Oglasi  /  Marketing  /  O nama  /  Linkovi  /  Kontakt  /  Srpski  /  English  /  Русский

Biznis Vesti
SRBIJA
OPALA PODRŠKA GRAĐANA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI

Podrška građana Srbije Evropskoj uniji (EU) opala je u septembru za 2% u odnosu na jun i sada iznosi 47%, dok je broj građana koji su protiv ulaska u EU porastao za 10% i sada je 35%, pokazalo je najnovije istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Predstavljajući izveštaj u beogradskom Medija centru, direktorka BCBP-a Sonja Stojanović navela je da 62% građana Srbije smatra da ni pod kojim uslovima ne treba priznati nezavisnost Kosova, dok je protiv ulaska Srbije u NATO 65% građana.

Na nezavisnost Kosova, ukoliko bi to vodilo ka članstvu u EU, pristalo bi samo 11% građana Srbije, dok 37% građana smatra da je nezavisno Kosovo pretnja po nacionalnu bezbednost Srbije.

Građani Srbije kao najveće neprijatelje doživljavaju SAD (43%), Nemačku (25% - što je veliki rast u odnosu na jun kada je to smatralo samo 7% ispitanika) i Albaniju (24%), dok najveće prijatelje vide u Rusiji (47%), Grčkoj (23%) i Kini (21%).

Stojanović je navela da najviše građana Srbije kao pretnju po bezbednost zemlje vidi u NATO-u. Prema članstvu u tom vojnom savezu čak 65% građana ima negativan stav, a 38% njih smatra NATO instrumentom u rukama SAD.

Kada je bilo postavljeno pitanje unutrašnje bezbednosti, 14,2% građana izjasnilo se da loša vlast i ponašanje političara najviše ugrožava bezbednost zemlje, korupcija i kriminal 12,1%, dok 11,5% smatra da su to ekonomski problemi.

Saradnik BCBP-a Zoran Krstić naveo je da je na pitanje "Šta bi NATO trebalo da uradi da bi se poboljšali odnosi sa Srbijom?" 33% anketiranih navelo da bi trebalo da plati ratnu odštetu, 23% da bi taj vojni savez trebalo da prestane da interveniše u drugim državama, dok 15% građana smatra da NATO treba da se izvini za bombardovanje Srbije.

Najveća podrška građana Evropskoj uniji bila je u decembru 2003. godine kada je ona iznosila preko 70%. Taj procenat je varirao u zavisnosti u odnosa Beograda i Brisela. Kada god su oni bili dobri, on se kretao oko 70%, kao u decembru 2006. godine. Najmanja podrška bila je u novembru 2011. godine, kada Srbiji nije preporučen dobila status kandidata za EU, i tada bila oko 45%.

Kada se posmatra struktura stanovništva, najviše onih koji su danas protiv ulaska u EU su mladi rođeni između 1982. i 1992. godine. Stojanovićeva je to objasnila time da su to mladi koji su odrastali u vreme režima Slobodana Miloševića, koji nisu imali prilike da zapamte neko bolje vreme.

Svaki drugi učenik ili student je protiv članstva u EU (54%), dok je 36% njih za ulazak u Uniju. Najviše protivnika članstvu u EU ima u Beogradu (41%), gde je takođe i najviše pristalica EU (40%).

S druge strane, 54% građana rođenih između 1972. i 1982. godine izjasnilo se za članstvo u EU, dok je 28% ispitanika tog uzrasta protiv ulaska u EU.

Evrointegracije podržavaju mahom visokoobrazovani i oni sa završenom višom školom - 53%, dok je protiv članstva u EU svaki treći fakultetski obrazovani građanin.

Gledano po regionima, polovina građana Vojvodine želi članstvo u EU, dok je 35% protiv toga. U Centralnoj Srbiji za ulazak u EU izjasnilo se 48% građana, dok je protiv bilo 34%.

Ako se uzme u obzir stranačko opredeljenje, najviše pobornika evropskih integracija je u redovima Demokratske stranke (70%) i Koalicije Preokret okupljene oko LDP-a (72%). Čak se i 49% glasača Demokratske stranke Srbije, za koju se u izveštaju navodi da je jedina otvoreno zastupala odustajanje od pristupanja EU, izjasnilo za ulazak u Uniju.

Najviše protivnika evrointegracijama ima među glasačima Dveri (81%), Srpske radikalne stranke (66%) i Srpske napredne stranke (48%).

Stojanovićeva je navela da je najviše neopredeljenih bilo među građanima između 40 i 49 godina, od kojih je 22% odbilo da se izjasni da li su za ili protiv EU.

Građani od ulaska u EU najviše očekuju da se poveća bezbednost države (44%), smanji opasnost od orgnizovanog kriminala (40%) i efikasnije sprovede borba protiv korupcije (44%).

Srpski građani kao najveće potencijalne gubitke tog članstva vide u tome da će izgubiti mogućnost da utiču o svojoj sudbini (41%), 34% smatra da bi Srbija osiromašila ulaskom u EU, dok se 40% ne slaže sa takvom tvrdnjom.

Iako je većina građana Srbije protiv ulaska u NATO, saradnik BCBP-a Zoran Krstić naveo je da treba pravilno protumačiti stav građana koji podržavaju vojnu saradnju sa Rusijom (49%).

"Stav prema NATO-u je negativan iz dosta razloga. Ali 44% građana smatra da je najbolja opcija za Srbiju vojna neutralnost i to je ono što građani Srbije zaista žele. Izražen pozitivan stav prema Rusiji samo je posledica negativnog stava kada se pomene NATO", rekao je Krstić.

Anketa je pokazala i da 45% ispitanika veruje da je bezbednost Srbije ugrožena veoma ili uglavnom, što je približno isti procenat kao i prošle godine.

Istraživanje BCBP je sporvedeno na uzorku od 1.203 punoletna lica na teritoriji Srbiji bez Kosova i Metohije od 16. do 24 septembra. Ankete su urađene u saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CESID) a rezultati istraživanja biće predstavljeni u tri dela.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare, sledeći rezultati biće predstavljeni 30. oktobra, kada će biti predstavljeni rezultati istraživanja vezanih za to kako građani ocenjuju ličnu bezbednost i rad institucija u sektoru bezbednosti.

Izvor: euractiv.rs

Najnovije vesti