NEKADA PLAN B, A DANAS PRIVLAČNO ZANIMANJE / KAKO JE POSAO KUVARA POSTAO DEFICITARAN U SRBIJI? / AUTOR: NIKOLA NEDELJKOVIĆ


31.05.2021
Godinama su gimnazije i srednje škole atraktivnih usmerenja na vrhu lista želja malih maturanata, jer veruju da će fakultetskom diplomom obezbediti veća primanja i udoban život. Ipak, postoje zanimanja koja ne zahtevaju fakultetsku diplomu, a donose respektabilna primanja.

Neravnoteža na tržištu rada kod školovanih kadrova izaziva interesovanje za kuvarski posao, jer mnogi diplomci nisu uspeli da pronađu angažman u struci. Postoje brojne škole kuvanja i edukativni centri koji u kraćem vremenskom periodu pružaju bazična znanja o kuvanju, kako bi se polaznik osposobio za osnovne poslove u kuhinji. Kada se na to doda malo iskustva koje se može steći u mnogim ugostiteljskim objektima širom zemlje, otvaraju se brojne mogućnosti za rad. Značajan broj mladih kuvara sa stečenim znanjem u Srbiji nalaze poslove i van granica naše zemlje.

„Kuvari jesu u deficitarnoj grupi zanimanja, naročito tokom letnjeg perioda, kada imamo povećan broj aktivnosti i odlazaka popriličnog broja naših ljudi na rad u Crnu Goru, Grčku ili Hrvatsku. Ugostiteljsto u Srbiji tada ima veliki problem zbog nedostatka kadrova“, kaže za Biznis.rs predsednik Udruženja ugostitelja Novog Sada Milenko Mijić.

Dualno obrazovanje stvara profesionalca u kuhinji

Najveći broj srpskih kuvara školuje se redovno. Postoje i kuvari koji su svoj razvojni put započeli kao perači posuđa i pomoćno osoblje u restoranima, ali su vremenom stekli znanje koje ih je preporučilo za napredak u karijeri. Restorani i ugostiteljski objekti koji drže do renomea šalju svoje osoblje na edukacije i seminare, ne bi li ih što bolje pripremili za rad.

„Došlo je proleće, pandemija popušta, pa je počelo da se radi u znantno većem kapacitetu. Udruženju stalno stižu pozivi menadžera i vlasnika restorana sa željom da im pomognemo u angažovanju novih kuvara. Dakle, povećava se tražnja za stručnim kadrom, ali se u isto vreme otvaraju tržišta van naše zemlje, što stvara konstantnu potrebu za angažovanjem radnika“, objašnjava Mijić.

Kada je rad u Srbiji pogodniji od posla u inostranstvu?

 

 

Nema sumnje da posla za kuvare ima, ali brojni faktori utiču na visinu mesečne zarade. Srbija je idealno mesto za sticanje iskustva. Ipak, mladi kuvari često odluče da na početku karijere napuste zemlju i okušaju sreću preko granice.

 

 

„Postoje ogromne razlike u kompetencijama, pozicijama i zaduženjima koje ima kuvar. Drugačije su obaveze zaposlenih u kuhinji restorana brze hrane i kuvara u ekskluzivnim retoranima ili hotelima. Zato se plate razlikuju i kreću u opsegu od 45.000 do 120.000 dinara. Prosek je negde između 70.000 i 80.000 dinara“, navodi Mijić i ističe da uprkos finansijski primamljivim ponudama iz inostranstva, kuvari koji rade u Srbiji mogu pristojno da žive.

„Veliki broj njih svake godine napusti zemlju zbog znatno većih plata, ali treba imati u vidu da tamo često rade duple smene. Pritom, mora se razmišljati o troškovima života i smeštaja. Najčešće odlaze ljudi koji nisu zasnovali porodice. Istina je da tamo zarade veći novac, ali ulažu dvostruko veću energiju. Plate u Srbiji su dostigle nivo koji nije mali i ko god je porodičan i donekle situiran, radije ostaje u svojoj zemlji“, zaključuje Mijić.

Nije sve idealno u kulinarskoj branši

Priprema za poziv kuvara podrazumeva čitav niz postupaka i procedura, koji se u slučaju Srbije nekada preskaču ili im se pristupa bez dovoljno pažnje. Jedan od glavnih problema krije se u redovnom obrazovanju, posle kojeg veći broj kvalifikovanih kuvara nema ambiciju da se bavi ovim zanimanjem.

„Tridesetoro dece upiše smer za kuvara, a od tog broja poslom nastavi da se bavi 10-15 učenika. Reč je o sklopu teorijske i praktične nastave. Važno je obezbediti čitav niz uslova koji podrazumeva opremu i namirnice koje se koriste za vežbu“, objašnjava predsednik Kulinarske federacije Srbije Dejan Stanković i dodaje da su se mladi kuvari ranije suočavali sa šikaniranjem na poslu i neisplaćivanjem zarada koje su male.

„Postoji problem tokom praktične nastave koji se odnosi na nedostatak sredstava za obuku, stručnog kadra i tehničkih sredstava. Neophodan je čitav niz uslova koji podrazumeva opremu i namirnice koje se koriste za vežbu. Jedna od najvećih nedaća kuvara koji su zakoračili u svet kulinarstva je iskorišćavanje. Malo ko je spreman da ulaže u mladog saradnika koji će doneti prihod, ali nam je i gastronomija takva – što više namirnica lošijeg kvaliteta koje bi trebalo da obezbede maksimalnu zaradu“, zaključuje Stanković.

Kada je reč o sezonskom odlivu stručnog kadra ka turističkim destinacijama, Stanković kao presudan razlog navodi mogućnost za veću finansijsku nadoknadu koju kuvari u Srbiji nemaju priliku da zarade.

Naši kuvari odlaze iz zemlje za malo više ‘ćara’, jer nisu obučeni i nemaju toliko znanja da bi otišli u vrhunski ekskluzivni restoran. Zemlju napusti oko 10 odsto profesionalaca, a ostatak kuvara se uputi ka turističkim mestima gde postoji potreba za radnom snagom. Reč je o običnim restoranima u Hrvatskoj koji nisu ništa bolji od naših, ali je zarada dvostruko veća. Radnici sumnjivog znanja dobili su na ceni, jer se mnogi predstavljaju kao kuvari. Sa elementarnim znanjem koje poseduju ne zadovoljavaju kriterijume u vrhunskim restoranima. Konstantno mora da se uči, a najčešće je novac glavni prioritet. Kada imate mladog čoveka koji nema porodičnih obaveza, očekivano je da potraži mesto u nekom restoranu na primorju, jer će tamo imati priliku da zaradi više“, objašnjava Stanković. / Biznis.rs

 

31.05.2021 · BIZNIS.RS