SVET / PLASTIKA – IZMEĐU KORISTI I ŠTETE / SVET / 1AUTOR: BALKAN GREEN ENERGY NEWS


29.07.2020
Autor: Danko Kalkan, ekspert za zeleno finansiranje i upravljanje u zaštiti životne sredine Plastika je definitivno jedan od najznačajnijih materijala današnjice. Međutim, prekomerna upotreba ovog materijala ima svoju cenu.

Ne postoji danas nijedan materijal koji je toliko prisutan u svakodnevnom životu kao što je to plastika. Korišćenje ovog materijala u svim granama industrije, od proizvodnje ambalaže, preko građevinskog sektora, automobilske industrije, poljoprivrede do medicine, posledica je svojstva plastike da se oblikuje i prilagođava najraznovrsnijim potrebama. Podobna za oblikovanje, istrajna u različitim okolnostima, lagana i jeftina, plastika predstavlja savršen materijal.

Međutim, masovna upotreba plastike nosi sa sobom određenu cenu – korišćenje fosilnih goriva u procesu proizvodnje i neadekvatno upravljanje velikim količinama plastičnog otpada predstavljaju jedan od najvećih ekoloških izazova današnjice.

Globalni “plastični” trendovi

Proizvodnja plastike na globalnom nivou premašila je proizvodnju svih drugih materijala. U periodu od malo više od pola veka proizvodnja ovog materijala rasla je velikom brzinom. Tako, u 1950. godini proizvedeno je 2 miliona tona, da bi u 2015. godini godišnja proizvodnja plastike dostigla čak 322 miliona tona.

Da je plastika postala jedan od najznačajnih materijala na početku 21. veka pokazuje činjenica da je za samo poslednjih petnaestak godina proizvedena čak polovina od ukupno proizvedene plastike do sad. Globalno je kumulativno proizvedeno 8.3 milijarde tona plastike, a procenjuje se da je od toga već tri četvrtine, odnosno 6.3 milijarde tona, postalo otpad.

Razlog zbog kojeg većina proizvedene plastike završava kao otpad jeste sama namena plastičnih proizvoda. Naime, više od pola plastičnih proizvoda koristi se jednokratno ili u vrlo kratkom periodu. Čak 40% plastike u svetu se koristi za pakovanje. To znači da gotovo polovina plastične ambalaže vrlo brzo nakon proizvodnje i korišćenja završava kao otpad, jer nije dizajnirana da ima upotrebnu vrednost u dužem periodu.

Upravljanje ovolikom količinom otpada predstavlja veliki izazov. Svetski ekonomski forum procenjuje da je u 2013. godini samo 14% plastičnog otpada prikupljeno za reciklažu (samo 2% je reciklirano u plastiku istog ili sličnog kvaliteta). Veliki deo (40%) globalnog plastičnog otpada završava na deponijama, pri čemu se gubi mogućnost reciklaže i produženog korišćenja već proizvedene vrednosti, dok čak 32% plastičnog otpada završava u životnoj sredini (najčešće u rečnim tokovima, morima i okeanima) bez ikakve kontrole.

Kad Kina zatvori vrata za otpad

Devedesetih godina prošlog veka Kina je bilo pogodno tržište za profitabilnu upotrebu plastike kroz proizvodnju novih proizvoda za prodaju i izvoz. Za zemlje koje su izvozile plastični otpad to je značilo mogućnost da se oslobode ovog otpada i da spreče da isti završi na deponiji ili spalionici.

Međutim, krhkost globalnog sistema koji zavisi od jedne zemlje uvoznika počela je da se pokazuje 2010. godine kada je Kina počela da uvodi strožije zahteve za uvoz plastike, težeći za manjom kontaminacijom plastičnog otpada. Kulminacija se desila 2017. godine kada je ova zemlja novom uvoznom politikom potpuno zabranila uvoz neindustrijskog plastičnog otpada (samo u 2016. godini Kina je uvezla polovinu ukupno raspoloživog plastičnog otpada za reciklažu – od ukupno 14.1 miliona tona plastičnog otpada koje su izvezle 123 zemlje, Kina je uvezla 7.35 miliona tona iz 43 zemlje).

