SRBIJA / DESET KORAKA KOJE SRBIJA TREBA DA PREDUZME KA PUTU ZELENOG RAZVOJA / SRBIJA / AUTOR: VLADIMIR SPASIĆ


29.06.2020
Autor: Danko Kalkan, ekspert za zeleno finansiranje i upravljanje u zaštiti životne sredine Sa ekološke tačke gledišta, Srbija predstavlja jednu od najugroženijih zemalja u Evropi. Koja su četiri najveća ekološka problema i šta je potrebno uraditi kako bi Srbija uhvatila korak sa razvijenim svetom u pogledu održivog razvoja? / NAVODI BALKAN GREEN ENERGY NEWS.

U oblasti zaštite životne sredine Srbija zaostaje za velikim brojem zemalja Evrope i sveta. Na ovu zaostalost najviše utiču zagađenje vazduha, zapostavljanje vodnih resursa, zatim neadekvatno upravljanje otpadom i opasnost od posledica klimatskih promena u bliskoj budućnosti.

Iako je zagađen vazduh opravdano najprisutnija tema u javnosti u poslednje vreme, nikako ne treba zaboraviti ugrožene vodne resurse. Naime, Srbija tretira manje od petine svih otpadnih voda. Primera radi, Beograd je jedina evropska prestonica bez prečistača otpadnih voda, te se ove vode bez ikakvog tretmana ispuštaju u Dunav i Savu.

Upravljanje čvrstim otpadom je dodatni razlog zbog kojeg Srbija kaska na putu zelenog razvoja. Preko 100 opštinskih deponija nema uslove za kontrolisanje emisija gasova i oticanja  toksičnih materija u zemljište i podzemne vode. Tako se praktično ova smetlišta ne razlikuju puno od divljih, koji predstavljaju svojevrstan problem u Srbiji, jer ih ima na hiljade. Regionalne sanitarne deponije grade se veoma sporo, te je tek trećina planiranih u funkciji.

Konačno, Srbija se, kako navodi profesor Vladimir Đurđević, nalazi u regionu u kojem su klimatske promene vidljivije nego u ostatku sveta. Naša se zemlja tako nalazi u 15% globalne teritorije na kojoj je prosečna temperatura već porasla za 2ºC u odnosu na period pre Industrijske revolucije. Dodatno, do kraja ovog veka u Srbiji, možemo očekivati povećanje prosečne temperature preko 4ºC u odnosu na pomenuti bazični period.

Navedeni izazovi mogu ostaviti dugotrajne posledice, ne samo po životnu sredinu i zdravlje ljudi, već i na ekonomiju i društvo u celini. Stoga, neophodno je što pre preduzeti sledeće korake:

I Priznati da postoje veliki ekološki problemi

Odlaganje priznanja da veliki ekološki problemi postoje i propuštanje prilika da se zaštiti životne sredine u Srbiji da prioritet glavne su mane našeg sistema. U realnosti, gore pomenuti izazovi se gotovo uvek relativizuju, pri čemu se koriste pogrešni, populistički i nestručni argumenti. Rešenja koja se pritom predlažu nemaju potporu u izračunatim efektima, te se donose isključivo kao populističke mere kojima se izbegava ozbiljna diskusija. U takvim okolnostima, problemi rastu i nagomilavaju se. Stoga, kao dobar znak za početak rešavanja ekoloških izazova bilo bi priznanje da realni  problemi postoje i da oni nisu mali i lako rešivi.

II Poslati jasan signal u kojem pravcu idemo

Postavlja se pitanje zašto se, ako su troškovi ulaganja i eksploatacije čistih izvora energije na nivou ili čak ispod troškova eksploatacije fosilnih goriva, i dalje prave planovi za ulaganja u prljave tehnologije. Jasno je da se iz objektivnih razloga preko noći ne može preći na alternativne izvore energije, ali kod nas kao da ne postoji ni trag ozbiljne namere promene kursa  u bliskoj budućnosti. Stiče se utisak da se ulaganja u OIE rade isključivo zbog ispunjavanja međunarodnih obaveza. Neophodno je da kao država ipak ponovo razmotrimo kojim putem idemo u budućnost – da li je to put sa ograničenim i sve skupljim korišćenjem fosilnih goriva ili je naša budućnost u energetskoj tranziciji ka obnovljivim izvorima energije.

