SVET / E-OTPAD UGLAVNOM IDE NA DEPONIJE I ZAGAĐUJE, UMESTO DA SE RECIKLIRA / SVET / AUTOR: IGOR TODOROVIĆ


26.07.2020
Svet daleko zaostaje za međunarodnim ciljevima za praćenje i recikliranje električnog i elektronskog otpada, pokazuju podaci iz nedavno objavljenog globalnog izveštaja. U njemu je istaknuto da e-otpad zagađuje i ugrožava zdravlje i životnu sredinu kada se nepropisno obrađuje i završava na deponijama ,PRENOSI BALKAN GREEN NEWS.

Dostupnost električnog i elektronskog otpada, za koji se koristi akronim EEE, vodi neodrživim modelima proizvodnje, potrošnje i odlaganja, zaključeno je u dokumentu Global E-waste Monitor 2020. Autori izveštaja ukazali su na sporost u uvođenju prikupljanja i reciklaže, prekomerno iskorišćavanje resursa, ispuštanje gasova s efektom staklene bašte i oslobađanje otrovnih materija pri neformalnoj obradi. E-otpad ili WEEE nosi rizik za zdravlje i zagađuje okolinu, u čemu su važni činioci odlaganje na deponije i ilegalni transport.

 

Prošle godine je bilo 78 zemalja koje su odredile svoju politiku za taj sektor i usvojile zakone ili propise, u poređenju sa 61 zemljom 2014. godine. Ova grupa država obuhvata 71 odsto svetskog stanovništva. Međutim, količina otpada u okviru kategorija koje su obuhvaćene istraživanjem povećava se brže od obima zvanično recikliranog materijala, što pokazuje da je izazov sve ozbiljniji.

Relativno niske stope sakupljanja i recikliranja beleže se čak i u zemljama koje imaju razvijen okvir.

E-otpad po vrstama

 

Električni i elektronski proizvodi sadrže strujna kola i napajanje iz struje ili baterija ili su neki njihovi delovi takvi. Tu, na primer, ulaze kuhinjski aparati, senzori, igračke i alat, kamere, računari i mobilni uređaji i oprema za proizvodnju struje. Sada su čak i odeća i nameštaj opremljeni električnim komponentama.

U međunarodnoj standardizaciji su pritom isključene baterije i električne komponente u motornim vozilima, a Global E-waste Monitor 2020 nije uračunao solarne panele. Proizvodi se dele na šest kategorija i 54 vrste predmeta:

  • Oprema za razmenu toplote odnosno za hlađenje i zamrzavanje. Obuhvata frižidere, zamrzivače, klima-uređaje i toplotne pumpe.
  • Ekrani i monitori. Među njima su obično televizori, monitori, laptopovi, noutbuci i tableti.
  • Lampe, na primer fluorescentne, lampe visokog intenziteta svetlosnog snopa (HID) i LED sijalice.
  • Velika oprema, kao što su mašine za pranje, sušilice, električni šporeti, veliki štampači, fotokopir mašine i oprema za proizvodnju struje iz energije Sunca.
  • Mala oprema, poput usisivača, mikrotalasnih rerni, opreme za ventilaciju, tostera, električnih kuvala i brijača, vaga, kalkulatora, radio aparata, video kamera, električnih i elektronskih igračaka, malih električnih i elektronskih alatki, malih medicinskih uređaja, malih instrumenata za merenje i kontrolu.
  • Mala oprema za telekomunikacije i informacione tehnologije: tipični proizvodi su mobilni telefoni, GPS uređaji za pozicioniranje, ruteri, lični računari, štampači i telefoni.

Ka univerzalnom pristupu uz pomoć kvalitetnih podataka

Međunarodne institucije koje su učestvovale u istraživanju pozivaju na razvoj infrastrukture za recikliranje i određivanje jasne politike na osnovu kvalitetnih podataka. Njihovi predstavnici kažu da e-otpad i njegovo zbrinjavanje treba da se urede tako da on ne zagađuje i ne škodi zdravlju. Saopštile su da bi sveobuhvatni globalni prikaz i zajednički pristup doprineli kontrolisanju prekograničnog transporta i zaustavljanju protivzakonite trgovine u toj oblasti.

