POJAČANI PROBLEMI SA LIKVIDNOŠĆU DONOSE NEIZVESNOST U POSLOVANJU, ALI I TEŽI PRISTUP NEOPHODNIM SREDSTVIMA / SVAKA DESETA FIRMA U SRBIJI IMA BLOKIRANE RAČUNE / 0 AUTOR: GORDANA BULATOVIĆ


10.07.2021
Svaka deseta aktivna firma u Srbiji danas ima blokirane račune. Odnosno, prema podacima koje je za portal Biznis.rs pripremila regionalna bonitetna kuća CompanyWall, od ukupnog broja aktivnih firmi u Srbiji (47.468), njih 9,68 odsto je u blokadi, što znači da ima ozbiljne probleme sa likvidnošću.

Nije mnogo drugačije ni u EU. Početkom ove nedelje, Evropska centralna banka pozvala je poslovne banke na oprez. Ako se kvalitet imovine pogorša, kriterijumi za dodelu kredita moraju da se pooštre.

 

Ne želimo da pooštravamo uslove vezane za rezerve kapitala, dok kriza još uvek pogađa bilanse stanja svih banaka.  ECB planira da bankama omogući da fleksibilno koriste svoje rezeve kapitala bar do 2022. godine. Međutim, ovaj rok biće preispitan u slučaju da se pojave značajniji problemi sa kvalitetom imovine“, najavljuje glavni supervizor Evropske centralne banke, Andrea Enria.

Supervizor ECB , zapravo, aludira na moguće zaostale zajmove, koji bi, i nakon pandemije, mogli da ostanu kao pretnja monetarnoj stabilnosti evrozone. Naprimer, guverner španske centralne banke Pablo Hernandez de Soc upozorio je juče na pogoršanje stanja kredita u bilansima stanja španskih banaka, ali i na rizik od daljeg pogoršavanja.

Stvari će se, smatraju u ECB dodatno zakomplikovati, ukoliko države ukinu ili značajno umanje mere podrške lokalnim privredama. Ne može se isključiti mogućnost da će talas korporativne nesolventnosti nastupiti sa zakašnjenjem. U tom smislu, iz ECB već nekoliko meseci upozoravaju banke da ne podcenjuju rizik od neplaćenih kredita.

 “Nelikvidnost može i da se pojača kod preduzeća koja su tokom korone uzimala kredite za održavanje poslovanja, ako nakon pandemije ne dođe do brzog oporavka njihovog tržišta. Recimo, to može da se dogodi ukoliko su, u međuvremenu, njihovi klijenti promenili svoje navike ili ponašanje. Tu leži opasnost od nastanka još jednog talasa finansijskih problema nekih preduzeća, pa i mogućeg povećanja nenaplativnih kredita u poslovnim bankama”, objašanja za portal Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner NBS prof.dr Dejan Šoškić.

 

 

Kada je u pitanju moguće pooštravanje uslova kreditiranja, prof. Šoškić kaže da je u pitanju standardna mera bankara u uslovima recesije.

 

“Mislim da bi u tome trebalo biti oprezan, jer to može usporiti oporavak i pogurati neke delove privrede u ozbiljne finansijske probleme”, upozorava prof. Šoškić.

On ističe i da bi model delilmičnog državnog garantovanja kredita, ali samo nekih tipova kredita i to samo najviše pogođenim sektorima, moglo biti rešenje. Nešto slično je jednim delom i bio deo prvog paketa mera Vlade iz prošle godine, ističe prof. Šoškić.

Podaci govore da su trenutno najugroženiji sektori turizma – hotelijerstvo i ugostiteljstvo. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, od ukupnog broja  aktivnih firmi u segmentu ugostiteljstva – svaki dvadeseti privredni subjekt trenutno ima blokirani račun. Kada su u pitanju hotelska preduzeća – svako stoto ne može da radi normalno, jer su im, zbog nelikvidnosti, blokirani računi u poslovnim bankama. Pri tome, u ovoj analizi posmatrane su samo kompanije i preduzetnici koji su još uvek aktivni. Nažalost, jedan deo njih je morao prethodnih meseci da zatvori poslovanje. Od početka pandemije do danas ugašeno je, kako navodi Inicijativa TAS, više od 500 turističkih agencija, dok je više od 350 agencija stavljeno u tzv. stanje mirovanja. Procenat otpuštenih radnika u turističkim agencijama već je premašio 72 odsto.  Prema njihovim tvrdnjama, najveći broj od ukupno 850 turističkih agencija koje nisu aktivne su posrednici u prodaji turističkih aranžmana, ali ima i organizatora turističkih putovanja. 

