SLOVENIJA IZDALA ENERGETSKU DOZVOLU ZA NE KRŠKO 2


21.07.2021
Slovenija bi elektranu gradila sama ali otvorena je i za partnerstvo  

Slovenska vlada izdala je GEN Energiji energetsku dozvolu za planiranje i gradnju drugog bloka nuklearke Krško. To je tek početak dugoročnog procesa u kojemu će se za taj projekt tražiti šira društvena suglasnost. GEN-i je za dozvolu aplicirao krajem siječnja 2020.

 

Energetska dozvola predviđa gradnju nuklearke treće generacije s tlačnim tipom reaktora na laku vodu (PWR), reaktorom snage 1100 MW, te predviđenom godišnjom proizvodnjom struje od 8-12 TWh. Predviđeni životni vijek nuklearke takvog tipa je 60 godina, ima najviši sigurnosni standard i fleksibilni način rada jer joj se kapacitet i prilagođava potrebama elektroenergetskog sistema, istaknuli su u Ljubljani na zajedničkoj konferenciji za medije ministar energetike Jernej Vrtovec i Martin Novšak, direktor GEN Energije. 

 

Okvirno se računa da bi nova elektrana koštala oko 5 milijardi eura, a GEN Energija bi je financirala vlastitim prihodom od prodaje električne energije, kreditima i obveznicama, no ne isključuje se niti mogućnost sudjelovanja drugih partnera u projektu. "Do sada provedene studije izvedivosti pokazuju da je NEK2 tehnički, okolišno i investicijski izvediv projekt buduće pouzdane slovenske opskrbe električnom energijom, koji primjereno odgovara ključnim izazovima energetske trileme i omogućuje Sloveniji da se učinkovito suoči s izazovima zelene tranzicije", rekao je izvršni direktor GEN Energije Martin Novšak.

 

Klimatska strategija do 2050.

 

Slovenija je prošli tjedan objavila Klimatsku strategiju do 2050., trasirajući klimatsu neutralnost u skladu s EU ciljevima, a ta strategija detektira nuklearnu energiju kao dugoročnu opciju. Slovenija je gradnju drugog bloka stavila u dugoročne planove jer bi time osigurala ispunjenje europskih kriterija za postizanje klimatske neutralnosti, smanjila bi se bilanca fosilnih goriva u proizvodnji električne struje, te ovisnost od uvoza te energije. Ujedno, Slovenija bi lakše zadovoljila klimatske ciljeve, pošto nije osvarila ciljeve u zelenoj energiji ni do 2020.

 

"Ovime je u Sloveniji otvorena široka javna rasprava o tome može li se za nastavak korištenja nuklearne energije u proizvodnji struje u Sloveniji dobiti šira suglasnost", kazao je Vrtovec, ne isključujući da bi se to pitanje na kraju dugog procesa mogla naći i na referendumu. GEN Energija je već provela predinvesticijsku analizu projekta koja je i bila baza za dobivanje energetskog odobrenja kako će nakon već provedenog projekta prije ulaganja i mnogih drugih stručnih studija - koje su bile temelj za dobivanje energetske dozvole - uslijedit će odabir i potvrda lokacije, donošenje odluke o ulaganju, a zatim i izgradnja, objavio je World nuclear news.

 

Vlada ovaj projekt želi voditi potpuno transparentno, on je prevažan da bismo ga prepustili interesnim skupinama, kaže ministar Vrtovec istaknuvši da Slovenija ima znanja i ljude za daljnje korištenje nuklearne energije u budućnosti. Vrtovec vjeruje da bi se širi konsenzus u društvu zbog toga mogao postići jer niti sa nuklearkom Krško nije bilo problema i radi stabilno i ekonomično. U svibnju prošle godine ministar Vrtovec je rekao da Slovenija odluku od NE Krško 2 planira donijeti najkasnije do 2027. 

 

 

 

Srbija i Belorusija se godinama zaklinju u bratske odnose, ali to nije sprečilo Beograd da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Minska, što je pokazalo koliko su sva ta zaklinjanja nerealna, piše osnivač beogradskog Međunarodnog instituta za bezbednost Orhan Dragaš

U autorskom tekstu za EURACTIV.com, Dragaš piše da se danas malo ko seća da je 12. aprila 1999. godine skupština tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore usvojila odluku o ulasku u zajednicu Rusije i Belorusije.

Ta odluka nikada nije zaživela, a ni Moskva ni Minsk nisu zagrizli "mamac" Slobodana Miloševića i njegov pokušaj da još nekog veže za svoju "gubitničku stranu" usred NATO bombardovanja.

"Od 1999. Srbija i Belorusija su prevalile dug put. Odnosi dve zemlje redovno su praćeni izjavama o bratskim odnosima, bliskosti u svim oblastima i stalnim pozivima na jačanje ekonomske saradnje. Ali da li realnost podržava te istrošene, protokolarne klišee?", piše Dragaš.

Autor podseća da je Belorusija sada među malim brojem zemalja u svetu i jedina u Evropi protiv koje Srbija aktivno primenjuje neku vrstu međunarodnih sankcija, a u slučaju Minska reč je od 21. juna o sankcijama EU koje se odnose na vazdušni saobraćaj.

Srbija je, međutim, ćutala o tim sankcijama i o otkazivanju vojne vežbe sa Belorusijom, a građani su informaciju da se pridružila kaznenim merama EU dobili iz Brisela, a ne iz Beograda, piše Dragaš.

"Kada bi se bilo gde u Beogradu radila analiza odnosa sa Belorusijom, pokazalo bi se da su koristi distanciranja od Minska neuporedivo veće od one druge opcije. Tretman Belorusije kao prijatelja, partnera čak i 'brata' nikada nije imao ekonomsko pokriće", ocenjuje se u analizi.

Dragaš piše da ukupna godišnja trgovinska razmena Srbije i Belorusije odgovara vrednosti mesečnog izvoza Srbije u BiH pre pandemije, a da se ni beloruska donacija četiri aviona MiG-29 svakako nije dogodila bez učešća Rusije.

Istovremeno, ustrajavanje na narativu o bliskosti u vreme kada režim Aleksandra Lukašenka pojačava unutrašnju represiju postalo je za Srbiju veoma neprikladno.

Pridruživanje osudi izborne krađe i represije bio je neizbežan korak za zemlju koja je kandidat za članstvo u EU, a sankcije na vazdušni saobraćaj bilo je još i lakše uvesti jer je u pitanju vazdušna piraterija pod okriljem države, što je u Evropi nezamislivo, smatra Dragaš.

Za Srbiju je to, prema njegovoj oceni, bila idealna situacija a odluka u skladu sa osnovnim spoljnopolitičkim interesima - da popravi bilans kada je reč o usklađenosti sa spoljnom politikom EU, a istovremeno da ne pokvari dobre odnose sa Moskvom.    

"Dodatni korak bio bi kada bi Beograd direktno informisao svoju javnost da učestvuje u evropskoj politici prema Belorusiji, umesto što čeka da vesti o tome stignu iz Brisela", zaključuje u autorskom tekstu Orhan Dragaš.
/ ENERGETIKA-NET.COM


21.07.2021 · GEN_ENERGIJA / SLOVENIJA / NE_KRŠKO