
Strah od rizika
Hrvatske su se tvrtke pak više zaduživale u stranim bankama. Budući da je HNB domaćim bankama kreditne plasmane bio ograničio na 12 posto, one su klijente upućivale na matične banke u inozemstvu, kaže Novotny. No, otkad je to ograničenje ukinuto, hrvatske se kompanije većinom zadužuju u domaćim bankama, pogotovo mala i srednja poduzeća koja su na njih „osuđena“, a velika se i dalje uglavnom zadužuju u stranim bankama jer su sklonije riziku od domaćih.
Novotny pritom napominje da su domaće banke prije krize dijelile kredite bez prevelikog upravljanja rizicima, a sada ih gotovo i ne daju jer se plaše bilo kakvog rizika, što se mora promijeniti, zaključuje Novotny.
Podaci HNB-a pokazuju da su ostala trgovačka društva u prvih osam lanjskih mjeseci u stranim bankama „uzela“ kratkoročne kredite u iznosu od 181,1 milijun eura, što je 6,7 posto manje nego u prethodnoj godini, ali i da su podignula dugoročne kredite u iznosu od 9,18 milijardi eura, što je samo neznatno manje nego u prethodnoj godini (1,89 posto). Moglo bi se zaključiti da se i kreditno najsposobnije hrvatske tvrtke, poput slovenskih, dugoročno itekako kreditiraju u stranim bankama.
---------------------------------------------
KOSOVO
EKSPERTI SE PROTIVE SUBVENCIONISANJU KEK-a
Subvencioncionisanju Kosovske energetske korporacije (KEK) od posle rata naovamo novcem iz budžeta Kosova je došao kraj. To tvrde eksperti ekonomije, prema kojima, time kosovski građani plačaju dva puta za potrošenu električnu energiju.
Prema pisanju portala Telegrafi iako je KEK iz budžeta Kosova primio subvenciju od 124 miliona evra snabdevanje električnom enerijom još nije stabilno. S druge strane, zvaničnici KEK-a tvrde da če i ove godine tražiti subvencije od vlade.
Sekretar Privredne komore Kosova, Berat Rukiči tvrdi da KEK nije uspeo stabilizirati snabdevanje električnom energijom uprkos budžetskim subvencijama za kapitalne investicije.
Prema njegovim rečima, jedini izlaz iz postoječe situacije je delimična ili potpuna privatizacija korporacije koja bi imala pozitivan uticaj u povečanju perfomanse i istovremeno bi doprinela smanjenju budžetske tereta ove kompanije na budžet Kosova.
Inače, dug potrošača prema KEK-u trenutno premašuje cifru od 350 miliona evra. (Izvor: EnergzObserver/Telegrafi).
----------------------------------------------------
MAKEDONIJA
PONOVO SUBVENCIJE ZA KUPCE SOLARNIH KOLEKTORA
Posle jednogodišnje pauze, Ministarstvo za ekonomiju ponovo subvencionira sa 300 evra građane, koji će kupiti i ugraditi u svoje domove sunčeve kolektore. Ova akcija je bila okaraterisana kao jedna od najuspešnijih u Makedoniji, jer je izazvala veliki interes kod građana. Inače, prošle godine zbog recesije subvencije su bile ukinute.
- Za 2011. godinu predviđeno je 6 miliona denara sa kojima će se pomoći građanima da kupe i ugrađuju kolektore. Akcija treba da obuhvati oko 300 porodica. Trenutno su u pripremi uslovi javnog oglasa ko će moći da konkuriše a ko ne za dobijanje ove subvencije – izjavila je Selvet Baruti, portparolka u makedonskom Ministarstvu za ekonomiju. Ona je potvrdila da postoji veoma veliki interes. Dodala je da će u 2011. biti odobreno 6 miliona denara, a 2009. godine su iznosile 9 miliona denara.
EU je već naložila svojim članicama i zemljama kandidatima za članstvo da do 2020. godine 20% od svojih potreba obezbeđuju energiju iz obnovljivih izvora energije. Makedonski eksperti su pozdravili ovu vladinu odluku, ali su zatražili da se ona proširi i na druge izvore obnovljive energije.
