SRBIJA / AUTOR VLADIMIR SPASIĆ / . OIE / SRBIJA PLANIRA GRADNJU PLUTAJUĆEG POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU VODONIKA


12.05.2021
Nacrt vodonične strategije Srbije trebalo bi da bude pripremljen do leta, a onda će uslediti javna rasprava. Plan je da ovo gorivo budućnosti dobije značajnu ulogu u novoj Strategiji razvoja energetike, čije pisanje će uskoro početi,PRENOSI BALKAN GREEN ENERGY NEWS.

Koncept vodonične strategije Srbije predviđa da se do 2025. godine instalira 10 megavata (MW) postrojenja za dobijanje vodonika elektrolizom uz korišćenje obnovljivih izvora energije, a do 2030. godine 100 MW. Pripremila ga je radna grupa ili Tim za vodonik koju čine predstavnici Mašinskog fakulteta, Instituta Mihajlo Pupin, poslovnog udruženja Elektromašinogradnja, koje čini 13 srpskih firmi, američke kompanije WES CO Power and Engineering, kao i nekoliko eksperata.

Plutajuća platforma bila bi locirana na Dunavu ili Savi

Zoran Ilić, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, najavio je da je planirano da se prvo postrojenje za proizvodnju vodonika izgradi u neposrednoj blizini Save ili Dunava, tačnije na ovim rekama.

To bi bila plutajuća, mobilna, platforma, sa 110 rezervoara od po 50 kubnih metara za vodonik, kao i postrojenjima za proizvodnju električne energije – vetroelektranama ili solarnim elektranama, snage do 3 MW, naveo je Ilić na konferenciji Vodonična strategija Srbije u organizaciji Tima za vodonik i portala Energija Balkana.

Platforma bi se prostirala na oko pola hektara. Vodonik će se, kako je naveo, dobijati elektrolizom iz vode, a biće i moguće prečišćavanje vode koja se koristi, što celom projektu daje ekološku dimenziju. Platforma će, dodao, biti u potpunosti od drveta.

Ilić je naglasio da je novim energetskim zakonima kao delatnost predviđena proizvodnja vodonika.

Cilj je da strategija ne bude samo još jedna strategija nego da donese proizvodne pogone

Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta, rekao je da se važeće Strategija razvoja energetike može nazvati ugljenom strategijom jer je proizvodnja energije zasnovana na ovom fosilnom gorivu. Sada se vremena dramatično menjaju, a jedan od novih izazova je vodonik, istakao je on.

Cilj je, kako je naveo da Srbija ne stane na dobro urađenom strateškom dokumentu o vodoniku, što se često dešava, već da dobije niz proizvodnih pogona od kojih bi poreski obveznici imali velike koristi.

U toku su razgovori sa Svetskom bankom o finansiranju izrade nove Strategije razvoja energetike

Jedna od mana akademske zajednice je slaba konverzija rezultata istraživanja u nove proizvode i tehnologije, i tu se  mora napraviti zaokret, dodao je on, i naveo da su u toku razgovori sa Svetskom bankom o finansiranju izrade nove Strategije razvoja energetike u okviru koje će vodonik zauzeti važno mesto.

Cilj je, takođe, kako je Mitrović istakao, da se ne ode u neke višegodišnje rasprave o vodoniku, već da se brzo dođe do akciono utemeljene strategije koja će na kratak, ali i na srednji i duži rok davati rezultate, a to su postrojenja, nove tehnologije i proizvodi.

Vodonična strategija će sadržati konkretne projekte koji će moći da konkurišu za finansiranje

“Pozivam sve da uradimo sve što je moguće da pre leta dođemo do nacrta vodonične strategije”, istakao je on.

Ideja vođe tima Miljana Vuksanovića je da vodonična strategija sadrži konkretne projekte koji će moći da konkuriše za različite izvore finansiranja.

Mašinski fakultet će da podrži ovaj razvoj kroz stvaranje stručnih kadrova, što je možda i prvi korak koji bi trebalo napraviti, pa će nastavni planovi i programi biti inovirani kako bismo dobili vrhunske geenracije inženjera koji će biti konkurentni sa kolegama u najrazvijenijim zemljama, istakao je Mitrović.

On je podsetio da Mašinski fakultet ima dve laboratorije – za vodoničnu koroziju i gorive ćelije, koje sarađuju sa Institutom Vinča.

Vuksanović: Sprovesti tranziciju uz aktiviranje domaće privrede i naučnih institucija

 

 

Vodonična tranzicija je neizbežna, a iskustva drugih zemalja to potvrđuju, rekao je Miljan Vuksanović, vođa Tima za vodonik i potpredsednik kompanije WES CO Power and Engineering.

 

On je naveo da je zadatak autora vodonične strategije da se sprovede ova tranzicija, ali uz aktiviranje domaće privrede i naučnih institucija.

Kao prednosti vodonika on je naveo da je reč o gorivu, ali i mediju za skladištenje i transport energije, zatim rešenju za multisektorsko povezivanje i klimatske promene, ali i način da se jedna zemlja uključi u međunarodni tehnološki razvoj.

“Strategija vodonične tranzicije biće proizvod saradnje industrije, investitora i državne uprave. Biće koncizna i pragmatična sa mogućnošću kontrole njene realizacije. Sadržaće i 50 projekata i programa, kao i očekivane rezultate do 2023, 2030, 2050. Planiramo da je završimo u trećem kvartalu i da je stavimo na uvid javnosti”, poručio je Vuksanović.

Domaća privreda je životno zainteresovana da učestvuje u izradi vodonične strategije

Milenko Nikolić, direktor Instituta Mihajlo Pupin Automatika i predsednik Poslovnog udruženja Elektromašinogradnje, istakao je da je privreda životno zainteresovana za učešće u izradi vodonične stategije.

On je naveo da firme iz ovog udruženja dosta poslova obavljaju u remontima termolektrana, koje će se narednih godina gasiti, pa će ostati bez ovog tržišta.

Drugi razlog je obrazovanje jer je veoma važno da Srbija obrazuje kadrove za vodonične tehnologije, naveo je on.

12.05.2021 · DEKARBONIZACIJA / INVESTICIJE / VODONIK