POLITIKA I KOSOVO: KAKO SRPSKA LISTA ISTOVREMENO IMA MINISTRE I NE PODRŽAVA VLADU KOSOVA / BBC NEWS NA SRPSKOM


05.02.2020
U ministarskim foteljama na Kosovu sede dvojica predstavnika Srpske liste, a njihovi partijski drugovi zvanično ne podržavaju vladu u kojoj sami sede – ovako izgleda pokušaj objašnjenja političke pozicije Srba na Kosovu.

Jedan od tih ministara, Dalibor Jevtić, za BBC na srpskom kaže da se do sada nije dešavalo da se vlada formira bez koalicionog sporazuma.

„Ovo je pozicija koja je određena Ustavom ovde na Kosovu, situacija u kojoj se mi nalazimo prvi put i vreme će pokazati kako će se stvari dalje odvijati.

„Saradnja sa kolegama u vladi će biti korektna kada god postoji uzajamno poštovanje.“

U Samoopredeljenju, stranci premijera Aljbina Kurtija, podsećaju da je Srpska lista rekla da neće kočiti rad vlade.

Dodaju da je ta lista glasala za srpske predstavnike u vladi, a bila uzdržana prilikom glasanja o celom kabinetu.

  •  

Dalibor Jevtić izabran je za ministra za zajednice i povratak, što praktično znači da ostaje na istoj funkciji kao u prethodnom kabinetu Ramuša Haradinaja.

Ivan Milojević, dosadašnji direktor Kancelarije za zajednice pri kabinetu premijera, postao je ministar za regionalni razvoj.

„SNS u vlasti na Kosovu od 2012. godine“

Za Gorana Bogdanovića, nekadašnjeg ministra za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije, Srpska lista predstavlja Srpsku naprednu stranku (SNS) i njeni potezi su očekivani.

„Mene ne iznenađuje takav stav SNS-a – te apsurde smo imali više puta i sve ovo vređa zdrav razum.

„SNS učestvuje u vlasti na Kosovu od 2012. godine – bezbroj puta su podnosili ostavke, a zapravo išli na sednice vlade, učestvovali u radu i donošenju odluka.“

Dalibor Jevtić kaže da se on sada nalazi u vladi na osnovu zakona koji važe na Kosovu, a koji garantuju dva ministarstva srpskoj zajednici ako vlada ima više od 15 članova.

„Mi smo i u prošlim vladama glasali protiv nekih odluka, nema sumnje da će tako biti i sada, ali smo spremni da podržimo sve procese koji podrazumevaju uvažavanje života srpskog i ostalih nevećinskih naroda.

„Različitosti koje imamo treba da se koriste zarad bolje budućnosti i to će biti naša poruka uvek i svuda.“

Jevtić kaže da još nije imao prilike da detaljnije razgovara sa premijerom Kurtijem, ali dodaje i da se tokom pregovora o vladi više puta susreo sa njim.

U javnosti su poznate informacije da su se predstavnici Samoopredeljenja i Srpske liste zvanično sreli samo jednom, u poslednjoj nedelji pre formiranje vlade.

„Ako se sa nama bude razgovaralo sa uvažavanjem, mi smo spremni da podržimo sve procese koji mogu dovesti do napretka, smirivanja tenzija i uspostavljanja poverenja“, kaže Jevtić.

On objašnjava da je Srpska lista već na prvoj sednici Skupštine po izboru vlade glasala za izbor Vjose Osmani za predsednicu parlamenta, jer je u istom paketu Slavko Simić izabran za potpredsednika Skupštine.


Ministar i iz susedstva

Kabinet Aljbina Kurtija ima i jednog ministra koji je pre manje od godinu dana bio kandidat za predsednika susedne države.

Bljerim Reka kandidovao se kao nezavisni kandidat za predsednika Severne Makedonije, a podržale su ga opozicione stranke albanske zajednice – Besa i Alijansa za Albance.

Osvojio je nešto više od deset odsto glasova i nije se plasirao u drugi krug.

Reka je profesor međunarodnog prava, a diplomirao je na Univerzitetu u Prištini.

Bio je deo makedonske diplomatije – od 2006. do 2010. godine bio je ambasador Makedonije pri Evropskoj uniji, a evrointegracije biće njegov resor i u vladi Aljbina Kurtija.


Kako će sarađivati Srpska lista i ostali ministri

I sam ministar Jevtić svestan je da je odluka Srpske liste, izneta posle konsultacija sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, stvorila zabunu.

„Ono što je u javnosti konfuzno, a posebno u centralnoj Srbiji, je pitanje kako smo mi u vladi za koju nismo glasali.

„Dotle je došlo zbog okolnosti u kojima postoje razlike između nas i onih koji vode vladu, ali to ne znači da nećemo voditi dijalog oko svih ključnih pitanja.“

Kao ključna pitanja, Jevtić vidi one ciljeve za koje se njegova stranka zalagala i u vladi Ramuša Haradinaja i definiše ih kao zaštitu i borbu za interese i prava Srba i drugih nevećinskih naroda.

„Važno je da se obezbedi nastavak dijaloga, sprovođenje nedavnih sporazuma o avio saobraćaju i železničkoj liniji između Beograda i Prištine.

Osnovni preduslov da se sve to desi je da nova vlada ukine takse koje je uvela prethodna vlada.“

  •  

Poslanik u Skupštini Srbije opozicione Socijaldemokratske stranke Goran Bogdanović očekuje da će dve strane naći načina za saradnju.

„Srpska lista bi sarađivala i sa crnim đavolom, samo da je blizu vlasti, fondova novca.

Mogli su da sarađuju sa Hašimom Tačijem, Ramušem Haradinajem, sa ratnom koalicijom, ljudima koji su vodili Oslobodilačku vojsku Kosova, hvalili se učešćem u operacijama gde su ubijali policajce, vojnike i civile – zašto ne bi mogli da sarađuju i sa Kurtijem koji nema takvu prošlost“, konstatuje Bogdanović koji je i predsednik Izvršnog odbora SDS-a.


Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

 

 

 

 

 

05.02.2020 · KOSOVO / SRBIJA / BBC