BLIC - IMAMO LI PREVIŠE TRŽNIH CENTARA? PRVI JE OTVOREN 2007. A HOĆE LI BITI NOVIH ZAVISI OD ODGOVORA NA 3 PITANJA


09.11.2020
Beograd je dobio i najveći tržni centar u regionu. Pre četiri meseca takođe je otvoren jedan, a prestonica je dobijala tržne centre i u 2019. godini i sve je više dokaza da tržište za ovu vrstu nekretnina postoji, da tržnih centara u Srbiji nije previše i da kupci i dalje traže "još jedan". A pravila za lokaciju nema - ranije su se ovakvi objekti uglavnom gradili na Novom Beogradu, sada novi kvadrati niču i u starom delu prestonice, na Zvezdari, Karaburmi, kraj Save...

Odgovor na pitanje imaju li Srbija i prestonica previše centara ima dve strane. Jedna je činjenica da investitori procenjuju da prostora još uvek ima, inače ne bi ulagali, a sasvim druga je kupovna moć građana Srbije. Treća je, naravno, potencijal koji je nezaobilazni deo strategije svakog investitora.

 

FOTO: NENAD MIHAJLOVIĆ / RAS SRBIJA

 

 

"Samo u Beogradu postoji oko 19 miliona kvadrata poslovnog prostora, od čega je skoro 3 miliona višak. Kada je reč o tržnim centrima, u jednom trenutku je došlo do velike ekspanzije i rasta njihovog broja. Ali tu je matematika jasna - ako nemate dovoljno visoku kupovnu moć stanovništva, ne vredi graditi tržne centre jer neće imati ko da kupuje svu tu robu", ocenjuje u razgovoru za "Blic Biznis" Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

 

Sličnog mišljenja je i Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Naime, on smatra da statistički gledano naša trgovina još nije dovoljno razvijena, i da postoji još prostora za izgradnju novih tržnih centara, ali se s druge strane "zaboravlja kupovna moć koja je u ovom slučaju važnija od broja stanovnika".

"Za očekivati je da će sada, u vreme korone, i kod nas, a i u drugim zemljama oslabiti kupovna moć, pa bi to moglo da dovede pod znak pitanja opravdanost izgradnje novih šoping molova", zaključuje Kovačević za "Blic Biznis".

 

FOTO: PROFIMEDIA

 

 

Investicija od 50 do 150 miliona evra

U Srbiji trenutno posluje oko 40 velikih maloprodajnih objekata. Krajem prošle godine, to je značilo više od 220.000 kvadrata, a samo tokom ove otvorena su dva koja ukupno imaju još toliko prostora za iznajmljivanje. To navodi na zaključak da tržni centri uspešno posluju pošto, prema navodima investitora, izgradnja tržnog centra predstavlja investiciju vrednu od 50 do 150 miliona evra.

U ovakve poslovne poduhvate ulaze uglavnom inostrane kompanije i investicioni fondovi, a cena zakupa u šoping centrima u Beogradu kretala se pre početka pandemije oko 23-24 evra po kvadratu, dok je u ritejl parkovima iznosila oko 10 evra.

Sve je počelo pre više od 12 godina

U Srbiji, do 2007. godine postojali su samo tržni centri, odnosno, samo skup prodavnica sa garderobom, uz, eventualno, pokoji pridruženi kafić. Prvi pravi šoping mol otvoren je 2007. sa površinom prodajnog prostora od 30 hiljada kvadrata i doveo je više od 30 brendova koji pre toga nisu bili prisutni na našem tržištu.

Prvi pravi šoping mol u Crnoj Gori, izgrađen prema internacionalnim standardima, otvoren je u Podgorici 2008. godine. Od otvaranja posetilo ga je na desetine miliona posetilaca, pa se može reći da je postao svojevrsna turistička destinacija i centar dešavanja.

U svetu su šoping molovi pravi "bum" doživeli u drugoj polovini 20. veka, kada širom Sjedinjenih Američkih Država počinju da niču savremeni objekti, maltene u svakom većem gradu. Ipak, početkom devedesetih primat preuzimaju zemlje istočne i jugoistočne Azije, a većina najvećih šoping molova izgrađena je posle 2000. godine.

·          

09.11.2020 · • TRŽNI_CENTAR / • ŠOPING_MOL / • INVESTICIJE / • NEKRETNINE /