- Treba uključiti i druge izvore energije. Na ovakav način je obespravljena geotermalna energija, a pritom korišćenjem geotermalnih toplotnih pumpi može da se dobije i veći koeficijenat iskorišćavanja energije – kaže Konstantin Dimitrov iz Centra za energetsku efikasnost. Iz te nevladine organizacije zahtevaju i veću edukaciju privrednih subjekata za korišćenje povoljnih kreditnih linija od međunarodnih institucija. Kažu da je jedan uloženi denar u energetskoj efikasnosti isto kao da si uložio dva ili tri denara u proizvodnji energije.
Kompanije koje se bave ugradnjom sunčanih kolektora predlažu i dodelu subvencija svim građanima koji će se javiti na konkurs, a ne samo prvih 500 koji se jave, a tako je bilo do sada. Prosečna cena koštanja jednog sunčanog solarnog kolektorskog sistema za jedno domaćinstvo iznosi 650 evra, a to je investicija koja se vraća preko smanjenja računa za električnu energiju.

- Ukoliko 500 hiljada domaćinstava u Makedoniji ugradi solarne kolektore na godišnjem nivou bi se uštedelo 97 miliona evra. Havaji su prva država u svetu gde je zakonom regulisano iskorišćavanje sunčeve energije i svaki novoizgrađeni stan mora da ima solarni kolektor. U Izraelu 90% stanova ima ovakve sisteme.
--------------------
MAKEDONIJA
MULTINACIONALNE KOMPANIJE KUPUJU MAKEDONSKE FABRIKE
Velike multinacionalne kompanije krajem prošle godine skoro medijski neprimetno su kupile dve fabrike i jedan kazino-hotel u Makedoniji. Reč je o kompanijama iz Holandije, Švajcarske, Austrije i SAD. Kupovinom postojećih firmi ili direktnom kupovinom proizvodnih kapaciteta te kompanije su stekle vlasništvo nad fabrikom za proizvodnju kalcijum-karbonata i nad fabrikom za proizvodnju konzervi za hranu.
Naime, multinacionalna kompanija Silgan holdins sa sedištem u SAD je nedavno objavila da kupuje biznis za proizvodnju konzervi za hranu austrijske kompanije Vogel i Nut. Ta austrijska kompanija ima 12 fabrika za proizvodnju konzervi u Evropi, a jedna od njih je locirana u Makedoniji. Silgan holdins je već najavio da će platiti 250 miliona evra kako bi otkupio fabrike austrijske kompanije.
Švajcarska kompanija Omja je od makedonske firme IGM Vratnica kupila fabriku za proizvodnju kalcijum-karbonata u selu Vizinbegovo.
Kompanija Omja je holding koji je već osnovao preko 100 preduzeća u 50 zemalja, a njena osnovna delatnost je proizvodnja i prodaja industrijskih minerala.
Krajem prošle godine došlo je do promene i vlasnika kazina-hotela Flamingo. Holandska firma Flamingo participejšn BV i austrijska firma GL i A su kupili udele u makedonskoj firmi Makoten, koja rukovodi sa kazino-hotelom Flamingo u Đevđeliji. Flamingo hotel je jedan od najluksuznijih kazina u Makedoniji.
---------------------
MAKEDONIJA / PRIVREDNA KRETANJA
KAKVU GODINU OČEKUJE MAKEDONSKA BERZA?
- Berza će oživeti samo ako se vrate inostrani investitori. Za oporavak makedonskog tržišta hartija od vrednosti i u 2011. godini biće ključan epilog procesa evroatlanskih integracija Makedonije – ocenio je Ivan Šteriev, direktor Makedonske berze.

Minula 2010. godina je bila izuzetno teška berzanska godina, a prvi znaci kakva će biti 2011. godina pojaviće se na proleće.
