BUGARSKA / AUTOR VLADIMIR SPASIĆ ELEKTRIČNA ENERGIJA / BUGARSKA ŠTEDI 700 MILIONA DOLARA GODIŠNJE AKO UGALJ ZAMENI VETROM I SOLAROM


24.06.2021
Bugarska bi zamenom termoelektrana na ugalj snage 3,7 gigavata (GW) elektranama na obnovljive izvore energije uštedela na godišnjem nivou 700 miliona dolara, pokazala je najnovija studija Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA),PRENOSI BALKAN GREEN ENERGY NEWS.

Ekonomska isplativost solarnih elektrana i vetrparkova u odnosu na termoelektrane potvrđena je u izveštaju Troškovi proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije u 2020, koji navodi da je skoro dve trećine novoizgrađenih zelenih elektrana, snage 162 GW, imalo niže troškove proizvodnje električne energijE od novih elektrana na ugalj.

Dve trećine novoizgrađenih elektrana na obnovljive izvore imalo je jeftiniju proizvodnju od novih elektrana na ugalj

Razlog je snižavanje troškova proizvodnje zelene energije, što je trend koji se nastavio i u 2021, pa solar i vetar sada imaju niže oeprativne troškove i od već izgrađenih elektrana na ugalj. Situaciju termoelektrana dodatno pogoršava visoka cena emisionih jedinica za ugljen-dioksid.

Termoelektrane u Bugarskoj su u društvu onih iz Nemačke (28 GW), Indije (141 GW), SAD (149 GW) i ostalih zemalja (488 GW) – ukupno 810 GW od svetskog instalisanog kapaciteta od 2,1 GW. Kada je reč o Bugarskoj, Nemačkoj i SAD reč je od termoelektranama koje čine od 50 do 90 odsto svih kapaciteta na ugalj.

U društvu elektrana iz Bugarske su i one iz Nemačke, SAD, Indije

Sve ove elektrane kada se uračuna cena CO2 i troškovi od 0,005 dolara po kWh za balansiranje imaju veće operativne troškove od novih fotonaponskih elektrana i vetrparkova na kopnu, navodi se u izveštaju.

Zamenom ovih 810 GW smanjili bi se godišnji troškovi u ovim zemljama za 32 milijarde dolara i godišnje emisije CO2 za oko tri gigatona.

Ovo bi obezbedilo smanjenje emisija od 20 odsto u odnosu na ono što je potrebno do 2030. kako bi se rast temperature održao ispod 1,5 stepeni Celzijusa, izjavio je Francesco La Camera, generalni direktor agencije IRENA, i dodao da nema nikakve logike da ove elektrane nastave da rade jer će modernizacije i eventualno zahvatanje i skladištenje CO2 samo uvećati troškove.

Obnovljivi izvori energije nude ekonomski atraktivan plan za prestanak korišćenja uglja

On naglašava da obnovljivi izvori energije nude zemljama koje imaju termoelektrane odlično rešenje za prestanak korišćenja uglja.

To je ekonomski atraktivan plan koji osigurava da zadovolje rastuću potražnju za energijom uz istovremeno smanjenje troškova, otvaranje novih radnih mesta, podsticanje rasta i ispunjavanje klimatskih ciljeva, dodao je La Camera.

Troškovi električne energije iz solarnih parkova pali su 85 odsto od 2010.

Troškovi proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, kako se navodi u izveštaju, naglo su opali tokom protekle decenije, vođeni stalnim poboljšanjem tehnologija, ekonomijom obima, konkurentnim lancima snabdevanja i poboljšanjem iskustva kompanija koje razvijaju projekte.

Pad troškova nastavljen je i 2020, i to kod solarnih elektrana 7 odsto u odnosu na 2019, vetroelektrana na vodi 9 odsto, vetroelektrana na kopnu 13 odsto, a koncentrisanih solarnih sistema 16 odsto.

Između 2010. i 2020. cena električne energije iz solarnih elektrana snižena je 85 odsto, koncentrisanih solarnih parkova 68, vetroelektrana na kopnu 56 i na vodi 48, navodis e u izveštaju.

24.06.2021 · IRENA / SOLARNE_ELEKTRANE / TERMOELEKTRANE / VETROPARKOVI