REGION/EU /AUTOR IGOR TODOROVIĆ KLIMATSKE PROMENE / LIDERI EU USVOJILI BUDŽET, ZELENE PODSTICAJE, CILJ OD 55 ODSTO ZA EMISIJE


14.12.2020
Evropski savet je odobrio sedmogodišnji paket finansiranja za EU vredan 1,82 biliona evra i prosledio ga Evropskom parlamentu. Redovni budžet iznosi 1,07 biliona, a ostatak je instrument za održivi oporavak nazvan NextGenerationEU. Lideri 27-članog bloka država su još podržali mere da se u nastupajućoj deceniji emisije smanje za 55 procenataPRENOSI BALKAN GREEN ENERGY NEWS.

Evropska unija je uspela da prevaziđe oštre sporove sa Poljskom, Mađarskom i drugim zemljama članicama o uslovima za korišćenje sredstava za zeleni oporavak. Evropski savet je na samitu u Briselu usvojio sedmogodišnji budžet i predlog za fond od 750 milijardi evra za održivi oporavak privrede od pandemije virusa korona i odobrio pokretanje mehanizama za finansiranje Evropskog zelenog dogovora.

Von der Leyen: Evropski zeleni dogovor će biti naša strategija za rast

“Ovo je zaista pokazalo kapacitet Evrope da se suoči s najvećom krizom koja je ikad zadesila EU… Pored toga, pokretanje NextGenerationEU je ključna komponenta za naše ambicije za klimu. Sada, kada smo obezbedili finansiranje, imamo sredstva da delujemo”, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, na slici levo sa predsednikom Evropske komisije Charlesom Michelom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Šefica izvršnog tela EU je rekla da Evropski parlament što pre treba da odobri budžet, zvanično nazvan višegodišnjim finansijskim okvirom (MFF), i pozvala države članice da ga brzo ratifikuju.

“Sve zemlje EU treba da imaju koristi od tranzicije – rast privrede, čistiju životnu sredinu i zdravije građane. Evropski zeleni dogovor će biti naša strategija za rast”, kazala je Von der Leyen.

Za klimatsku akciju je određeno najmanje 30 odsto paketa

Lideri i liderke EU su izglasali redovni budžet od 1,07 biliona evra za period od 2021. do 2027. i odobrili NextGenerationEU, dodatni instrument za oporavak vredan 750 milijardi evra. Evropski savet je saopštio da će barem 30 procenata rashoda biti usmereno na klimatsku akciju.

Jedna od glavnih stavki je obavezujući cilj da se emisije gasova s efektom staklene bašte tokom sledeće decenije smanje 55 odsto sa nivoa zabeleženog za 1990. tako da EU može da postane klimatski neutralna, u skladu s ciljevima Pariskog sporazuma iz 2015. godine. Ta odluka mora da bude uključena u Evropski zakon o klimi, koji je u pripremi.

EU namerava da proširi Sistem za trgovanje emisijama i da uvede porez na CO2 za inostranu robu i usluge

Evropska komisija ima zadatak da ojača Sistem za trgovanje emisijama (ETS) i da pri tome obrati pažnju na zabrinutost oko načina kako se teret i prihod raspodeljuju, a posebno na energetsko siromaštvo. U izjavi stoji i da treba da predloži mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, zapravo porez na ugljen-dioksid, da bi se osigurao ekološki integritet politike EU i da bi se u skladu sa propisima Svetske trgovinske organizacije izbeglo prelivanje ugljenika.

Plan je da se iz poreza na CO2 za inostranu robu i usluge delimično finansira paket NextGenerationEU ili NGEU.

Fond za pravednu tranziciju

U inicijativu zvanu Evropski zeleni dogovor ulazi i uspostavljanje Mehanizma za pravednu tranziciju. U njegovoj srži je Fond za pravednu tranziciju (JTF) od 17,5 milijardi evra, namenjen ublažavanju udarca na društvo u regionima koji su zavisni od uglja ili trpe druge posledice usled energetske tranzicije i ozelenjavanja privrede.

Glavne institucije EU su se dogovorile da prošire opseg predloženog fonda na mikropreduzeća, univerzitete i javne istraživačke ustanove, digitalne inovacije i aktivnosti na polju obrazovanja i socijalne inkluzije. Donacije mogu biti odobrene za projekte energije iz obnovljivih izvora i tehnologije za skladištenje energenata, investicije u energetsku efikasnost i daljinsko grejanje na obnovljive izvore te pametna i rešenja za održivu mobilnost na lokalnom nivou.

Nuklearne elektrane i projekti s fosilnim gorivima neće biti razmatrani za finansiranje iz Fonda za pravednu tranziciju

Vođe EU su navele da se sredstva iz Fonda za pravednu tranziciju neće koristiti za gašenje ili gradnju nuklearnih elektrana, delatnosti vezane za duvanske proizvode niti investicije u proizvodnju, preradu, prevoz, distribuciju, skladištenje ili sagorevanje fosilnih goriva.

Na inicijativu Evropskog parlamenta biće uveden zeleni mehanizam za nagrađivanje, ukoliko Fond za pravednu tranziciju bude povećan nakon 2024. Dodatna sredstva bi trebalo da se raspodele među državama članicama, a dobiće više one koje uspeju da smanje emisije štetnih gasova u svojim industrijskim pogonima.

Posle 2025. neće biti mesta za fosilni gas

Od država članica se zahteva da planove za tranziciju usmere na podršku najizolovanijim oblastima i ostrvima i da im namene posebna sredstva na nacionalnom nivou. Fond za pravednu tranziciju će se sastojati od 7,5 milijardi evra iz budžeta i 10 milijardi iz NGEU.

Nakon što su Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Bugarska i Rumunija zahtevale da se proglasi “tehnološka neutralnost” da bi zauzvrat prihvatile ambicioznije ciljeve za 2030. na polju gasova s efektom staklene bašte, Evropski savet je saopštio da će zemlje članice moći samostalno da odlučuju o svom energetskom miksu, “uključujući prelazne tehnologije poput gasa”. Međutim, takvi projekti moći će da se sprovode uglavnom u područjima zavisnim od uglja, emisije će morati da budu niske, a finansiranje je ograničeno do kraja 2025, saopštila je EU.

14.12.2020 · DALJINSKO_GREJANJE / EMISIJE_GASOVA_SA_EFEKTOM_STAKLENE_BAŠTE / ENERGETSKA_EFIKASNOST / UKIDANJE_UPOTREBE_UGLJA / ŽIVOTNA_SREDINA