- Mi očekujemo da kraj prvog kvartala bude veoma senzitivan tajming, i to ne samo zato što se saopštavaju revidirani rezultati makedonskih kompanija u to vreme. Tada se pojavljuju i izveštaji investitora koji kreiraju potražnju, i to ne samo domaćih već i inostranih. Oni tada sumiraju njihove rezultate i tada donose odluke gde će usmeriti svoja sredstva u narednom periodu – izjavio je Ivan Šteriev.
U 2010. godini na berzi je istrgovano oko 92 miliona evra, što je pad prometa u odnosu na 2009. godinu za 16%, ili za 70% u odnosu na 2007. godinu, koja je bila berzanski bum.
Samo pre nekoliko godina Berza je bila top tema u razgovorima u svim krugovima. A danas nju niko i ne pominje. Vrednost akcija je podcenjena, a njihova cena je na nivou od pre pola decenije.
Brokeri kažu da novca ima i pored krize, ali da su investitori uzdržani.
- Investitori su uzdržani posle prevelikog pada u 2007, 2008. i 2009. godini. Nestala je euforija koju su imali na početku i kada su ulazili u transakcije sa nekim hartijama od vrednosti, i to ih je sada odvelo u preveliku uzdržanost – kaže Jovanče Taskovski, broker u firmi Inovo.
Kakva će biti ovogodišnja berzanska kretanja zavisiće od psihološkog faktora.
- Psihološki faktor je ta euforija, taj životinjski instinkt kod ljudi koji žele u jednom trenutku po sopstvenom nahođenju da procene rizik manjim, a danas su očito mišljenja da je rizik investiranja prevelik – kažu analitičari.
Ekonomska kriza u svetu je okončana, ali oporavak ide sporo.
- Inostrane berze su dosta porasle, povratile su deo njihovih minusa koje su imali u 2007. i 2008. godini i mi generalno posmatrano smo u velikom zaostatku u odnosu na region, ali sa druge strane to je i šansa da se sada investira, da se kupuju jeftinije hartije, jeftinije akcije – izjavio je Aleksandar Manev iz brokerske kuće Ilirka.
Da bi makedonsko berzansko tržište postalo atraktivnije potrebno je da se poveća ponuda.
U Evropi građani sve više ulažu u investicione fondove. Preko njih kupuju akcije, zlato, obveznice. U Makedoniji ulaganje u fondove je još minimalno, iako samo preko njih građani mogu da kupe akcije svuda u svetu.
------------------
MAKEDONIJA
SVETSKA BANKA PODRŽAĆE KAPITALNE PROJEKTE
Po 50 miliona evra u kreditima Makedonija će godišnje uzimati od Svetske banke. Ova kreditna sredstva biće pre svega za ispomoć budžetu i za kapitalne projekte.
Ta međunarodna finansijska institucija u stvari pomaže razvoj strategije za borbu protiv ogromnog siromaštva u Makedoniji.
Visoki predstavnik Svetske banke bio je u Skoplju i na terenu je razmatrao sprovođenje reformi i čak je uputio pohvale na adresu vladinog kabineta.
- Predviđena su kreditna sredstva za budžetsku podršku tokom ove godine, ali ima i sredstva za regionalne projekte za osiguranje od prirodnih nepogoda i drugih katastrofa, a predviđena je i podrška za realizaciju projekta u energetskom sektoru – izjavio je Zoran Stavrevski, ministar finansija.
- Fokus našeg programa je upravo smanjenje siromaštva i kako da se omogući okruženju da podstiče smanjenje siromaštva. To se postiže otvaranjem novih radnih mesta, zato što svi koji traže posao i koji imaju posao sebi omogućuju ne samo egzistenciju već i nadogradnju – kaže Ngozi Okondžo Iveala, izvršna direktorka Svetske banke.
--------------------
MAKEDONIJA
OPASNA RUDNA JALOVINA POSTALA KAPITALNA INVESTICIJA?!
