SVET / TALOG OD KAFE JE MOĆNO GORIVO ZA GREJANJE I ĐUBRIVO / SVET / AUTOR IGOR TODOROVIĆ


05.11.2020
Milioni tona ostataka iz mašina za espreso i taloga od turske kafe nepotrebno završavaju na deponijama. Po celom svetu niču projekti za proizvodnju goriva i đubriva od ove zanemarene sirovine. Angažovanje ugostiteljskih lanaca i podizanje svesti među ljubiteljima kafe presudni su za održivost te aktivnosti, PRENOSI BALKAN GREEN ENERGY NEWS.

Na planeti se dnevno popije bar dve milijarde šoljica kafe, po nalazima studije koja je urađena još 2011. godine. Ne računajući otpad iz poljoprivredne proizvodnje i ambalažu, od te količine preostane šest miliona tona soca. Brojne naučne institucije, udruženja i kompanije pokreću projekte za iskorišćavanje tog resursa po principima cirkularne ekonomije.

Grčko neprofitno preduzeće InCommOn – Innovative Communities Onwards nedavno je proširilo svoje aktivnosti na tom polju, gde je komercijalna isplativost još daleko. Predstavnica InCommOn-a Valia Zourna izjavila je da model treba da postane održiv, makar bez zarade.

Pelet od iskorišćene kafe ima visoku kalorijsku vrednost

Sedamdeset kafića u Solunu i Kilkisu (Kukušu) odlaže talog od kafe u dostavljene kutije. Materijal se električnim kombijem prevozi u okrug Kilkis, gde se prirodno suši. Zatim se pretvara u pelet visoke kalorijske vrednosti, za grejanje domaćinstva i upotrebu u pogonima na biomasu.

InCommOn je postupak razvio u saradnji s centrom za istraživanje i tehnologiju CERTH, poznatom i po grčkom akronimu EKETA. Grčki Zeleni fond je podržao poduhvat, koji uključuje preradu slame u slamke za piće.

Soc je u manjim količinama odličan za đubrenje cveća, pečuraka i bašte i odbijanje parazita, a može se i kompostirati

Optimalna putanja kombija izračunava se pomoću algoritma. Pilot-projekat je počeo prošle godine u Kilkisu. InCommOn planira da kroz par godina obuhvati sve ugostiteljske lance, tako da soc ne završava na deponijama.

Ovaj organski otpad ugrožava životnu sredinu ukoliko se odlaže u velikim količinama, jer sadrži tanine, kofein i hlorogenu kiselinu. Inače je, budući da je bogat azotom, koristan za đubrenje cveća, pečuraka i bašte. Suzbija gljivice i plesan i štiti od insekata i puževa. Može se kompostirati s drugim otpacima od hrane.

Uloga podizanja svesti

Glavni oslonac u naporima da se talog od kafe iskoristi je na podizanju svesti potrošača i proizvođača napitaka od kafe.

Građani i kompanije su se 2017. odazvali pozivu kompanije Paulig za prikupljanje soca za proizvodnju struje za osvetljavanje božićnog drveta u centru Kaunasa u Litvaniji. Skupljeno je petnaest tona i proizvedeno osam gigavat-sati električne energije, skoro tri puta više nego što je bilo potrebno.

Inicijativa je nastavljena naredne godine i osvetljena je jedna ulica i crkva u Viljnusu, a lane je prikupljeno čak pedeset tona taloga za Festival svetlosti u prestonici.

Biodizel i biogas

Po rezultatima jednog naučnog istraživanja, deset do 15 odsto soca čini ulje, koje može da se preradi u biodizel. Kao i ostali organski otpad, talog od kafe može da se iskoristi za dobijanje biogasa, čime se smanjuju emisije štetnog metana. Ostaci će opet poslužiti kao gorivo ili đubrivo.

Jedan od najvećih projekata pokrenuo je bio-bean. Ta britanska firma od ostataka od kafe pravi biodizel i druge proizvode. Njeno postrojenje ima kapacitet da pokrije jednu desetinu zemlje.

05.11.2020 · BIOGAS / BIOGORIVO / CIRKULARNA_EKONOMIJA / OTPAD / RECIKLAŽA