III Povećati svest o ekološkim problemima i rešenjima na svim nivoima

Nažalost, kreatori ekonomskih politika u većini zemalja u razvoju prihvatili su pogrešnu i kontraproduktivnu mantru koja naglašava da čišćenje životne sredine mora da sačeka neka bolja (bogatija) vremena (više na ovu temu: Održivi razvoj ne sme da zavisi isključivo od ekonomskog rasta). Tako, zbog oslanjanja na ovu teoriju, ali i zbog mnoštva drugih nagomilanih društvenih problema u slabije razvijenim zemljama, stanovništvo ne stavlja zaštitu životne sredine na vrh svakodnevnih priroriteta. Takva je situacija upravo i u Srbiji. Da bi se ova situacija promenila neophodno je svakodnevno podizati svest o značaju ekologije i zelenim rešenjima, bez obzira u kojoj se fazi razvoja nalazimo.

IV Otvoriti Poglavlje 27 i kreirati fond za usklađivanje sa EU standardima

Već nekoliko godina odlažemo otvaranje najkompleksnijeg i najskupljeg poglavlja u pregovorima sa EU – poglavlja 27 o zaštiti životne sredine. Usklađivanje sa zahtevima ovog poglavlja omogućiće nam usklađivanje sa zakonima i standardima EU u oblasti zaštite životne sredine. Da bi Srbija ispunila ova očekivanja neophodno je uložiti oko 15 milijardi evra u bliskoj budućnosti. Ova količina novca već dovoljno govori o veličini problema, te je potrebno što pre otvoriti ovo poglavlje i napraviti fond koji bi omogućio finansiranje implementacije svih neophodnih mera.

V Kreirati zelenu agendu

Srbiji je neophodan sveobuhvatni zeleni plan, nalik novom Zelenom dogovoru EU. Bez ovakvog plana naša zemlja će nastaviti da nazaduje u poređenju sa razvijenim svetom. Neophodno je da se ovim dokumentom definišu akcioni planovi i ciljevi u oblasti energetske efikasnosti, cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom, održivog transporta, održive poljoprivrede, klimatske neutralnosti, očuvanja biodiverziteta i sl.

VI Intenzivno ulagati u znanje

Ekološki problemi su složeni i traže multidisciplinarni pristup u rešavanju. Na primer, rešavanje zagađenja vazduha zahteva učešće stručnjaka  iz oblasti klimatologije i meteorologije, ali i inženjera koji nude tehnička rešenja i zelene tehnologije, urbanista, pejzažnih arhitekata, ekonomista i dr. Stoga, potrebno je konstantno graditi bazu stručnjaka kroz formiranje adekvatnih obrazovnih profila.

VII Obezbediti kontinuitet i stručnosti institucija

Ministartsvo zaštite životne sredine je zbog različitih prioriteta veoma često u sukobu interesa sa ostalim ministarstvima, čime se gubi realna moć i uticaj na procese. Postavljanjem zaštite životne sredine kao prioriteta, ovo ministarstvo dobilo bi više na značaju. Pored toga, ono mora biti baza stručnjaka koji mogu da odgovore na savremene kompleksne ekološke izazove.

VIII Pojednostavniti procedure za ulaganja u zelenu ekonomiiju

Ovo je naročito bitno kod ulaganja u obnovljive izvore energije, gde je procedura za dobijanje dozvola kompleksna. Takodje, neophodno je intenzivno obučavati organe lokalne vlasti i potencijalne investitore, kako bi ceo proces bio efikasniji.

IX Podstaći aktivnost lokalnih aktivista

Lokalna ekološka udruženja najbolje poznaju lokalne ekološke probleme i potrebe. Iz tog razloga, treba ohrabrivati udruživanje i podsticati aktivno učešće ovih grupa u raspravama koje se tiču korišćenja zajedničkih lokalnih resursa.

X Veća angažovanost finansijskog sektora

Banke treba više da se angažuju po pitanju finansiranja mera za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, kao i drugih mera koji utiču na smanjenu upotrebu resursa, bolje upravljanje otpadom i sl. Pored toga, banke moraju adekvatnije da procenjuju uticaj poslovnih aktivnosti klijenata na životnu sredinu i društvenu zajednicu. Neophodno je ograničiti finansijsku podršku onim poslovnim aktivnostima koji ugrožavaju ekološku ravnotežu, zdravlje i bezbednost zaposlenih i otpornost društvene zajednice.

 

29.06.2020 · DANKO_KALKAN / ODRŽIVI_RAZVOJ / POGLAVLJE_27 / UPRAVLJANJE_ČVRSTIM_OTPADOM / ZAGAĐENJE_VAZDUHA / ZELENA_EKONOMIJA