Na terenu rudnika bakra Bučim u Radovišu nalazi se gomila opasnog otpada. Zaposleni sada očekuju da on donosi gomilu para. U blizini rudnika gradi se fabrika koja će prerađivati tu jalovinu. Procene govore da u jalovini ima preko 100 hiljada tona bakra. Novom tehnologijom koja se zove luženje ona može da se iskoristi. Zaposleni smatraju da će imati višestruku korist: ekstra-prihod, rešenje ekološkog problema i otvaranje novih radnih mesta.
- Ova investicija iznosi 9 miliona evra i već je započeta njena realizacija. Oprema je naručena i očekujemo da stigne do kraja avgusta. U prvo vreme prerađivaće se oksidna bakarna ruda luženjem i elektrolizom i tako će se dobijati katodni bakar, koji će se prodavati kao gotov proizvod. Fabrika će imati zatvoreni ciklus i neće biti otpuštanja otpadnih voda iz kruga objekta – izjavio je Nikolajčo Nikolov, direktor Bučima i predsednik Makedonske asocijacije za rudarstvo.
- Preradom jalovine na godišnjem nivou se dobija 3 hiljade tona bakra sa čistoćom od 99,9%. Procene su da se na području rudnika u proteklih 30 godina nataložila jalovina od 130 miliona tona – kaže Nikolov.
- Preliminarne analize govore da od nje mogu da se dobiju 70 hiljada tona čistog bakra koji može da se eksploatiše u naredne dve decenije – kažu eksperti.
Cena bakra u poslednjoj godini doživela je fantastičan skok na svetskoj berzi metala. Dostigla je 9 hiljada dolara po toni, što je tri puta više od pre nekoliko godina. To je značajno povećalo interes investitora za otkrivanje novih nalazišta, kao i za iskorišćenje bukvalno svakog grama bakra na postojećim kapacitetima.
Američka kompanija Felps dodž već je najavila otvaranje rudnika bakra u strumičkom selu Ilovica.
Sa skokom cena na berzi porasle su i cene koncesija. Sada one iznose 2% od vrednosti metala, a to donosi prihod opštinskim vlastima ali i državi.
--------------------
MAKEDONIJA
OBNOVLJA SE TETOVSKI DALEKOVOD
- Radovi na obnovi dalekovoda Gostivar-Tetovo privode se kraju. Zamena starih stubova eliminiše rizik od ispada dalekovoda i prekida u snabdevanju Tetova električnom energijom. Tetovo je u tri navrata u poslednje dve godine ostajalo bez struje po nekoliko sati. Trasa dalekovoda je dugačka 33 km. Počela je da se obnavlja 2008. godine, zamenom betonskih stubova sa čelično-rešetkastim stubovima, koji imaju aluminijumske profile. Do sada je završena prva deonica u dužini od 7,5 km, kao i polovina od druge deonice, a zamenjeno je 70-ak stubova od ukupno 133. Ostaje da se zamene stubovi koji se nalaze na potezu između Gostivara i Tetova.
-----------------------------------

RUMUNIJA
RUMUNIJA ĆE POTPISATI NOVI SPORAZUM O ZAJMU SA MMF?
Rumunski ministar finansija George Ialomitsianu rekao je da Rumunija pregovara o novom kreditnom sporazumu sa MMF i Evropskom komisijom. Ovu informaciju je preneo Asošijeted pres.
Ministar je objasnio da će ovaj sporazum omogućiti Rumuniji da koristi novac samo kada je to neophodno i da će taj kreditni aranžman povećati poverenje u Rumuniju na finansijskim tržištima
Misija MMF-a će posetiti Rumuniju krajem januara. Prema rumunskim medijima, vlada može da potpiše novi aranžman sa MMF za zajam u iznosu od 3,6 milijardi evra.
Podsećanja radi, Rumunija je tokom 2009. godine potpisala aranžman za zajam u iznosu od 20 milijardi evra sa MMF, Evropskom komisijom i Svetskom bankom.
Prošle nedelje Bord direktora MMF odobrio je korišćenje predposlednje tranše tog zajma u iznosu od oko 900 miliona evra.
