MAJSTOROVIĆ: IZMENE USTAVA I FUNKCIONISANJE INSTITUCIJA PRIORITET ZA UBRZANJE PREGOVORA S EU


24.06.2021
O 12. međuvladinoj konferenciji Srbije i EU i reagovanju medija na njen rezultat, neotvaranju poglavlja/klastera, predstojećim izazovima Srbije u pristupnim pregovorima, govori Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) i korodinator međusektorske Radne grupe za političke kriterijume u Nacionalnom konventu o EU (NKEU).
  • Da li je i samo održavanje međuvladine konferencije neki uspeh Srbije, ili samo "znak pažnje" od strane EU, s obzirom da je na njoj samo konstatovano da je klaster 1 otvoren jer su sva poglavlja iz te grupe odavno otvorena?

Imajući u vidu da je ovo bila prva međuvladina konferencija od decembra 2019, može se razumeti potreba Vlade Srbije da je predstavi kao uspeh. Međutim, nepotrebno je prenaglašavati značaj održavanja međuvladine konferencije imajući u vidu da je ona prevashodno bila posvećena protokolarnom prihvatanju inoviranog načina vođenja pregovora, a ne suštinskim pitanjima otvaranja pregovaračkih klastera. Na konferenciji je potvrđen izvestan pomak Srbije u izvršavanju preuzetih obaveza, međutim napredak nije bio prepoznat kao dovoljan da se otvore pregovori u nekoj od šest grupa poglavlja, odn. klasterima.

  • Šta Srbija treba da uradi (na prvom mestu) narednih meseci da bi novi izveštaj EK bio bolji od šestomesečnog non pejpera za pogavlja 23 i 24 i da krajem godine ima međuvladinu konferenciju na kojoj će se zaista i desiti neki napredak?

Fokus je potrebno staviti na ona pitanja koja trenutno sprečavaju Srbiju da se predstavi kao kandidat koji ispunjava elementarne kriterijume za članstvo u EU. Izmena Ustava u cilju obezbeđivanja nezavisnosti sudija i samostalnosti tužilaca je svakako jedan od prioriteta. Nažalost, trenutni proces rada na izmenama Ustava ne uliva poverenje da će suštinski najznačajniji argumenti stručne javnosti biti uzeti u obzir i prihvaćeni od predlagača. S druge strane, postavlja se pitanje održivosti ovih izmena s obzirom na demokratski deficit trenutnog saziva Narodne skupštine.

Drugo pitanje koje će uticati na potencijalno otvaranje pregovaračkih klastera se tiče funkcionisanja demokratskih institucija. Tu prevashodno treba imati na umu rezultate međustranačkog dijaloga i njihovu primenu kako bi se obezbedili slobodni, demokratski i fer izborni uslovi. S tim su povezana i pitanja slobode medija, pritisaka i pretnji novinarima, zloupotrebe skupštinske govornice za napade i govora mržnje protiv neistomišljenika.

Treće, pitanje odnosa srpskih političara prema regionalnim pitanjima i dobrosusedskim odnosima u poslednje vreme moglo bi u značajnoj meri da utiče dinamiku pristupnih pregovora. Jačanje etno-nacionalističkih tendencija i retorika koja se može tumačiti i kao uplitanje u unutrašnja pitanja suseda, nije dobra preporuka za ubrzanje pristupnih pregovora sa EU.

  • Slovenija tokom svog predsedavanja EU u drugoj polovini godine planira još jedan samit EU-Zapadni Balkan. Zaštu su ti samiti učestali, a zemlje regiona stagniraju u pristupnom procesu?

Učestalost samita EU-Zapadni Balkan je odraz nekoliko važnih faktora. Pre ove obnovljene inicijative o održavanju redovnih samita, poslednji takav sastanak je održan davne 2003. godine u Solunu. Od tada se Evropa značajno promenila, a evropska perspektiva koja je obećana zemljama Zapadnog Balkana u Solunu kao izvesna i bliska, ispostavila se kao buduća neizvesna mogućnost. Izvesno je da EU ne može da pretenduje na ulogu svetskog lidera dok u svom okruženju ima kandidate i potencijalne kandidate koji potpadaju pod uticaj njenih strateških rivala. Dakle, prirodno je da EU ima potrebu da razvija bliske odnose i integriše zemlje ZB i time stvori koherentan evropski prostor na kojem važe ista pravila i standardi i poštuju se iste vrednosti.

Međutim, pojedine članice nisu preterano zainteresovane za dalje širenje EU, što utiče na ambivalentne poruke koje se upućuju zemljama ZB i utiču na njihovu perspektivu članstva (slučaj Severne Makedonije je svakako najočigledniji primer takve politike). S druge strane, zemlje ZB su prilično obeshrabrene ovakvim stavovima i svesne su da će njihovo putovanje u EU trajati duže nego što su zamišljali. To svakako utiče i na njihove lidere koji se, kao u slučaju Srbije, okreću ka drugim međunarodnim partnerima. Sve to ukazuje na izvestan stepen nedostatka međusobnog poverenja između EU i ZB koje bi trebalo postepeno vraćati ne samo održavanjem samita, već konkretnim primerima strateške i razvojne saradnje i ubrzanjem integracije ovih zemalja u EU.

  • Šta naglašavanje "praktično otvorenog klastera 1" u vestima o međuvladinoj konfereniji govori o stanju u medijima u Srbiji?

Na međuvladinoj konferenciji je konstatovano ono što je odavno poznato i očigledno, a to je da su pet pregovaračkih poglavlja koja se nalaze u okviru klastera 1 odavno otvorena i nalaze se u režimu redovnog praćenja i izveštavanja od stane Evropske komisije. Predstavljati u medijima nešto što je očigledno samo objektivna konstatacija realnog stanja kao nekakav uspeh, nažalost govori o dubokoj podeljenosti medijske scene u Srbiji. Mediji koji su bliski vlastima imaju potrebu da na neki način umanje činjenicu da pojedine članice EU smatraju da Vlada Srbije nije učinila dovoljno da se posle gotovo dve godine stagniranja otvore pregovori u nekom od klastera. Najveća žrtva ovih pokušaja "spinovanja" biće kao i uvek građani kojima se na taj način uskraćuje pravo na objektivno informisanje, a EU i njene članice predstavljaju kao neprijateljske prema Srbiji.

Izvor: EURACTIV.rs

24.06.2021 · EURACTIV.rs