UNECE-ova studija o vezama između zelene energetike i prirode i proizvodnje hrane sadrži mehanizme pomoću kojih vlasti, kompanije i predstavnici zajednica koje se projekti tiču mogu da rade na prevazilaženju prepreka i za svačiju dobrobit. UNECE tvrdi da, kroz dijalog, zainteresovane strane u neksusu obnovljivih izvora, vode, hrane i ekosistema mogu izvuku korist za sve.
Iskustvo i rezultati istraživanja pokazuju kako zajednički napori donosilaca odluka i privatne inicijative u različitim sektorima i susednim državama mogu da dovedu do najveće moguće koristi od projekata zelene energetike, a da razvoj ostane održiv, navela je Ekonomska komisija Organizacije ujedinjenih nacija za Evropu u novoj publikaciji. UNECE-ov izveštaj daje pregled sveobuhvatnog pristupa međusektorskoj povezanosti, neksusu, za maksimalno iskorišćavanje raspoloživih obnovljivih izvora i istovremeno rešavanje štetnog uticaja na snabdevanje vodom, ekosisteme i proizvodnju hrane.
Glavni autori – Vassilis Triantafyllos i Lucia de Strasser – napisali su da koordinacija u planiranju i gradnji sistema za energiju iz obnovljivih izvora uz diverzifikaciju omogućava veći kapacitet i komplementarnost dostupnih resursa. Njima su smernice davali Gianluca Sambucini i Annukka Lipponen iz UNECE-a.
U izveštaju su mehanizmi za razumevanje povezanosti
Strateško planiranje, oblikovanje politike i projekti su tri paralelna koloseka u procesu. Obnovljivi izvori, ekosistemi, voda i hrana čine neksus ili sistem veza, a ovaj dokument ukazuje na mehanizme za razumevanje povezanosti i dobijanje maksimuma na svakoj strani od mogućeg postupanja.
Skup alatki nudi način postepenog uvećanja koristi od energije iz obnovljivih izvora, dok nastaju razvijaju se planovi za projekte, i umanjenja negativnog uticaja na ekosisteme i ljude u okolini.
Na primer, u slučajevima gde izgradnja hidroelektrane ugrožava održivo upravljanje zemljištem i vodnim resursima u prirodi, razmišljamo o odnosu dobiti i troškova odnosno kako sprečavaju napredak jedno drugom. Obratno, nalaženje načina za obostranu korist daje nam priliki za sinergiju iliti situaciju u kojoj je bolje za sve.
Prekogranični faktor
Neki od štetnih uticaja mogu da se osete u susednim zemljama i zato je prekogranična komunikacija ima posebno mesto u ovom metodu. Tako i uklapanje sektorâ privrede, javnosti i privatne inicijative otvara put ka zajedničkom finansiranju i partnerstvu.
Prilika za blagodet na svim stranama
Budući da energetski sistemi, voda i izvori za prehranu zauzimaju isti prostor, pozitivne promene za neku od tih oblasti mogu loše da se odraze na preostale dve. Međutim, ima i drugih kombinacija, na primer kad je negde ishod dobar, a drugde neutralan odnosno bez štete. Ova publikacija je sastavljena da bi pomogla uključenima da izbegnu greške u planiranju, a UNECE upozorava da one mogu da ugroze zdravlje i pravičnost.
U preseku između energije i vode, plutajući solarni pogoni na veštačkim jezerima istaknuti su kao primer dobrog rešenja za sve, jer tu tehnologija nadograđuje učinak postojeće infrastrukture. U drugim slučajevima, obnovljivi izvori omogućuju rešenja niskog energetskog intenziteta za pristup vodi, uključujući desalinizaciju i navodnjavanje.
Ima slučajeva gde poljoprivrednici gaje biljke ili smeštaju košnice ispod solarnih panela pričvršćenih za zemlju i to je scenario gde svi dobijaju
Male hidroelektrane mogu imati znatan kumulativan uticaj na okolinu, a mogućnost zadovoljavanja potreba za energentima je upitna kad se te dve stvari uporede. S biomasom dolazi rizik od degradacije šuma i poplava.
Dodatna korist za sve ili uravnotežavanje troškova i dobiti?
Takozvana tablica procene održivosti (Sustainable Assessment Matrix) je jedna od alatki za rešavanje izazova i izbegavanje neto gubitka po društvo. Ona pomaže zainteresovanim stranama, koje popularno nazivamo stejkholderi, da utvrde poveznice između predložene energane na obnovljive izvore i oblasti vezane za neksus, odnosno vodu, hranu i ekosisteme. Tako mogu da se reše i potencijalna međudržavna pitanja, stoji u studiji.
U planiranju treba da učestvuju nevladine organizacije, ali i finansijske institucije
“Što se tiče energije iz obnovljivih izvora, projekte obično smišljaju i predlažu privatnici ili proizvođači energije i do toga ne dolazi usled sistematskog planiranja na polju zelene energetike. Jasna je potreba za sveobuhvatnijim pristupom. Proces donošenja odluka u zelenoj energetici treba da uklopi procene posledica povezanosti pri svakom važnom koraku”, navodi se u izveštaju, uz napomenu da najpre treba ustanoviti koje zainteresovane strane treba da učestvuju u strateškom planiranju i onda ih uključiti.