-------------------------
TRANSGAZ ĆE U FEBRUARU IZABRATI KOMPANIJU KOJA ĆE GRADITI RUMUNSKI DEO GASOVODA GIRGIU-RUSE
Rumunskadržavnakompanijaza transport prirodnoggasa, Transgaz, u period januar-februar, prekotenderaćeizabratikompanijukojaćegraditirumunskikopnenideogasovodnogkraka Giurgiu-Ruse, kojipovezujeRumuniju i Bugarsku, stoji u saopštenjuovekompanije.
PredstavniciTransgazakažu da je završentehničkiprojekatzakopnenideokrozRumuniju.Procenjeno je da vrednostovihradovaiznosi 10 milionaevra.
U novembru 2010.godine, rumunskiTransgaz i bugarskiBulgargazzavršilisuprojekatizgradnjedelaovogkrakakojiprelaziDunav, tvrdeizTtransgaza.
ZvaničniciTransgazakažu i da očekujuprvideofinansijskepomoćiEvropskeunije, kojapomažemeđusistemskopovezivanjeRumunije i Bugarske.Evropskakomisijaveć je odobrilasredstvaodoko 9 milionaevrazaovajprojekat. Ta sumaćebitipodeljenaizmeđu dv kompanije, Transgaza i Bulgargaza, u zavisnosti od vrednostiinvesticijenateritorijisvakeodzemalja.
Podsetimo, predstavniciTransgazasuproteklegodineizjavili da ćeizgradnjagasovodnogkraka Giurgiu-Ruse početi 2011. godine, a da bi moglabitigotova u 2012. godini.
Ovajgasovodnikrakbićedugačakoko 26 km, odkojih se 7, 2 km nalazinarumunskojteritoriji, a 4, 14 km ide tokomDunava. Pored toga, bićeizgrađene i dvemernestanicezaprirodni gas, jedna u mestu Giurgiu, a druga u mestu Ruse.
Transportnikapacitetovemeđusistemskegasnevezebićemaksimalno 1, 5 milijardikubikagodišnje, a minimalno 0, 5 milijardikubikagodišnje, maksimalnipritisakiznosiće 40 bara, a minimalan 29 bara, prečnikgasovodabiće 500 mm.
Procenjuje se da je ukupnavrednostprojektaoko 24 milionaevra, odkojihćeTransgazuložitioko 10 miliona, a Bulgargazoko 14 miliona evra.
-----------------------------------------
ČEZ PRODAO NUKLEARELEKTRICI SVOJIH 9, 15% AKCIJA U KOMPANIJI ENERGONUKLEAR
Grupa ČEZ je početkom prošle nedelje izdala saopštenje u kome stoji da je ova kompanija svojih 9, 15% akcija u projektnoj kompaniji EnergoNuklear, koja upravlja izgradnjom reaktora 3 i 4 u nuklearnoj centraloi Černavoda, prodala državnoj kompaniji Nuklearelektrika, po nominalnoj vrednosti akcija.
- Ova transakcija je u skladu sa namerom ČEZ-a da svoje investicije fokusira u Češkoj – stoji u saopštenju.
Češka grupa ČEZ je u septembru 2010. godine donela odluku da se povuče iz akcionarstva kompanije EnergoNuklear.
Nuklearelektrika, državna kompanija, drugi je po veličini proizvođač električne energije u Rumuniji, a energije koja se godišnje proizvede u dva postojeća nuklearna rekatora u Černavodi predstavlja oko 18% ukupne proizvodnje električne energije u ovoj zemlji. Najveći proizvođač je Hidroelektrika.
Nuklearelektrika i ostalih šest investitora – ArcelorMittal, ČEZ, GDF Suez, Enel, Iberdrola i RWE Power, potpisali su u novembru 2008. godine sporazum o osnvanju kompanije za projekat (EnergoNuklear SA), koja će graditi, pustiti u rad i koristiti Jedinice 3 i 4 u nuklearnoj centrali Černavoda.
Akcionarska struktura izgleda ovako: Nuklearelektrika 51%, ČEZ 9, 15%, GDF Suaz 9, 15%, Enel 9, 15%, RWE Power 9, 15%, ArcelorMittal i Iberdrola po 6, 2%.