Tako je ova situacija uticala na usložnjavanje problema plastičnog otpada koji se gomila u zemljama izvoznicama. Stoga mnoge zemlje sada teže da implementiraju principe cirkularne ekonomije, kao i da unaprede svoje reciklažne kapacitete.

Zdravstveni i ekološki izazovi upotrebe plastike

Zbog proizvodnje bazirane na fosilnim gorivim i korišćenja aditiva (pigmenti, učvršćivači i sl.), kao i zbog neadekvatnog načina upravljanja plastičnog otpada, plastika predstavlja jednu od najvećih pretnji za životnu sredinu i zdravlje ljudi u ovom veku.

Prema najboljim procenama do sada u okeanu je akumulirano 150 miliona tona plastičnog otpada, od čega 23 miliona tona čine različite hemikalije i toksini koji se plastici dodaju kao aditivi za pospešivanje karakteristika. Procenjuje se da će bez adekvatne akcije do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego ribe.

Životinje u vodama gutaju velike količine plastike, dave se i povređuju. Što se tiče uticaja plastike na ljudsko zdravlje, Univerzitet Njukasl iz Australije u studiji o uticaju zagađenja plastikom na čoveka iznosi procenu da prosečna osoba kroz hranu i piće nedeljno proguta oko 5 grama plastike, što je ekvivalent količini plastike u platnoj kartici.

Dodatno, naš poznati genetičar Miodrag Stojković nedavno je objavio da je sa svojim međunarodnim timom završio dvogodišnju studiju uticaja plastika na rani ljudski razvoj. Zaključak ove, po svemu sudeći prve ozbiljnije studije o štetnom dejstvu plastike na čoveka, je da mikroskopski vidljiva plastika ima negativan uticaj na “sterilitet, implantaciju embriona, abnormalni razvoj oka, pluća, srčanih zalistaka, kardiovaskularna oboljenja…”

Vezano za klimatske promene i uticaj sektora proizvodnje plastike, neophodno je istaći da emisije štetnih gasova proističu iz same proizvodnje, kao i kroz proces spaljivanja i dobijanja energije iz plastičnog otpada. Ukoliko se nastavi sadašnji trend potrošnje plastike, emisije iz ovog sektora do 2050. godine mogu da porastu na blizu 15% ukupnog projektovanog budžeta za emisije ugljen-dioksida koji omogućava zaustavljanje rasta globalne temperature prema Pariskom sporazumu.

Upravljanje plastikom u Evropskoj uniji

Plastika ima značajnu ulogu u Evropi. Prema godišnjem izveštaju evropske Asocijacije proizvođača plastike Plastics Europe za 2018. godinu u Evropi se proizvodi 18,5% ukupne plastike (64 miliona tona). Evropa je tako drugi region po količini proizvedene plastike, odmah iza Azije koja doprinosi svetskoj proizvodnji ovog materijala sa čak 50,1%.

Doprinos sektora plastike ima  takođe i značajnu ekonomsku ulogu. Izveštaj Asocijacije navodi da ovaj sektor doprinosi evropskoj ekonomiji sa 1,5 miliona ljudi zaposlenih u oko 60.000 kompanija koje stvaraju ukupan obrt od 350 milijardi evra.

Imajući u vidu pretnju koju nosi masovna proizvodnja plastike i generisanje otpada, EU je u poslednjih desetak godina donela niz direktiva i akcionih planova sa ciljem zaštite životne sredine. Pregled najvažnijih mera (u direktnoj ili indirektnoj vezi sa plastičnim otpadom) dat je u tabeli ispod.

29.07.2020 · CIRKULARNA_EKONOMIJA / DANKO_KALKAN / EMISIJE / FOSILNA_GORIVA / KLIMATSKE_PROMENE / PLASTIČNI_OTPAD / PLASTIKA / RECIKLAŽA