Ukupno blokiranih privrednih subjekata

47468

Procenat u odnosu na ukupan broj aktivnih firmi

9,68%

 

Blokirane firme iz sektora turizma, hotelijerstva i ugostiteljstva

Sektor

Blokirano

Procenat

Hoteli i sličan smeštaj

254

0,54%

Odmarališta i slični objekti za kraći boravak

68

0,14%

Delatnost kampova, auto-kampova i kampova za turističke prikolice

2

0%

Ostali smeštaj

43

0,09%

Delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta

2644

5,57%

Ketering

105

0,22%

Ostale usluge pripremanja i posluživanja hrane

29

0,06%

Usluge pripremanja i posluživanja pića

1515

3,19%

   

0,46%

 

CompanyWall Finansijski Asistent

Kako za portal Biznis.rs kaže Ivan Vitorović, generalni menadžer firme Mona hotel management, u okviru koga posluje nekoliko hotela u Srbiji, nakon više od godinu i po dana od izbijanja pandemije, turistički sektor sa hotelijerstvom i restoraterstvom, beleži najveći pad aktivnosti na globalnom nivou, od nemogućnosti bilo kakvih aktivnosti u vremenu restriktivnih mera do pada prometa od 40, pa do 70 odsto, u periodima bez jačih restriktivnih mera.

Lako je zaključiti da je u svetskoj privredi ova industrija najviše pogođena. Ista situacija je, prema zvaničnim statističkim podacima, i u Srbiji. Mora se napomenuti da, pored pada prometa, ova industrija u prošloj godini beleži i smanjenje broja zaposlenih, kao i umanjenje prosečnih zarada po zaposlenom, sa značajnom prekvalifikacijom radnika u druge atraktivnije i manje pogođene delatnosti, sa izvesnijom i stabilnijom budućnošću. Kao rezultat svega toga, imamo i dalje situaciju neizvesnog poslovanja, koje se još nije oporavilo. Globalna predviđanja nagoveštavaju da bi, u najboljem slučaju, tek 2024. ili 2025. godine mogli da se vrate prometi, odnosno kretanja putnika iz perioda pre pandemije. Ostaje pitanja kako da sačuvamo preduzeća do tada”, navodi Vitorović.

 

Vitorović napominje i da su, od prošle godine, ekonomski razvijenije zemlje, predvođene članicama EU, izašle sa planom koji podrazumeva mesečno izdvajanje u vidu pokrića 80 do 90 odsto neto zarada u hotelima i restoranima, uz dodatno pokriće vezano za režijske troškove i troškove zakupa. Sve ovo je praćeno i moratorijumom na otplatu kredita od dve godine.

“U Srbiji imamo situaciju koja se odnosi na celu privredu, a to je moratorijum od nešto kraće od godinu dana, pomoć u isplati minimalnih zarada, dok su dodatne mere uključile i isplate minimalnih plata, a za deo hotela koji se nalaze u gradovima i  dvokratnu subvenciju po sobi i ležaju. To nam je mnogo značilo. Međutim, imajući u vidu da ova industrija zavisi od međunarodnih kretanja, jasno je da do punog oporavka neće doći u naredne dve do tri godine i da je potreban dodatni set ekonomskih mera i podrške koji bi trebalo da se implementiraju kroz sektorski pristup najugroženijim granama i to u vidu dužeg  moratorijuma na kredite od dodatne dve godine, subvencionisanje  minimalne cena rada zaposlenih uz dodatne olakšice za zapošljavanja u industriji hotela i restorana”, navodi generalni menadžer firme Mona hotel management.

On napominje i da trenutno imamo paradoks da, tokom letnje sezone, u hotelima i restoranima kojima su potrebni radnici, nema dovoljno kadra, jer mnogi nisu zainteresovani za turizam, zbog nesigurnosti i niskih zarada. Tu Srbija nije specifična, dodaje on, tako je svuda u regionu.

“Još jedan destimulativni faktor zapošljavanju u turizmu danas jeste to što banke ne žele da kreditiraju zaposlene za stambene i ostale kredite. To dodatno destimuliše radnike u ovoj industriji. Pred velikim smo izazovom. Uz pokušaj finansijskog opstanka, sve veći problem je kako privući novi, mladi kadar”, ističe Vitorović.

Dodatne mere države bi mogle, smatra Vitorović, značajno da doprinesu stabilizaciji poslovanja u hotelima i restoranima, odnosno pomogle bi da se sačuva veći deo preduzeća koja mogu da dočekaju povratak međunarodnih kretanja. Te mere bi dugoročno doprinele da Srbija, kada se stanje stabilizuje, zabeleži devizni priliv od turizma od preko dve milijarde evra.

“Ukoliko ne budemo omogućili takav scenario, izostaće devizni priliv, pojačaće se devizni odliv zbog loše infrastrukture za domaće goste, značajno će se smanjiti broj zaposlenih, a samim tim izostaće naplata poreza na promet i poreza i doprinosa na zarade, a ispaštaće, kao što već ispašta, cela industrija dobavljača i organizatora”, zaključuje Vitorović. /  Biznis.rs

 

10.07.2021 · Biznis.rs