Troškovi izgradnje ovih dvaju novih reaktora procenjuju se na 4 milijarde evra. Svaka jedinica imaće snagu od 720 MW. Rok trajanja jedne jedinice je 30 godina, sa mogućnošću produžetka do 40 godina.
-----------------------------------------------------------
OVA GODINA JE KLJUČNA ZA PROJEKAT GASOVODA NABUCCO
Ova godina je od najvažnija za projekat gasovoda Nabucco, pošto će odluke koje se donesu u 2011. godini imati veliki uticaj na snabdevanje Evropse energijom – izjavio je Christian Dolezal, čelnik konzorcijuma Nabucco.
- Zbog toga je bitno da Evropska unija razvije odnose sa zemljama koje bi mogle biti izvor za Nabucco, kao što su Azerbejdžan ili Turkmenistan. Otvaranjem neiskorišćenih resursa i njihov transport Evrope biće od velikog značaja, budući da će se centralna i zapadna Evropa suočiti se značajnim deficitu u snabdevanje energijom u naredne dve decenije, a cena prirodnog gasa će se povećati istovremeno sa padom domaće potrošnje – rekao je Dolzal.
Prema rečima predstavnika konzorcijuma, Nabucco će pomoći da se diverzifikuju energetski izvori za Evropu i obezbediće snabdevanje evropskog tržišta gasom iz kaspijske zone. Od ovog projekta imaće koristi kako potrošači u Evropi tako i tranzitne zemlje i region centralne Azije.
Planirano je da se sa izgradnjom gasovoda počne 2012. godine, a prva isporuka gasa biće u 2015. godini.
Nabucco će dopremati gas iz kaspijske zone i sa Bliskog Istoka u Evropu, preko Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije. Rumuniju u konzorcijumu Nabucco predstavlja državna kompanija za transport gasa, Transgaz.
--------------------------------------------------------------------------------------
IZVOZ ENERGIJE OPAO ZA 9, 5% U PRVIH 11 MESECI 2010. GODINE
Prema podacima rumunskog Nacionalnog instituta za statistiku (ISS), konačna potrošnja električne energije u prvih 11 meseci protekle godine iznosila je 46.037, 6 miliona KWh, za 3, 9% više u odnosu na isti period 2009. godine, dok je izvoz električne energije opao za 266 miliona KWh, odnosno za 9, 5%.
- U ovom periodum izvori električne energije bili su 54.605, 6 miliona KWh, za 1.884, 3 miliona KWh više u odnosu na isti period 2009. godine. Do povećanja resursa električne energije došlo je zbog povećane proizvodnje, za 1.803, 7 miliona KWh (3, 5%) – navodi se u saopštenju koje je INS izdao 11. januara.
Glavni resursi primarne energije u periodu 1 januar – 30 novembar 2010. godine, ukupno su iznosili 30, 98 miliona tona ekvivalentne nafte (tep), što je za 172.600 tep manje u odnosu na isti period 2009. godine.
Takođe, domaća proizvodnja zabeležila je 21, 17 miliona tona ekvivalentne nafte, što je za 0, 3% manje u odnosu na isti period prethodne godine, dok uvoz bio 9, 8 miliona tep, za 1, 1% manji.
Proizvodnja u termoelektranama iznosila je 25. 186 miliona KWh, za 6, 3% manje u odnosu na 2009. godinu. Proizvodnja u hidrocentralama iznosila je 18.156 miliona KWh, više za 25, 5%, a proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama bila je 10.566, 7 miliona KWh, manje za 1, 7%.
Javna rasveta zabeležila je pad potrošnje električne energije od 5, 5%, dok je potrošnja u domaćinstvima veća za 1, 8%.
------------------------------------------------------------------
ČEZ KUPIO FIRMU TMK HYDROENERGY POWER
ČEZ Rumunija, deo češke grupe ČEZ, finalizovao je preuzimanje firme TMK Hydroenergy Power, koja poseduje četiri mini hidrocentrale u zoni Caras-Severin, a kojom je upravljao metalurški kombinat TMK-Resita.
