I MAĐARSKA KREĆE U BORBU PROTIV PRISTRASNOSTI TEHNOLOŠKIH DŽINOVA


04.02.2021
Mađarska i Poljska spremaju mere protiv kompanija iz sektora društvenih medija kao odgovor na njihove, kako smatraju, predrasude prema konzervativcima.

Ministarka pravde Mađarske Judit Varga saopštila je da vlada premijera Viktora Orbana neće tolerisati napade na slobodu govora, prenosi Fajnenšel tajms (FT).

Pre toga, u januaru, poljska konzervativna vlada predložila je zakon koji će omogućiti kažnjavanje kompanija iz sektora društvenih medija zbog uklanjanja sadržaja kojima se ne krše poljski zakoni.

Za to vreme EU se bori da usvoji koordinisan pristup politikama usmerenim na sadržaje na društvenim mrežama.

S jedne strane, mnoge zapadnoevropske zemlje pokušavaju da se bore protiv širenja nasilne krajnje desničarske ili ekstremistićke retorike, dok s druge zemlje sa istoka EU kažu da nameravaju da se bore protiv onoga što je mađarska ministarka nazvala "namernom, ideološkom" cenzurom na mrežama.

Varga je nedavno na Fejsbuku najavila da namerava da na proleće predloži zakon "o regulisanju domaćeg poslovanja velikih tehnoloških kompanija".

"Danas svako može da bude isključen iz 'onlajn' prostora bez mogućnosti za formalnu, transparentnu i poštenu proceduru i pravnog leka", napisala je Varga.

Mađarska ministarka takođe se žalila da se na vodećim mrežama "ograničava vidljivost hrišćanskih, konzervativnih, desničarskih mišljenja" i optužila je "moćne grupe koje stoje iza globalnih tehnoloških džinova" da imaju moć odlučivanja na izborima.

Britanski list podseća da Orbana 2022. čekaju parlamentarni izbori.

U međuvremenu je Poljska već predložila konkretne mere. Predviđeno je da oni čiji su postovi uklonjeni ili im je nalog na mreži blokiran mogu da se žale Savetu za slobodu govora i traže da se njihove objave vrate.

Ako se oceni da je kompanija iz sektora društvenih medija obrisala objavu koja nije nelegalna ili blokirala nalog i odbija da sve vrati u pređašnje stanje, može da bude kažnjena sa do 50 miliona zlota (11 miliona evra), prenosi FT.

Zamenik poljskog ministrara pravde Sebastijan Kaleta rekao je da je taj zakon bio neophodan kako bi se obezbedilo da društvene mreže ne uklanjaju objave samo zato što se s njima ne slažu.

"Vidimo da anonimni moderatori društvenih medija često cenzurišu mišljenja kojima se ne krši zakon već su samo kritika agende levičara. To je opasnost za slobodu govora", rekao je Kaleta za Fajnenšel tajms.

Kako je istakao, samo kometentan organ može da odluči šta jeste a šta nije kršenje zakona.

Kaleta je rekao i da je, prema njegovom mišljenju, blokiranje naloga Donalda Trampa na Fejsbuku i Tviteru nakon što su njegove pristalice upale u Kapitol u januaru bio "vrsta cenzure".

Međutim, dodao je, to nije nimalo uticalo na planove poljske vlade koja na predloženom zakonu radi još od početka 2020.

Poljsku vladu, kao i mađarsku, optužuju za pad medijskih sloboda u zemlji.

Premijer Poljske Mateuš Moravjecki rekao je da su predložene promene bile neophodne jer društvene mreže sve više "uvode svoje standarde političke korektnosti i bore se protiv onih koji im se protive".

"Cenzura slobode govora, koja je nekada bila u domenu totalitarizma i autoritatizma, sada se vratila ali u novom obliku, preko korporacija koje ućutkuju one koji misle drugačije", napisao je ranije na Fejsbuku Moravjecki.

Istovremeno su zvaničnici EU zabrinuti da članice, uključujući Francusku i Nemačku, donose svoje verzije digitalnih pravila iako Brisel želi mere za EU kao celinu.

Potpredsednica Evropske komisija za digitalnu politiku Margrete Vestager zatražila je od "onlajn" platformi da stanu iza predloga Brisela. "Platformama treba da se kaže: 'Ili ćete imati ovo (evropska pravila) ili potpuno iscepkan evropski pravni sistem", rekla je Vestager za FT.

U decembru je Brisel objavio nacrte dva zakona čiji je cilj da se razjasni uloga velikih tehnoloških kompanija kada je reč o nadgledanju interneta i da se smanji njihova rastuća moć.

Varga je rekla da Mađarska "nastavlja da sarađuje na pripremi regulative EU o socijalnim medijima" ali da su nedavni događaji pokazali "da moramo ići brže da zaštitimo ljude".

Izvor: Financial Times

04.02.2021 · Financial_Times