Za izradu izveštaja zaslužni su Univerzitet Ujedinjenih nacija (UNU) i Institut UN-a za obuku i istraživanje (UNITAR), Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU) i Međunarodna asocijacija za čvrsti otpad (ISWA), a doprineli su i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), kojeg predstavlja Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).

Njihove inicijative su usmerene na postizanje ciljeva održivog razvoja za 2030. godinu. To su odeljak 11.6 – smanjenje nepovoljnog uticaja gradova po glavi stanovnika, 12.4 – upravljanje hemikalijama i svim otpadom tokom celog ciklusa tako da se ne ugrožava životna sredina, i 12.5 – stvaranje manje otpada putem prevencije, smanjivanja, popravki, recikliranja i ponovne upotrebe.

Zaostajanje u delatnosti reciklaže

2018. godine konferencija Međunarodne telekomunikacione unije postavila je cilj da se postigne stopa reciklaže od 30 procenata do 2023. godine. Prošle godine je dokumentovanog e-otpada, onog koji se propisno sakuplja i reciklira, bilo samo 17,4 odsto.

U svetu je 2019. godine generisano 53,6 miliona metričkih tona e-otpada, a zvanično je reciklirano 9,3 miliona. Te dve brojke su od 2014. porasle za 9,2 miliona odnosno 1,8 miliona metričkih tona, što naglašava rastući jaz kada se gledaju ukupne količine.

Obim e-otpada je od 2014. narastao za 9,2 miliona metričkih tona, u poređenju s uvećanjem količine recikliranog materijala za samo 1,8 miliona

Štaviše, ukupna masa potrošene električne i elektronske opreme se sada svake godine prosečno povećava za dva i po miliona metričkih tona. Ona će, po projekcijama, 2030. godine dostići 74,7 miliona.

Kada e-otpad posmatramo po stanovniku, trenutna godišnja količina je 7,3 kilograma i to ilustruje koliko on zagađuje životnu sredinu i ugrožava zdravlje. Evropa je na prvom mestu po masi generisanog otpada po čoveku, sa 16,2 kilograma, ali i po stopi reciklaže: 42,5 odsto, čime ubedljivo prednjači pred ostalim regionima.

Sumnjive prekogranične isporuke

Između sedam i 20 procenata odbačenih proizvoda iz ove kategorije prelazi međunarodne granice, a obično ide iz bogatijih ka siromašnijim zemljama radi prepravljanja ili ilegalno.

“Većina nedokumentovanog domaćeg i komercijalnog e-otpada verovatno se meša s drugim tokovima otpada, poput plastike ili metala. To znači da se možda recikliraju delovi s kojima je to lako uraditi, ali često u lošijim uslovima, bez mera za zaštitu od zagađenja, i da se ne izdvajaju svi vredni materijali. Stoga takvo recikliranje nije poželjno”, navodi se u izveštaju.

E-otpad zagađuje i utiče na zdravlje kada se reciklira mimo uređenih sistema

Neformalni sektor je izložen otrovnim hemikalijama kao što su živa, kiselina, dioksini, bromirani retardanti plamena (BFR) i hlorofluorougljenici (CFC) i hidrohlorofluorougljenici (HCFC). Poslednje dve vrste su rashlađivači i gasovi s efektom staklene bašte.

Od 82,6 odsto otpada koji nije dokumentovan, ogromne količine odlaze u siromašne zemlje i prerađuju se u improvizovanim uslovima, što radnike i lokalne zajednice izlaže toksičnim materijama

E-otpad sadrži supstance koje mogu ozbiljno da ugroze ljude koji njime rukuju i zagađuje životnu sredinu ukoliko se njime propisno ne upravlja. Studije uzete u obzir pri sastavljanju izveštaja pokazale su da može da dođe do komplikacija pri rođenju i poteškoća u učenju, promena tokom razvoja neurosistema, oštećenja DNK, efekata nepovoljnih po kardiovaskularni i respiratorni sistem, uticaja na imunitet, kožnih bolesti, gubitka sluha i kancera. Sledeća karika u lancu je izloženost zajednice putem hrane, vode i vazduha.

26.07.2020 · E-OTPAD / ELEKTRIČNI_I_ELEKTRONSKI_OTPAD / OPASNI_OTPAD / OTPAD / RECIKLAŽA / WEEE / ŽIVOTNA_SREDINA