- Nova kompanija koju je ČEZ kupio ima četiri akumulaciona jezera i četiri mini hidrocentrale. Ukupna snaga ovih mini HE iznosi oko 18 MW. Ova kupovina je u skladu sa politikom kompanije ČEZ koja želi da se fokusira uglavnom na proizvodnju energije iz ovnovljivih izvora i to u zemljama u kojima je ta vrsta proizvodnje već zaživela – navodi se u saopštenju kompanije ČEZ Rumunija.
Kompanija nije navela detalje ove transakcije.
ČEZ u Rumuniji ima vetro-park kapaciteta od 240 MW.
Ova češka grupa je na rumunsko energetsko tržište ušla 2005. godine, kada je od države preuzeča kompaniju za distribuciju i snabdevanje energijom, Electrica Oltenia.
Kompaniju TMK Hydroenergy Power 2010. godine osnovao je metalurški kombinat TMK-Resita, koji je pod upravom ruske grupe TMK, koja je specijalizovana za proizvodnju čeličnih cevi za naftnu i gasnu industriju.
---------------------------------------------------------------------------------
ROMGAZ JE U PROTEKLOJ GODINI IMAO PROMET OD 3, 39 MILIJARDI LEJA (OKO 800 MILIONA EVRA)
Romgaz Medias je protekle godine zabeležio promet od 3, 39 milijardi leja (oko 800 miliona evra), što je za 6, 2% više u odnosu na 3, 19 milijardi leja prometa u 2009. godini. Neto profit u 2010. godini iznosio je 508, 5 miliona leja (120 miliona evra), što je manje za 3, 7% u odnosu na 2009. godinu.
Preliminarni profit za proteklu godinu je za 23% manji u odnosu na nivo od 661 milion leja koliko je kompanija imala u budžetu početkom 2010. godine, saopštava agencija Mediafax.
Prema podacima iz kompanije, Romgaz je prošle godine prodao 6, 5 milijardi metara kubnih prirodnog gasa, što je za 4, 8% više u odnosu na 6, 2 milijarde kubika prodatih u 2009. godini.
Za 2011. godinu planirane investicije iznose 900 miliona leja, dok je za proteklu godinu taj nivo iznosio 1, 2 milijarde leja.
Investicije će biti usmerene u istraživanja novih gasnih rezervi, u uvećanje kapaciteta podzemnog skladištenja gasa i za ublažavanje pada proizvodnje.
Romgaz je rumunska državna kompanija koja se bavi proizvodnjom gasa, a njome upravlja Ministarstvo ekonomije.
------------------------------------------------------------
TURSKA
ANKARA PREGOVARA SA TRI FRANCUSKE FIRME O IZGRADNJI NUKLEARKE

Turska vodi preliminarne pregovore sa Elektrisiti de Frans, Gaz de Frans Suec i sa Arevom o izgradnji nuklearne centrale u Turskoj. Ali, trenutno japanska Tošiba ima prednost u pregovorima, izjavio je Taner Jildiz, turski ministar za energetiku.

Podsećanja radi, prošle godine Turska je potpisala sporazum sa Rusijom o izgradnji nuklearne elektrane na njenoj teritoriji. Izgradnja nuklearke će koštati 20 milijardi dolara i nalaziće se u blizini grada Akijo na obali sredozemnog mora.

--------------------




Najnovije vesti
Pretraživanje:

u vestima u tekstovima?
Izdvajamo
Moj stav
15.08.2014.
ČASOPIS KWH / UVODNIK
GARANCIJA ZA MIRNIJU ZIMU

Nastavak teksta
Misli!
Predstavljamo
04.11.2014.
ČASOPIS NOVA EKONOMIJA - AERODROM BEOGRAD - KAKO DOVESTI PRIRODNOG MONOPOLISTU NA GRANICU GUBITAŠA
GALANTNI POKLON ETIHADU

Nastavak teksta
Besplatne vesti
Query failed: Can't open file: 'stats.MYD'. (errno: 145)