SRBIJA / AUTOR VLADIMIR SPASIĆ / ŽIVOTNA SREDINA / I 40 MILIONA EVRA SUBVENCIJA NIJE DOVOLJNO ZA OPSTANAK RUDNIKA UGLJA RESAVICA


12.02.2021
Energetska tranzicija, koja osim prelaska na zelenu energiju podrazumeva i prestanak korišćenja uglja, ali i pravednu tranziciju u vidu pomoći za one koji su njom pogođeni, znači tektonske promene, ali i priliku. Odličan primer moglo bi da bude javno preduzeće Podzemna eksploatacija uglja (PEU) Resavica u Srbiji koja svake godine dobije 40 miliona evra državne pomoći, ali je ipak gubitaš, PRENOSI BALKAH GREEN ENERGY NEWS.

U Resavici bi država mogla da pokaže da ne želi da uzalud troši novac poreskih obveznika, da želi da prestane da koristi ugalj, i tako građanima obezbedi čist vazduh, ali i da brine o rudarima, koje čeka neizvesna sudbina, tako što će im pomoći da nađu novi posao.

Resavica prodaje ugalj EPS-u, ali i industriji, toplanama, građanima, školama

PEU Resavica godišnje proizvodi oko 500-600 hiljada tona uglja, pre svega lignita, mrkog i kamenog uglja, od čega više od polovine proda Elektroprivredi Srbije (EPS) za rad termoelektrana, pre svega TE Nikola Tesla A i B i TE Morava, a ostatak industriji, toplanama, građanima, školama.

“Preduzeće posluje sa godišnjim gubitkom od oko 15 miliona evra, uprkos izdašnim godišnjim dotacijama iz republičkog budžeta od oko 40 miliona evra. Subvencije čine čak dve trećine svih prihoda preduzeća i jasno je da Resavica u sadašnjim okolnostima ne može samostalno da posluje”, navodi se u Mišljenju na Fiskalnu strategiju za 2021. godinu sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu koje je pripremio Fiskalni savet.

Država je za Resavicu od 2013. do 2019, kako se ističe, izdvojila više od 260 miliona evra, a još oko 80 miliona evra je planirano za 2020. i 2021.

Davanje državne pomoći šalje pogrešan signal da je proizvodnja energije iz uglja jeftina

U suštini subvencije Resavici poslednjih godina čine najveći deo države pomoći koju Srbija daje sektoru uglja. Po tim subvencijama je lider u regionu, pokazala je studija Sekretarijata Energetske zajednice. Sekretarijat je nedavno pozvao zemlje regiona da preispitaju da li su ove subvencije u skladu sa pravilima o državnoj pomoći EU.

Ali, ukidanje subvencija je pre svega neophodno jer se na taj način šalje pogrešan signal da je proizvodnja električne energije iz uglja jeftina odnosno jeftinija od energije iz vetra, solara ili vode, a nije, kada se u nju uračunaju i ove subvencije ili troškovi usled zagađenja koji se ogledaju u bolestima i ljudskim životima. Takođe, ukidanje subvencija je neophodno jer se na taj način podržava sagorevanje fosilnih goriva koje je štetno za zdravlje ljudi i izaziva klimatske promene.

EU je jasno rekla da ugalj nema budućnost

Ako se pogleda politika EU, sudbina Resavice nije svetla. Evropska unija je rešila da prestane da koristi ugalj, i dobar deo članica je i odredio tačan datum kada će se to desiti. Svoju politiku jasno je definisala u Evropskom zelenom dogovoru, i potvrdila Klimatskim zakonom kojim je definisano da će 2050. biti klimatski neutralna.

Ostali delovi sveta ne moraju da je slede, ali onda će morati da plaćaju taksu na CO2 na svu robu koju prodaju u EU.

Među ostalim delovima sveta je i Srbija. Nova ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavljuje da će energetiku učiniti čistijom, ali vreme će pokazati da li je to dovoljno.

Pravedna tranzicija rešenje za Resavicu

Slobodan Minić, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu, kaže za Balkan Green Energy News, da su klimatska politika EU, napuštanje uglja i zaštita životne sredine razlog više da se odmah reši problem Resavice.

“Glavni je problem što se novac iz budžeta baca u bunar jer ova firma ima veoma loše osnovne ekonomske pokazatelje”, ističe on.

Redovni prihodi su niski, iznose oko 15 miliona evra godišnje, što ne pokriva ni polovinu troškova radne snage, koji su 44 miliona evra.

Jasno je, kako kaže Minić, da je ovo socijalno priča odnosno pokušaj Vlade da subvencijama rešava problem ostanka bez posla oko 4.000 radnika.

“Bez subvencija Resavica ne bi mogla da posluje”, dodaje on.

Iako neminovan prestanak korišćenja uglja koji diktiraju klimatski i ekološki razlozi dodatno otežava situaciju Resavice, u tome je možda i rešenje. Naime, EU insistira na pravednoj tranziciji, zbog čega je osnovala i Fond za pravednu tranziciju, kako bi pomogla svima koji će biti pogođeni prestankom korišćenja uglja. Rudnika i rudara ima širom Evrope, pa EU ne želi da ih samo pošalje na ulicu, već da im obezbedi novi posao.

Subvencije od 40 miliona evra samo produžavaju agoniju, a mogle bi da daju nadu

Kako bi ovu ideju proširila i u regionu, decembra prošle godine pokrenuta je Platforma za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini. U slučaju Resavice to bi, za početak moglo da znači da se deo od 40 miliona evra subvencija odvoji da se zaposlenima obezbedi prekvalifikacija, obuka, subvencije za započinjanje sopstvenog posla…

I Slobodan Minić nema dilemu da bi 40 miliona evra subvencija moglo da se iskoristi bolje.

“Na ovaj način se njihovi problemi ne rešavaju, već samo odlažu. Pričamo o 350 miliona evra pomoći od 2013. do 2021, to je ogroman novac, koji je mogao da se iskoristi mnogo pametnije”, zaključuje on.

12.02.2021 · DRŽAVNA_POMOĆ / ENERGETSKA_TRANZICIJA / FISKALNI_SAVET / PRAVEDNA_TRANZICIJA / PRESTANAK_KORIŠĆENJA_UGLJA / SUBVENCIJE / TERMOELEKTRANE / UGALJ